Osluškivanja #2: Imamo li uputstvo za pandemiju?

Popularna nauka kroz fenomenologiju svakodnevnih aktivnosti istražuje i objašnjava sve aspekte života, a u ovoj kolumni bavimo se činjenicama – umesto “teorijama” zavere, i najvažnije, pitanjima i odgovorima – umesto nagađanja. Pre svega je, naravno, potrebno postaviti pitanje, a ovaj put ono glasi:

Zašto nismo sistematski spremno dočekali pandemiju — zdravstveno, ekonomski i pojedinačno — ukoliko su nas prethodna iskustva jasno za to pripremala?

Zbunjeni smo. Konfuzija delom nastaje usled brzine širenja SARS-COV-2 virusa. Preko 7 miliona ljudi obolelo je od COVID-19 za manje od četiri meseca. Svetske ekonomije beleže ogroman pad, brojna tržišta su i daje na pauzi. Preko 200 hiljada ljudi u Srbiji ostalo je bez trenutnog zaposlenja, dok taj broj doseže 40 miliona u SAD, što predstavlja 10,4% ukupne populacije ove zemlje.

United Nations COVID-19 Response

Ironija je što veliki broj medicinskih radnika i novinara ne samo da umire od novog koronavirusa, već i gubi poslove i uslove za život, dok istovremeno, javnost postaje očajna u potrazi za jasnim i istinitim informacijama o pandemiji.

U pamćenju većine ljudi, nijedna kriza nije uzrokovala ovoliko negativnih zaokreta, tako brzo i tako masovno. Ne bi nam bio prvi put da prolazimo kroz epidemije, strah, netransparentnost, dvomislene informacije, pa opet u krug. Sve nas to čini izgubljenima u prevodu u situaciji dupke punoj nesigurnosti. Da li bismo mogli da izvučemo ponešto iz prethodnih iskustava da bismo ih preneli u… danas?

United Nations COVID-19 Response

UPUTSTVO ZA PANDEMIJU

U prvim godinama epidemije HIV-a takođe su vladale sveopšta konfuzija i strah. AIDS je još uvek bio poznat pod nazivom „gej kuga“. HIV međutim nije otkriven 7. novembra 1991, kada je NBA zvezda, košarkaš LA Lejkersa, Medžik Džonson saoštio da se se povlači iz profesionalne košarke jer je zaražen HIV-om. Virus humane imunodefijencije je u tom momentu prisutan već čitavu deceniju — od osamdesetih, odneo je preko 14.000 života. Tačnije, prvo pominjanje HIV-a zabeleženo je 5. juna 1981. godine: datum koji se vezuje za početak epidemije.

Veoma brzo, bolest je uzela maha, a broj smrtnih slučajeva rastao je nezaustavljivo. Usled straha, ljudi se nisu ni dodirivali ni ljubili. U meri u kojoj su tada homosekcualci uopšte bili u prilici da dobiju zdravstvene savete, jedina oštra preporuka je bila: izbegavanje seksualnih odnosa bilo koje vrste.

Ilustracija: Katerina Kilaniants

Dve godine nakon epidemije, gej aktivisti Ričard Berkovic i Majkl Kalen, na čelu sa virusologom Džosefom Sonanbendom, objavljuju uputstvo pod nazivom “Kako imati seks tokom epidemije”. Potreba ljudi za intimom u životima je nesporna. Samim tim, ovaj dokument odbacuje apstinenciju kao jedinu meru za sprečavanju bolesti, istovremeno pružajući neke od najranijih uputstava za sigurnije homoseksualne odnose, preporuke za pravilno korišćenje kondoma i seksualne činove koji imaju niži ili veći rizik od prenošenja virusa. Stručnjaci za javno zdravlje već decenijama apeluju da pozivanje na apsolutnu apstinenciju od seksualnih odnosa ili nekonzumiranje narkotika — ne deluje. U velikom broju slučajeva pokazalo se da ova mera izaziva kontra efekat.

Isto tako, zahtev da se uzdržimo od gotovo svih društvenih kontakata neće sprečiti novi koronavirus od širenja — bar ne zauvek.

Tako je jedna od obaveznih mera koju smo morali da poštujemo tokom epidemije bila (i još uvek jeste) takozvano socijalno distanciranje. Upotreba “socijalno”, međutim, nije precizna ni tačna, naročito posmatrajući pandemijski kontekst i potrebu ljudi sa socijalnim povezivanjem, makar putem interneta.

U pitanju je fizičko distanciranje, ne socijalno.

Upravo tom logikom vođena, Svetska zdravstvena organizacija se od sredine marta zvanično zalaže za korišćenje jasnije fraze “fizičko distanciranje”. Potrebno nam je da ostanemo “socijalni”, pa makar i sa distance.

HIV i SARS-CoV-2 mogu imati više razlike nego sličnosti, ali neobičnim se čini sličnost virusa koji zahtevaju ukidanje osnovnih ljudskih potreba za dodirom i društvenim vezama, ne bismo li ostali zdravi.

CRNI LABUD

Do pronalaska Australije početkom XVII veka, čovek se nije mnogo umarao idejom da labud nije isključivo bele boje, imajući u vidu da su mu samo beli labudovi bili poznati. Dolaskom Holanđana na australijsko tlo otvara se vidik čoveka za postojanje crne verzije ove ptice. Do tog saznanja, crni labud je bio potpuno nezamisliv, nevidljiv, a time praktično i — nepostojeći.

Ilustracija: Ilu Chnag

Međutim, ako nismo sposobni da zamislimo crne labudove, ispostaviće se, ne mora da znači da oni nisu stvarni. Princip crnog labuda možemo predstaviti kao metaforu, i to opšte poznatu, a njome bismo opisali nepredvidivi događaj koji:

dolazi naglo i iznenada
nosi sa sobom nesagledive posledice 
najčešće se potpuna nespremnost za njegovo savladavanje bez pirove pobede, racionalizuje “general nakon bitke” stavom.

Ovakav događaj je, samim tim, onaj koji, svojim ukupnim uticajem, postaje jedan od dominantnijih u istoriji (treba imati u vidu i da se takvi ne dešavaju često). Crni labud diktira i naše retrospektivno razumevanje događaja koji nije mogao biti naučna predikcija. Tako crne labudove nije moguće prognozirati, a opet, i nakon ovih nesumnjivo traumatičnih događaja, ne uspevamo da vidimo da gradimo fragilne sisteme, ekstemno podložne urušavanju.

Sumnja je da se teroristički napad na njujorške “bliznakinje” 11. septembra 2001. godine mogao sprečiti, ali ne i precizno predvideti. Posle tog događaja mnoge stvari su se iz korena promenile, a snažan udar i razmere njegovog uticaja nisu se mogli ni zamisliti u obliku u kom su nas zadesile.

BELI LABUD

Čitate tako šta sam opisala gore i pomislićete — pa, mi trenutno ovo živimo. Novi koronavirus je crni labud. Osim što COVID-19 pandemija predstavlja događaj labuda koji belji ne može biti.

Pre svega, razlog tome leži u izvesnim mutacijama koronavirusa i širenju mikrorganizama koje je bilo moguće predvideti. Štaviše, umne glave i naučna zajednica već jesu to učinile, decenijama unazad. A kada se izazovni period predviđa, ostaje nam svima razumna količina vremena za nabavku sredstava za prevenciju, za uspostvaljanja sistema i edukaciju građana.

Vratimo se u 2007 godinu. Istraživači sa Univerziteta u Hong Kongu objavljuju rad u kome se navodi da je prisustvo mnogih drugih virusa sličnih SARS-CoV (“originalni” SARS) kod slepih miševa, ovu vrstu patogena učinio “vremenskom bombom“.

Nije bilo pitanje da li će se nova epidemija desiti, već kada.

U daljem tekstu, iznosi se kako na jugu Kine postoji kultura konzumiranja egzotičnih životinja, koje su teoretski mogle biti zaražene različitim koronavirusima posredstvom slepih miševa. Takvom praksom i postavkom i lanca ishrane, napomenuli su, drastično je olakšan takozvani “skok” virusa do ljudi. Nekoliko drugih grupa naučnika širom sveta takođe iznosi svoje stavove vezane za izvesnost novih epidemija na koje nećemo biti spremni, samo da bi se 2020. godine ispostavilo da su bili u pravu. Virus koji uzrokuje bolest COVID-19, pokazao se vrlo sličan originalnom SARS virusu iz 2002. i 2003. godine. Otud i naziv SARS-CoV-2.

United Nations COVID-19 Response

Sa druge strane imamo vladine predstavnike mnogih zemalja koje, su kada je bilo najpotrebnije “poslušati struku”, negirali postojanje zaraženih ili su u potpunosti obesmislili novi virus. Dana kada je u SAD broj potvrđenih slučajeva bolesti COVID-19 dostigao 100 hiljada, 27. marta, američki predsednik Donald Tramp je na pitanje novinara kako bi novi koronavirus objasnio detetu, odgovorio sa: “Možete ga nazvati mikrobom, možete ga nazvati gripom, možete ga nazvati virusom. Znate, možete ga zvati različitim imenima. Nisam siguran da bilo ko zapravo i zna šta je to.”

Danas je u SAD preko 116 hiljada ljudi preminulo od posledica COVID-19.

Pomenuti stav američkog predsednika doživljava krešendo 29. maja kada Tramp zahteva da se Sjedinjene države povuku iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ostavljajući ovo međunarodno telo bez više od 400 miliona dolara godišnjeg finansiranja. Glavni razlog za ovako radikalan potez Tramp vidi u navodnim propustima SZO u blagovremenom obaveštavanju i uzbunjivanju javnosti, neposredno pre i tokom COVID-19 pandemije. Na stranu što je SZO na vreme reagovala i već 14. januara urgirala države širom sveta da se na vreme pripreme za novi korona virus.

U pandemiji koju karakteriše gotovo ekstremna nesigurnost u pogledu većine stvari, jedna od retkih stvari koju stručnjaci iznose sa punom sigurnošću je vrsta patogena koja izaziva COVID-19: virus SARS-CoV-2, usko povezan sa originalnim virusom SARS-a.

STARI PAS I NOVI TRIKOVI

Činjenica da se na našim dlanovima i laktovima nalazi do čak 10 miliona raznih bakterija je razlog zbog kojeg naši telefoni, tastature i ručne torbe imaju više mikroba nego daske za wc šolju. Pranje ruku sapunom i čistom vodom spasilo je do sada na milione života, suzbijanjem gastrointestinalnih (30%) i respiratornih bolesti kao što je COVID-19 (20%).

Učili smo iznova kako da peremo ruke vodom, sapunom ili dezinfekcionim sredstvima 2020. godine, jer se tako najefikasnije “ubija” proteinski omotač virusa. Govorili nam da se ne rukujemo, ne grlimo i izbegavamo da dodirujemo svoja usta, nos i oči. Mnogi su pooštrili ličnu higijensku rutinu, ostale je bilo kasno za naučiti i osnovama.

United Nations COVID-19 Response

Unazad hiljadama godina, rukovanje je pozdrav i simbol dobre namere i pomirenja. Pružiti ruku je u staroj Grčkoj i antičkim društvima pokazivalo je da ne nosimo oružje i da dolazimo u miru. Danas smo došli do situacije da je najveće oružje nosimo nevidljivo, upravo na našim rukama, a da mi toga nismo ni svesni.

Naposletku, svetla strana ove pandemije mogla bi biti to što borbu vodimo sa ipak ograničenim (mada lukavim) protivnikom — virusom koji se bez nosioca i ne može nazvati živim bićem, kojeg relativno brzo možemo izolovati i time sprečiti kobne efekte po društvo.

National Cancer Institute

Možda je i vreme da se ipak pripremimo za daleko pametnijeg suparnika, onog koji je svestan da je ljudski život lomljiv koliko i jak, a koji ipak odluči da se za njega nije vredno nadmetati kroz omogućavanje kontrolisanog sistema borbe. Možda je ovo ionako, od samog početka, borba sa nama samima.

A pre svega, nužnim se čini odbacivanje podela koje nas razdiru, ukoliko je samo jedan virus uspeo da nas ujedini. U pandemiji, upustvo je bilo: iskustvo i jedinstvo. A najbolja uputstva, ipak dolaze iz prethodnih grešaka.