Paleta: Željko Maksimović

Čime sebe okupiraš ovih dana?

Radom na predstavi “Granična lepota” koja će se igrati u Drugstore-u, organizacijom pozorišnog kongresa i snimanjem emisija za jednu televiziju.

Šta te je poslalo u svet glume?

Filmovi. Najviše moj omiljeni film iz detinjstva – “Kad jaganjci utihnu”.

Koji modni trend ne bi voleo nikada da se vrati?

¾ pantalone aka trofrtaljke.

Šta je najviše uticalo na tvoju estetiku?

Mislim da ja nemam skroz definisanu estetiku, što je možda i okej za jednog glumca. Uglavnom inspiraciju dobijam iz filmova, volim estetiku Dejvida Linča, Gaspara Noea, Andrea Delvoa… Ali i od bendova koje slušam i vizuelnih umetnika koje volim, a njih ima mnogo.

U rimejku kog filma bi voleo da se nađeš?

“Un soir, un train” (1968) Andrea Delvoa. Ne znam srpski prevod jer mislim da nikada nije izašao kod nas.

Kada bi bio prostorija u kući, koja bi bio?

Kupatilo. Zato što je najprivatnija prostorija i može da se zaključa po želji.

Šta čitaš trenutno?

“Sjećanje šume”, Damira Karakaša.

Koja je najbolja stvar kod života u Beogradu?

To što nije preveliki, a ima dosta različitih sadržaja.

Šta radiš kada ne radiš?

Uglavnom izlazim, provodim vreme sa društvom, gledam filmove, a nemam problem ni da bukvalno ne radim ništa. Dešava mi se da provedem ceo dan ne radeći ništa, ležeći u krevetu , i ne stidim se toga.

Najveći modni krik koji si sebi dozvolio?

Kad sam bio klinac leti sam nosio ¾ bermude i martinke. Fasciniran sam činjenicom da nisam izgubio stopala.

Nedavno je premijerno izvedena predstava reditelja Stevana Bodrože “… i ostali” koja se bavi tematikom pozicioniranja i tretiranja manjina u društvu. Koji je tebi bio najznačajniji deo ovog procesa?

Predstava „… i ostali” se sastoji iz 4 jednočinke i svaka opisuje po jedan slučaj diskriminacije pripadnika manjina kao što su seksualne i nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i duševnim bolestima. Ono što je za mene bio najznačajniji deo procesa jeste spoznaja da su svi ti ljudi (mi) u stvari većina, oni su pripadnici nižih ili srednjih klasa, jedni druge veoma često diskriminišu ne shvatajući da su sami diskriminisani od strane finansijski nadmoćnije elite, tj. onih 1% bogatih koji vladaju svetom.

Kakva vrsta zabave te privlači? I gde odeš kada te privuče?

Klabing i bilo šta što podrazumeva socijalnu interakciju. Uglavnom izlazim u Lift, Dragstor, 20/44, KC Grad, Tri…

Koje su to prilike u bližoj budućnosti koje bi baš voleo da se ostvare?

Mnogo bih voleo da dobijem ulogu u dobrom autorskom filmu sa odličnim scenarijem i rediteljem, jer je film medij u kom se uopšte nisam ostvario za sada.

Kako zamišljaš ulogu koja je idealna za proces istraživanja i rad na njoj?

Iskreno, trudim se da u svakoj svojoj ulozi istražim što više mogućnosti za njeno ostvarenje, bilo da je to traženje kontrakarakteristika lika ili malih začudnosti koje će ga obogatiti. Takođe, volim alternativno pozorište, sarađivao sam na nekoliko projekata sa češkim rediteljskim dvojcem SKUTR čije predstave nastaju iz improvizacija, istraživanja ličnog iskustva, audio i vizuelnih asocijacija i uglavnom podrazumevaju zajedničko autorstvo jer vrlo često tekst nastaje uporedo sa scenama i sami ga kreiramo i oblikujemo u pozorišne slike. Takve uloge su mi uvek izazovne i zabavne.

Sledeći korak?

Prvo idem u Prag gde igram predstavu “Bura”, a potom nastavljam sa probama za predstavu “Granična lepota” po tekstu Gorana Milenkovića, koju režira Stevan Bodroža, i to će biti naš četvrti zajednički projekat.