Fenomen Goše Rubčinskog

2008. godine Gošina prva kolekcija “Imperija zla” skupila je nešto više od 600 ljudi na Moskovskom stadionu “Spartak”. Najprostije dukserice, majice i trenerke bile su pokazane publici kroz koncept “čas fiskulture”, a umesto profesionalnih manekena stadionom su prošetali dečaci uzrasta 16-18 godina. I dan danas Goša za prikazivanje svojih kolekcija koristi obične ljude i svoje prijatelje. Pravo osveženje za Ruski svet mode su bile majice sa medvedom, dvoglavim orlom sa kalašnjihovim, crne maske sa bodljama. Supkultura devedesetih je dala mladim Rusima nešto sa čime su se odmah identifikovali: stvarniji svet od onog u kome živi elita, stalna klijentela brendova Chanel, Louis Vuitton, Kenzo, Christian Dior, itd.

Sledeća kolekcija “Rastemo i razvijamo se” bila je posvećena generaciji koja se rodila posle raspada Sovjetskog Saveza. Revija je ogranizovana u staroj crkvi na koju su bili pozvani isključivo prijatelji dizajnera i novinari. Sam Goša je često naglašavao da je crkva bila idealno mesto za tu reviju, zato što je simbol kolekcije “аглец” (od reči ugly) – vanzemaljac-serafim, predstavnik savremenog pubertetlije. Dizajner je hteo da pokaže da bilo koji rezultat dolazi kroz trud, i u tu svrhu bile su napravljene ogromne stepenice, metafora oltara, na koje su se bosi dečaci-manekeni peli.

Poslednji deo triologije “Uskoro će svanuti zora” proleće-leto 2010. je ponovo bio više šou nego revija. U improvizovanoj sportskoj sali tinejdžeri su vežbali i glasno pričali, obučeni u trenerke i dukserice jarkih boja. Simbol ove kolekcije je sunce, tj. izlazak sunca.

Lookbook je napravljen u već tradicionalnom stilu Goše: opušteni dečaci poziraju u sportskoj odeći ispred zida na kome su posteri sa polu-golim devojkama iz časopisa Playboy.

Svaki deo triologije je u Rusiji izazivao šok i oduševljenje. Svakom kolekcijom Rubčinski je na neki način pokazao patriotizam: kad je većina dizajnera bežala od bilo kojih asocijacija na stvarnu Rusiju, Goša je stavljao akcenat upravo na to. Ulične tendencije su probile svoj put u sterilni svet haute couture, što je pre Goše bilo nezamislivo. Decenijama su Ruski dizajneri težili ka zapadnoj modi. Kultivisanje zapadnih trendova je smatrano kao skoro normalna pojava ka progresu i korak napred od Sovjetskog Saveza i Rusije 90-ih. Sve što je bilo Rusko smatrano je ružnim, zaostalim i skoro tabu temom. I dok su se Moskva i Sankt-Peterburg menjali u skladu sa trendovima elite, ostatak Rusije je idalje živeo u svojoj surovoj stvarnosti.

Završetkom trilogije Dover Street Market poziva Gošu u London i sledeće tri godine prolaze u isporučivanja ogromne količine narudžbina iz celog sveta. 2011. godine predsednik Comme Des Garçons nudi Rubčinskom pokroviteljstvo CDG i sledeća, zajednička kolekcija se pojavljuje prvo u Londonu, u Dover Street Marketu, a onda u prodavnici Opening Ceremony u Los Anđelesu i Njujorku. Rubčinski se nije samo probio u beskompromisni svet mode, on se lansirao na sam vrh. Potražnja višestruko prevazilazi ponudu. Svaka njegova kolekcija se momentalno rasprodaje.

Što je Goša više osvajao svet, to je više u Rusiji postajao ne samo passé, već i predmet ismejavanja upravo kod one subkulture koja ga je i proslavila. Basnoslovne cene za najjednostavnije stvari su stvorile celu seriju meme-ova “Ko je taj Goša Rubčinski?”, i ceo svet foto kolaža šta sve može da se kupi umesto jedne Gošine stvari.

Sa svakom sledećom kolekcijom taj jaz se samo povećava. Dok Rubčinski postaje najprodavaniji Ruski dizajner u istoriji i favorit u svetu celebrity-ja, njegova prvobitna publika se sve više distancira od njega. Svaka kolekcija je propraćena ogromnom količinom ismejavanja, kao što je “Setio se Goša kako su skejteri umesto kaiša koristili pertlu i kaže: ”O! Treba da se napravi pertla, da se na njoj napiše Goša Rubčinski i da se skupo prodaje”.

Učenica osnovne škole grada Jekaterinburga Liza “Monetočka” piše pesmu o Goši (pesma se zove “Goša Rubčinski”) gde jasno stavlja svima do znanja da su stvari ne samo precenjene! “Spasi prijatelje od Goše, uvek idi u shopping sa njima”, poručuje svima Liza.

Fenomen Rubčinskog u svetu je vrlo jasna poruka: prezasićenost ekstravagancijom i ogromna potreba za nečim novim i svežim. Ali sa druge strane i vrlo jasna poruka mladih u Rusiji, koji nisu samo zaprepašćeni previsokim cenama, nego i besni i uvređeni. Čitav modni identitet supkulture koja se rodila iz neimaštine i bede je ukraden i prodaje se za pare koje su upravo toj publici nezamislive.

2009. godina je bila poslednja kad je Goša svoju kolekciju pokazao u Rusiji. 8 godina kasnije Goša se vraća u Rusiju i pokazuje svoju kolekciju A/W 17 u Kaliningradu, koja je rezultat kolaboracije sa Adidas-om i koja će se razvijati tokom sezona sve do Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.

I ovaj put Gošini manekeni su obični smrtnici iz cele Rusije. Šetali su bez propratne muzike, čuli su se samo snimci na kojima je svaki “maneken” rekao svoje ime, godine i šta želi za sebe u budućnosti. “Izabrao sam dečake iz cele Rusije, hteo sam da vidim šta se dešava u njihovim glavama. Za mene je to portret prave Rusije, slika mlade generacije danas”.

Kaliningrad nije bio izabran slučajno. Mesto predstavlja Gošino stanje u kom je “razapet” između dva sveta: Moskve, u kojoj i dalje živi i radi, i evropskih gradova kao što je Pariz.

Kad su ga posle Imperije zla pitali da li tako vidi budućnost mode, rekao je da oseća da će se u sledećih 10 godina moda manje-više svesti na to. “A sada, 8 godina kasnije, tinejdžerima iz celog sveta se sviđa šta radimo. Srećan sam”.

Kao teaser dokumentarca koji će izaći u februaru vidimo Ivana Šemjakina iz Krasnojarska, jednog od tri Gošina “manekena” koji učestvuju u snimanju svog puta iz svog grada u Kaliningrad. Ivan recituje pesmu Puškina, koja je bila posvećena osuđenim učesnicima Dekabrističkog ustanka 26. decembra 1825 protiv cara Nikolaja I. Dva veka kasnije upravo ova pesma i dalje služi kao simbol hrabrosti i odvažnosti mladih generacija.

Vraćanje Rusiji predstavlja dobar način da Goša pokaže posvećenost svojoj zemlji i da povrati publiku koja mu služi kao inspiracija. Revije u različitim gradovima Rusije, dečaci iz cele zemlje umesto profesionalnih manekena, Adidas i fudbalska tematika su kombinacija koja ima malo šanse za neuspeh.