Klub ljubitelja Milivoja Jugina

Pre četiri i po godine, regionalni mediji su se bavili trejlerom za dokumentarni film Žige Virca Houston, imamo problem. Čak su i renomirane informativne emisije dovodile eksperte da analiziraju temu tog filma u nastajanju – Titov tajni svemirski program. Naravno, ubrzo je cela priča o tome da je postojao svemirski program demantovana, premda je Virc mogao da bude zahvalan tabloidnom i senzacionalističkom karakteru regionalnih medija koji su dosta dugo želeli da pronađu nekoga ko će se uporno boriti protv onoga što je očigledno.

Kada je konačno izašao film, imao sam snažan strah da je to sada samo celovečernja verzija vica koji smo već čuli i da mora biti bravuropzno realizovana da bi držala pažnju. Naročito, moram dodati da sam bio skeptičan prema tome koliko taj vic može da odjekne u inostranstvu gde Tito ipak nije toliko značajan i cela priča o tome da je on ima svemirski program nije bitno atraktivnija od nekih činjenica a to je da recimo Severna Koreja zbilja ima svemirski program, a o nekim fikcionalnim mestima tehnološke superiornosti da ne govorimo – setimo se Wakande, domovine Black Panthera iz Marvelovih stripova.

Naprosto ideja tehničke sofistikacije despota, bilo iza Gvozdene zavese ili sa periferije generalno, nije toliko ekskluzivna u globalnim popkulturnim okvirima.

Houston, imamo problem ispostavio kao nešto potpuno drugačije. Svakako, ovo jeste jedna vrlo zabavna priča o stvarima koje se nisu desile i bez ikakve sumnje film se može gledati kao mockumwentary o svemirskom programu koji se nikada nije desio. Onima koji to traže, pružiće sve što su želeli.

Međutim, Virc je snimio višeslojni film u kome je nepostojeći svemirski program zapravo simbol jugoslovenskog modernizacijskog projekta koji se odvijao pod Titom, i koji je pravdao razne oblike revolucionarnog terora. Kroz priču o usponu i padu nepostojećeg Titovog svemirskog programa, Virc govori o rođenju i smrti jugoslovenske modernizacije koja je bila njena najveća perspektiva i razlog njene krvave propasti.

Virc ne strahuje da iznese neke hrabre teze, prvu u tome da je Jugoslavija navodno prodavši svoj svemirski program Kennedyju početkom šezdesetih, zapravo simbolički odustala od svoje bazične ideje i da je potom izgubivši ideju počela da se raspada, kako zbog toga što strane sile njome nisu bile zadovoljne, tako i zbog toga što nije više bilo unutrašnjeg programa koji bi mogao da prikrije unutrašnje kontradikcije.

Stoga, Houston, imamo problem stoji istovremeno kao tehnički vešto realizovan mockumentary koji veselo i vizuelno vrlo artikulisano razrađuje svoju premisu, a sa druge strane je vrlo melanholična meditacija nad raspadom Jugoslavije. Ovakav spoj niko nije očekivao.

Slavoj Žižek kao teoretičar koji analizira film dok se odvija, u principu pronalazi način da ga uključi u jednu od svojih najpopularnijih teza, ali zanimljivo je da i on biva doveden u zanimljivu poziciju – naime film ga suočava i sa vlastitom krivicom za poraz jugoslovenskog poretka. Uprkos tome što Žižek kao prijatelj projekta nije razrađivan kao faktor raspada države, Virc je zajedno sa njim napravio jedan vrlo hrabar potez a to je otkrivanje skepse prema Jugoslaviji i komunizmu koja je postojala kod onih koji bi danas želeli da se nešto od toga ili vrati ili prikaže kao, u osnovi, dobra ideja.

Houston, imamo problem nudi vrlo uravnotežen i inteligentan pogled na raspad Jugoslavije, uprkos tome što ga plasira kroz jednu nestašnu formu, nudeći fikcionalni sadržaj u dokumentarnoj formi. Ako imamo u vidu da su filmovi o toj temi prilično brojni, možda ih je čak i više nego što taj događaj zapravo zaslužuje, Houston, imamo problem izbija na sam vrh te piramide. I to ne samo zbog svog hrabrog a opet vrlo umerenog stava već i zato što je u filmskom pogledu daleko najinteresantniji i najosmišljeniji.

Ako imamo u vidu da se u regionalnom filmu paradigma polako pomera sa teze kako stranci nisu mogli da razumeju naša krvava razračunavanja na priče o tome kako sada mi više nismo žrtve i dželati nego radnici, i da smo svi zajedno žrtve kapitalizma, Houston, imamo problem deluje kao vesnik te promene. Ipak, ovom filmu je mnogo lakše poverovati u tom pogledu jer se Žiga Virc za razliku od Danisa Tanovića – koji je odlučio da sada malo bude radnik – ranije nije predstavljao kao žrtva (č)etničkog terora.

Žiga Virc se u svom filmu itekako oslanja na tradiciju. Manipulisanje dokumentarnim materijalima, fikcionalizacija stvarnih događaja i ličnosti postojala je u našem filmu i ranije, Makavejev je jako daleko otišao o tome. Virc pripada novoj generaciji koja sve to ume da pripremi u komunikativnoj, repertoarskoj formi, sa više slojeva koji komuniciraju sa različitim gledaocima. On je autor nove generacije koja se nije ogrešila, i shvata da ako hoćeš da kažeš pravu stvar, moraš i da snimiš pravu stvar.

Film Houston, imamo problem možete pogledati u bioskopima Cineplexx,  Tuckwood i Fontana.