Paleta: Ivana Čavić

Čime se baviš profesionalno, a čime u slobodno vreme?

Ta granica kod mene nikada nije u potpunosti jasno definisana, jer često nešto što radim iz radoznalosti i u slobodno vreme postane posao, i obrnuto. Profesionalno se bavim umetnošcu – dizajn, fotografija, pisanje, kustosiranje, moda. Sada kada sam završila Akademiju umetnosti konačno imam vremena i energije da sve to zaokružim u formu magazina na kojem radim već neko vreme i planiram uskoro da objavim.

Izduvni ventil od svih obaveza mi je kuvanje. Ništa ne može da nadmaši spremanje večere za gomilu prijatelja, pa onda neki film ili izlazak. Takođe, volim da napravim pauzu od posla i napunim baterije nekim putovanjem.

Da li možemo da saznamo nešto više o magazinu na kojem radiš?

Obožavam kulturu magazina i pratim ih gomilu. To je jedan od razloga zašto sam želela da svoje istraživanje o milenijals kulturi, koje sam radila za diplomski, smestim u ovu formu. Takođe, na akademiji sam bila okružena mišljenjem o fotografiji kao izolovanom mediju, što se ne poklapa sa mojim viđenjem, te sam kroz čitave studije tražila način kako da svoj rad i svoju fotografiju “proširim”.

U magazinu sam konačno našla format u koji mogu da sjedinim sve što me zanima. Moja praksa bila je “one man band”, sve sam radila sama – dizajn, tekst, fotke, crteže. Nulto izdanje sam objavila online, kako bi što veći broj ljudi mogao da ga vidi, a pozitivne reakcije koje sam dobila su mi dale elana da krenem rad na prvom pravom broju.

Kako izgleda tvoj tipični dan?

Omiljeni deo dana mi je jutro, naročito leti. Zato ustajem rano da bih ga u potpunosti iskoristila, a od kada imam posao sa fiksnim radnim vremenom još više cenim prilike u kojima mogu da ga razvučem. Uz doručak uglavnom čitam ili preslušavam neki novi album. Ako mi obaveze dozvole odem na pijacu, ako ne, direktno se zaputim na posao i u grad da rešavam sve što mi je na to-do listi za taj dan. U međuvremenu kafa ili sladoled (zapravo najčešće oba). Uveče možda piće sa društvom ili solo duga šetnja. Dan završavam filmom pre spavanja. Uvek.

Da li imaš neke rutine kojih (voliš da) se držiš u životu?

Apsolutno! Ne volim navike, ali sam baš fan rutina. Jedna koja je nastala od kako sam počela da živim sama i traje najduže jeste da nedeljom spremam stan, zatim idem kod bake na ručak, a uveče pravim kupku i piling,  stavljam masku dok gledam seriju. Tako sam zapravo zavolela nedelju kao dan.

Kako bi opisala svoj stil oblačenja?

Na modu gledam kao još jednu formu ličnog izraza i ogromno polje za igru. Ne volim sebe da ograničavam jasnim definicijama tako da sve što nosim odraz je trenutnog interesovanja, raspoloženja. Ako bih morala ubaciti konkretne termine onda bi to bilo: svedeno u smislu da volim ravnotežu, dovoljno sportski da se osećam udobno, suptilno seksi (kaže najbolji drug), klasično koliko je potrebno da ne trčim za trendovima, ali definitivno savremeno jer uvek crpim inspo iz aktuelnog okruženja.

Šta je ono što najviše voliš da oblačiš?

Najviše volim da nosim kombinacije koje su ultra sportske i elegantne u isto vreme. Pritom ne mislim na sportsku eleganciju, već kombo u kom izgledam kao da sam u 8 završila trening a u 9 idem u izlazak. U suštini sve što ima zabavan i uravnotežen kontrast.

U čemu se osećaš najelegantnije i zašto?

Kada obučem cipele na visoku petu, osećam se najelegantije i najženstvenije (šta god to danas značilo). Iz praktičnih razloga uglavnom nosim ravnu obuću, tako da je izdanje u štiklama retkost, a svaki put kad ih obučem čujem bakin glas kako kaže da treba stalno da ih nosim. Takođe, kombinacija oversized odela i zalizane kose.

Šta si nosila ovog leta? 

Ovo leto su mi obeležile kombinacije tatinih šorceva za trčanje sa svilenim topovima na bretele.

Patike ili sandale? 

Patike, oduvek i verovatno zauvek.

Koja boja dominira u tvom ormanu?

Možda se ne vidi iz ovog autfita, ali definitivno bela. Prošle godine sam prolazila kroz all white fazu, ali sam se u jednom trenutku zasitila. Mislim da mi je podsvesno nedostajao tenis, kojem planiram da se vratim što pre.

U koje doba su se ljudi najbolje oblačili? 

Disko era sedamdesetih mi je toliko zabavna i inspirativna. Likovi u uskim topovima, svila, saten, jarke boje, velike naočare, još veće kose i taj opšti softporn vajb.

Ako se računa dodala bih definitivno i vreme u kojem smo sada. Iako je trenutna društveno-politička situacija globalno veoma specificna i tema za sebe, mislim da je u kontekstu mode, i kreativne industrije generalno, veoma oslobađajuća i drago mi je da sam deo ove fuzije.

Koje je tvoje omiljeno mesto za kupovinu garderobe u Novom Sadu?

Mamin orman. Nikada neću prestati da joj kradem odeću, a ni ona meni verovatno, iako kaže da je “delimo”. Simpatično je jer super nadopunjavamo stil jedna drugoj! Ostalo uglavno kupim kad otputujem negde.

Da li nosiš nakit i koliko je on važan deo celokupnog tvog stila (ako uopšte)?

Nikada nisam bila osoba za nakit, uvek me je nešto opterećivao i bio nepotreban šta god da obučem. Medutim, već neko vreme, nosim minđuše (zlatne karike), jer ne moram da razmišljam o njima.

Šta radiš sa garderobom koju prestaneš da koristiš?

Volim da ulažem u timeless komade, koje znam da ću dugo nositi, oni se uvek vrte, i zato ih čuvam. Sve ostalo odnesem na reciklažu.