Paleta: Naša posla

Snežana Veljković i Marija Đorđević, sa kojima smo već razgovarali povodom njihovog brenda NAŠA POSLA, ovaj put pridružile su nam se na kafi pored reke i okrile šta bacaju, šta čuvaju, koje su im najdraže dosadašnje saradnje i koji su najveći budući izazovi. Saznali smo ponešto i o bojama, teksturama i Beogradu, kako ga one vide – od nedavno u šetnji sa svojim psima. 

Kuda najčešće hodate/trčite?

Sneža: Od skoro imam psa, tako da zabava tek pocinje,  trcanje i hodanje, nove trase.
Marija: Od skoro imamo pse, tako da da uobičajeni krivci: Kalemegdan rano ujutru(baš je lep prazan)25. maj predveče.Na  sat od Beograda je Deliblatska peščara, najbliže magično mesto!

Šta pomislite kada čujete reč “moda”? 
Marija: Potrošnja?

Da li o ukusima treba raspravljati? 
Sneža: Da.
Marija: Ne, treba se zabaviti!

Na koji odevni predmet vam nije nikad žao da potrošite novac? 
Sneža: Dobre udobne čizme i kaput tj. to nešto sto je preko svega.
Marija: Na dva para, identična, onoga što mi stvarno paše.

Šta je u modi precenjeno? 
Sneža: Biti u trendu.
Marija: Satovi. Ne razumem satove na ruci danas kada je u istoj toj ruci telefon.

Šta ste poslednje kupile? A bacile? 
Sneža: Retko sta bacam od stvari, vise vazim za nekog ko skuplja. Ali bacim ponesto sto bas nije upotrebljivo, pod izgovorom kada mi bude trebalo nacicu ga na buvljaku. Kupila sam kabanicu za šetnju sa psom po nemogućim uslovima.
Marija: Ružičasti plišani duks, ali morate da mi poverujete jer na reč, jer sam se za ovo fotografisanje  obukla kao za slavu (smeh). Danas sam bacila dosta iznošenog veša. Nisam mogla sa ljuskama od jaja i krompira da ga bacim. Iseckala sam ga u komadiće, čak razmišljala da ga spalim, onda ipak te dronjke bacila u reciklažu. Vudu.

Opišite Naša posla u tri reči.
Sneža: Jednostavnost, funkcionalnost i duhovitost.
Marija: Upali mrak molim te.
(jer imamo preštedljivu sijalicu u kuhinji)

Gde odlazite u potrazi za zabavom?
Sneža: Na putovanja ili u prirodu.
Marija: Kod nekoga u kuhinju, na koncerte u klabing. Igramo!

Šta nikada ne biste obukle?
Sneža: Venčanicu.
Marija: Mislila sam da nikad neću obući zimsku kapu koja ima rupu za lice i rupu za vrat, tu teget kapu sa belom i crvenom bordurom. Kao dete toliko sam se radovala izlasku na sneg, ali kad mi prevuku tu kapu preko glave trebalo bi mi par trenutaka da progutam suze koje se slivaju unutra sinusima, ne obrazima i cimnem te sanke!

Da li vaš posao utiče na vaše odevanje?
Sneža: U radionici sam umazana u lepak, boju ili zakpljena flasterom. A vani držim te iste ruke u dzepovima ne bi li sakrila. Ponekad imam lak na noktima, da sakrije sve to, i trudim se da mi je udobno i praktično jer sam stalno u pokretu. Imam i rezervne cipele, patike i kaput u kolima, ukoliko se dan završi na nekom sastanku.
Marija: Da, često “pozajmim” nešto od kolege Nensija, nešto što je doneo za rad,neki odrpani duks,ja nosim vani.Malobrojne cipele za sebe pravim sa obućarom Mišom, odem u Zrenjanin, kopam po njegovoj radionici, zajedno krojimo i smišljamo nešto novo.

A vremenska prognoza?
Sneža: Sve je u automobilu, bez brige.
Marija: Naravno.

Gde biste živele da ne živite u Beogradu?
Sneža: Negde u Čileu.
Marija: Ja bih u Sloveniji i Istri, u kući koju sami napravimo. Da sam u prirodi, a da sam blizu gradu da mogu da odem na koncert i međ ljude da imamo muzičku sobu i da blizu žive svi moji prijatelji. Da preko nedelje radim u radionici, a vikendom Gaelle i ja imamo restoran od lokalne ili hrane koju mi proizvedemo. Ahahah, pa to je Arkadija, tamo bih živela!

Da li je važniji kroj ili boja?
Sneža: Za garderobu kroj,  za detalje tj, tašne i cipele definitivno boja.
Marija: Kroj, jer mi je to misterija, sa bojama se snalazim.

Gde je najbolji odmor?
Sneža: Pored vode, to me bas opušta.
Marija: Gde je proporcija ljudi i prostora u korist prostora. Zimi na u Mediteranu. Na Malti, koja je leti spržena i cela boje peska, a zimi zelena… Nema drveća, ali zelena. Iz Beogradskih -15 na 18c i vetar.

Koji vam je najveći poslovni izazov do sada (zajednički, ali može i pojedinačni)?
Sneža: Izvoz u inostranstvo, online shop.

Omiljena ulica/mesto u Beogradu.
Sneža: Šetnje Adom, van sezone.

Film koji ste gledale više od jednom.
Sneža: Pofesorka klavira (Michael Haneke), Igubljeni u prevodu (Sofia Coppola).
Marija: Woman under the influence (John Cassavetes), Little Dieter Wants to Fly (Werner Herzog, Ritam Zločina (Zoran Tadić), Fish Tank (Andrea Arnold) – ne mogu jedan, od 16e sam na filmovima.

Od čega su sve ovi ključevi, jesu li stalno sa vama?
Sneža: Otvaraju razne kostimografske funduse, stanove, automobile i radionice.
Marija:  Da! Radionica, kuća, dvorište.

Na čemu trenutno najviše radite?
Sneža: Trenutno radim na seriji kao kostimograf i pripremam nove modele cipela za proleće.

Koji su vam najdraži partneri koji su učestvovali u izlaganju vaših rančeva i cipela, pre nego što ste imale svoj prostor?
Sneža: Bili smo počastvovani da budemo deo male prodajne izložbe u parfimeriji Metropoliten, i to nam je ostalo kao najmirisljaviji i najudobniji prostor. Tu su imali, a i mi smo imale, priliku da upoznamo i da se predstavimo drugačijoj klijenteli. I miris i ukus.

Omiljena stvar koju posedujete.
Sneža: Ne odvajam se od crnog kožnog ranca, ključeva i šešira TUTU Handmade Hats.
Marija: Prijatelje, možda alat za sečenje kaiševa.

Šta biste, da možete, rekle deset godina mladjoj sebi?
Sneža: Sjajna si.
Marija: Plivaj i idi gola kad god možeš, ne odlaži ono što ti se radi i reci to što ti se mota po glavi!

Koje boje dominiraju vašim ormanima?
Sneža: Ovih dana crno beli svet, plus detalj u jarkoj boji.
Marija: Dezen dezen stiže, titra pred očima!

Koliko je van tekstura materijala važna, kada sa njima radite i kada ih nosite?
Sneža: Tekstura ne toliko koliko uklapanje boja.
Marija: Ja uživam da biram kožu. Kad je pipnem znam za šta bi bila dobra… Volim vunu, al’ da bode mora! Obe smo išle na tekstil, zabavljaju nas prepletaji, cenim dezen nastao prepletajem.

Da li vam je odevanje ritual ili obaveza?
Sneža: kada posmatram odevanje  kao kostimograf to je cesto obaveza ali sve je to jedna velika zabava
Marija: Ja na to ne gledam tako ozbiljno.

Šta vas je poslednje iznenadilo/oduševilo?
Sneža: Kako sam dobila psa. Ovo zvuci kao naslov za neku knjigu (smeh).
Marija: Muzika, ljudi koji stvaraju fantastične stvari  koji stagniraju, a onda preskoče par stepenika i stignu tamo gde nisu bili pre, John Waters i njegovi saveti, kako David Thomas iz Pere Ubu igra!

Nešto za kraj.
Sneža: Under Pressure, David Bowie, uvek.

Marija: Da imam gramofon, kupila bih ove dve ploče: