Nećemo baš zauvek biti ovde

Šta te okupira u poslednje vreme? Čime se baviš?

Ne baš tako davno sam u ruke prvi put uzeo i taj digitalni aparat. Do tada sam samo pucao film. Fotografija. Vizuelni, zamrznuti momenat koji mi dozvoljava da na svoj način prikažem ono što želim da ispoljim. Mogu da kažem da se bavim stvarima koje me zaista zanimaju. Fotografija, muzika i video. Baš tim redom. Trenutno sam najviše okupiran modnom fotografijom. Ne znam da li je ona mene pronašla ili ja nju, ali nam ide baš lepo.

Opiši sebe u pet reči.

Ne mogu da procenim da li je reći pet reči za sebe mnogo ili malo. Tvrdoglavo-kreativan-neispavan-duhovit-gurman. Neka ostane tako.

Šta te inspiriše da koristiš kameru kao svoj medijum izražavanja?

Smatram da inspiraciju pre svega treba da pronađemo u sebi. Pravi način da kažem ono što želim je da to uradim preko objektiva, klikom. Zabeležiti trenutak, kadar, scenu. Predstaviti to na svoj način. Volim prošlost, volim da uslikam neki momenat, neke ljude, da se uvek lako prisetim tog trenutka, te scene, da se možda osetim kao tada.

Kako bi opisao svoju sveukupnu estetiku?

Još iz srednje (arhitektonske) škole me prati estetika. Jedna od najbitnijih stvari vezano za umetnost. Kod svakog je različita i mislim da ne postoji njena jasna definicija. Za svoju estetiku bih možda mogao da kažem da ima neki spontan-retro-fashion trip.

Koliko socijalne mreže vrše uticaj na tvoj rad?

Današnji fenomen društvenih mreža, koje nam svakodnevno daju mogućnost da vidimo apsolutno sve i svašta, opisao bih kao mač sa dve oštrice. Omogućuju ti da tvoj rad vidi i panda u Kini, a opet, postoji previše umetnika koji takodje imaju sjajne stvari da pokažu, dok su tu i oni što misle da nas njihova jutarnja kafa iz Toro-a zanima. Naime, pomirio sam se da će tako uvek biti, a takođe sam odlučio i da ’’ne virim’’ previše u tuđ rad. Ne jurim. Furam svoju priču, a mogućnosti je vremenom sve više.

Šta bi najviše voleo da možeš da promeniš kod sebe?

Voleo bih da promenim to što sam jedan, što nemam svoje klonove. Voleo bih da imam bar još dvojicu sebe. Ima dana kada se ulenjim, a isto tako i dana kada sam aktivan, kreativan, i zapravo se tek tada uplašim koliko stvari zapravo neću stići da uradim za ovaj svoj život. Horor.

Omiljena stvar koju poseduješ?

Vezujem se za poklone. Volim stvari koje imaju priču, koje će me podsetiti na neki događaj. Pored dedinog čuvenog Zenita 11-ice, izdvojio bih električnu gitaru koju sam spasio od uništavanja od strane burazera i njegove ekipe, koja u tom trenutku nije bila moja. Sada je na sigurnom.

Šta uradiš kada te neočekivano napadne trenutak dosade?

Slobodno vreme, tada mi je ubedljivo najdosadnije. Ranije sam imao običaj da u tim trenucima dosade odvrnem muziku, pozovem ekipu i uvek bismo radili nešto ludo. Sada je malo drugačije, u tim napadima dosade često uzmem da radim nešto novo, što mi je do tada bilo potpuno nepoznato, ili uzmem da se organizujem za dan-dva unapred, da me dosada ne bi sačekala opet.

Koje je najranije fashion sećanje koje pamtiš? Otkud ti tu?

Sećam se, pre možda dve, tri godine, moj najbolji drug je počeo da radi u organizaciji Fešn Vika, i naravno da nas je sve pozvao da dođemo da ga obiđemo na poslu. Nekako, svima je nešto bilo kao glupo da se promuvamo tamo, šatro nije mesto za nas. Ali ja sam odlučio da odem, ipak je ortak! Sećam se, bila je neka žurka u toku, i mogu ti reći da se to veče nikad jače nisam proveo. Posle toga sam došao i drugi, treći put, i na kraju me je nekako ubacio da radim tu sa njim. Bilo je strava!

A na listi tvojih opsesija, koje bi onda mesto moda zauzela?

Moda je sigurno na jedan zanimljiv, spontan način, ušla u moj život i zauzela bitnu ulogu. Da mi je neko rekao da ću se time baviti, ne bih mu verovao! Dok sam pucao film za svoju dušu, ujedno sam i radio u organizaciji u sklopu Fešn Vika koji se dešava kod nas. Tu sam upoznavao ljude iz tog, meni tada nepoznatog sveta, a vremenom su ljudi primetili da fotkam iz hobija i zapravo želeli da svoje kreacije prikažu preko moje fotografije. Meni je to bilo fantastično i neverovatno! Fotografija i moda. Dve meni odvojene stvari koje su vremenom postale jedno.

Šta nikada ne bi stavio na sebe? 

Kada dođe do oblačenja, mislim da odeću sa obeležjima zastava država ne bih obukao.

Kada bi postojao soundtrack za tvoj rad, koji bi bio?

Možda bi bilo očekivano da kažem:

ali ne, idem sa:

Najbolji savet koji si ikada dobio?

Najbolji savet se može odnositi na to da mi je rečeno da ne propuštam šanse. Da, ako me nešto zanima, treba posvetiti pažnju tome; da, ako imam nešto da pitam – pitam. Svet se sve brže i brže vrti, a nećemo baš zauvek biti ovde.

A najgori?

Najgori savet bi bio iz perioda osnovne. Sećam se, nosio sam majicu sa nekim metal bendom, prišao mi je jedan stariji lik iz kraja i rekao mi ’’Kapiram ja, furaš taj svoj fazon, ok je to, bio sam i ja reper, nosio sam široke lone i to, ali veruj mi da sve to prođe’’.

Pa, ne prođe, brate.