Važno je zvati se Ajzeja Tomas

Nedelja koja je za nama pokazala se izuzetno turbulentnom, ukoliko u srcu gajite ljubav prema košarci, i specifičnije, Boston Seltiksima. Pol Pirs, živa legenda košarke i Bostona, odigrao je svoje poslednje NBA minute u porazu Los Anđeles Klipersa od Jute Džeza. Tridesetdevetogodišnji Pirs je tako stavio tačku na svoju izuzetnu karijeru koja je trajala ravno devetnaest sezona, i mnogi još pamte njegove epske partije u zeleno-belom dresu. Kao mladić, zamalo je „Kelte“ doveo do NBA finala sa ekipom u kojoj su, pored njega, igrali dva debeljka koji vole da pucaju trojke (Rodni Rodžers i Entoan Voker) i gomila nekih epizodista – kao zreo igrač, uspeo je da stigne do tog finala i konačno osvoji prvu titulu za Boston još od ere Birda i Mekhejla. Kasnije se potucao po Bruklinu, Vašingtonu i rodnoj Kaliforniji – nema sumnje doduše da će u Kuću Slavnih ovaj čovek ući kao Bostonova ikona.

Sve me je to nagonilo da napišem reč-dve o ovome čoveku, međutim ja sam u poslednjem momentu od toga – odustao. Pol Pirs zaista zaslužuje da se piše o njemu, ali možda ne danas. Konačni odlazak čoveka kojeg je svojevremeno Šekil O’Nil nazvao „Istinom“ je zasigurno događaj od istorijske vrednosti, no sumnjam da je taj čin u potpunosti okupirao psihu navijača Seltiksa. Jer, ako pratite NBA plej-of ove godine, onda ste pomalo i upućeni koja je to aktuelnost zbog koje ceo Boston danima ne spava, a sa njima i svetski kontigent njihovih simpatizera. Raspucani „Kelti“ pod vođstvom mladog trenera Breda Stivensa pravi su hit istočne konferencije, a dirigent tog orkestra je Ajzeja Tomas, David u svetu NBA golijata.

Ajzeja Tomas…ako se rodite u porodici Tomas i nadenu vam ime Ajzeja, to je sigurno nekakav znak. Stariji ljubitelji NBA sećaju se „starijeg“ Ajzeje (po kojem je junak naše priče i dobio ime), fantastičnog plejmejkera one strašne generacije Detroit Pistonsa koja je dva puta zaredom osvajala NBA titule krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Tomas, Dumars, Rodman, Lejmbir, Mejhorn, Agvajer – sve je pucalo kad bi „loši momci iz Motor Sitija“ izašli na parket, a o tome da njihova košarka ne bude na nivou tek puke kafanske tuče brinuo se upravo Tomas, koji je pogađao sa svih pozicija, razigravao, krao lopte, skakao i generalno bio napast na svim nivoima. Kada govorimo o najvećim „kečevima“ NBA, Tomasovo ime se redovno spomene makar u prvih deset, ako već ne i prvih pet.

Ali ovaj „mlađi“ Ajzeja Tomas je ipak poseban. Od onog detroitskog razlikuje ga jedno slovo u originalnom spelingu – ovaj je Isaiah, a onaj „samo“ Isiah, međutim, kada u Gugl unesete „Isiah Thomas“, sistem će vas automatski ispraviti „da li ste mislili Isaiah?“. Grom i pakao, pa kakav je to igrač kada ga Gugl više poštuje od čoveka koji je išao na nož sa najtvrđim odbranama NBA i jedared na urnisanom zglobu „Šoutajm“ Lejkersima uterao 25 poena u jednoj četvrtini finalnog meča?

Za početak, da istaknemo ono što je možda i najupečatljiviji podatak – Ajzeja Tomas je visok 175cm. Sa tom visinom, teško bi vas i u Evropi pre trideset godina primili međ’ juniore, osim možda u nekakvoj Portugaliji ili Švajcarskoj gde ionako nemaju košarkaše pa daj šta daš. A opet, ovaj čovek je uspešno prevazišao taj „košarkaški hendikep“ i postao efektan NBA igrač. Čuj, prevazišao – Tomas ove godine za Seltikse prosečno ubacuje 28.9 poena po meču, uz izuzetnih 46.3% iz igre. U drugom meču polufinalne serije protiv Vašingtona, postigao je 53 (slovima : pedeset i jebenih tri) poena, ali ne pre nego što je u prvoj utakmici dao 33, ili pre nego što je u rundi pre svojeručno iščupao svoj tim iz 2-0 deficita protiv Bulsa.

@isaiahthomas' 53 bests @johnwall's 40 in epic Game 2 duel! #NBAPlayoffs

A post shared by NBA (@nba) on May 2, 2017 at 8:44pm PDT

A da, nikako da vam spomenem, još na početku doigravanja je doživeo porodičnu tragediju – sestra mu je poginula u saobraćajnoj nesreći. Štaviše, on se za prvu utakmicu polufinala skinuo bukvalno u avionu, jer je išao na drugi kraj zemlje na sahranu.

Tomi Hajnson, čovek koji je doslovno ceo život uz Seltikse – prvo kao igrač, pa zatim kao trener i na kraju komentator, je posle Ajzejinog omaža autobuskoj liniji koja spaja Labudovo Brdo i Zeleni Venac izjavio da „ovako nešto nikada nije video“. E sad, jedan strani kolega sa Jahu Sportsa je primetio da je Hajnson, koji je bostonska verzija Dragana Todorića – učestovovao je na ovaj ili onaj način u svih sedamnaest titula koje krase vitrine ovog kluba – bio saigrač Bila Rasela, trener Džona Havličeka, i komentator u eri već spomenutih Birda i Mekhejla. Njegova reč ima izuzetnu težinu među novinarima, i ovako nešto on sigurno ne bi rekao olako.

I mogao bih ja sad još dugo da razvlačim ovaj uvod, ali dosad ste valjda sve to i shvatili. Ne može baš svaka šuša da izgura Pola Pirsa i promeni moje planove, ali ako je to neko uspeo, to je ovaj čovek. Upoznajmo se onda sa njime.

Ajzeja Tomas rođen je 7. februara 1989. u gradu po imenu Takoma u saveznoj državi Vašington, na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država. Sa obrazovanjem se u početku nije slagao – treću godine srednje je ponavljao, pa je tako napustio rodni Vašington kako bi taj stepen školovanja završio u Konektikatu. Ipak, nije se tamo dugo zadržao – za svoju koledž destinaciju odabrao je “Haskije” iz rodne države.

Na univerzitetu Vašington mu nije puno trebalo da se nametne. Trener Lorenco Romar je sastavio paklen tandem “patuljaka” kada je upario Tomasa sa tek sedam santima višim Džastinom Dentmonom, i rezultati su počeli da stižu. Tomas je sve tri godine univerziteta imao stabilne brojke (između 15 i 17 poena po utakmici i 6.1 asistencija po meču u svojoj trećoj sezoni), ali ovo ipak nije previše zaintrigiralo NBA skaute. Na kraju krajeva, ako planiraš da se izboriš za mesto pod suncem u NBA sa 175cm, moraš biti barem nekakav vanzemaljac. To, u tom trenutku, Ajzeja nije bio.

Svejedno, Sakramento Kingsi su u njemu videli dovoljno da bi ga izabrali sa poslednjim, šezdesetim pikom na draftu 2011. Čisto primera radi, 59. je bio danas krilni igrač Baskonije Adam Hanga, 54. Milan Mačvan, 51. šuter Galatasaraja Džon Dibler, 46. Endru Gaudlok, 44. Čarls Dženkins a 42. Davis Bertans. Život za pikove druge runde je dovoljno težak, a možete zamisliti kako je tek onima koje izaberu sa poslednje pozicije. Svejedno, mladog Ajzeju ni to nije pokolebalo.

Kako je sezona 11-12 odmicala, Tomas se sve više primicao startnoj petorci. Svi pikovi druge runde su uglavnom presrećni ako prežive trening kamp i sezonu počnu u Americi a ne u jadranskoj ili ACB ligi, ali današnji Ol-Star bek nije želeo da ostane samo fusnota u godišnjaku ekipe iz kalifornijske prestonice. Već na proleće 2012., navijači Kingsa su sve više obraćali pažnju na svog novog miljenika, koji je uzvraćao fantastičnim partijama. Za tri godine koliko je proveo u Sakramentu, Tomas nije stigao da ubeleži bogznakakav timski uspeh, ali se individualno itekako isticao. Recimo, 18. marta 2014. je ostvario svoj prvi tripl-dabl, što ga je automatski kvalifikovalo za NBA enciklopedije jer je time postao najniži igrač u istoriji lige koji je uspeo da se podiči ovim statističkim podatkom.

Te iste godine, Kingsi, iz samo njima znanih razloga, odlučuju da ne obnove saradnju sa svojim “atomskim mravom”. Tomas je u “sajn-end-trejd” dilu završio u Finiksu, ali se onda desilo nešto još misterioznije – u pustinji je minijaturni bek potrajao tek celu polusezonu. Sansi, valjda rešeni da u ekipi ne mogu imati previše niskih bekova skorera, odlučuju da ga proslede u Boston. U razmenu su dobili Markusa Torntona i pik prve runde na draftu 2016, koji je opet posle vraćen u nekim razmenama u Sakramento. Ali ne morate da pravite kalkulacije šta je od tih trampi ispalo, jer Ajzeja Tomas sigurno nije. Markus Tornton je odigrao ravno devet utakmica za Sanse i trenutno je bez angažmana. Istorija će svakako ovaj trejd pamtiti kao veliki gaf Sansa…ako uopšte pre toga ti isti istoričari oproste Sakramentu, koji je verovatno ganjao nekog ko će se bolje složiti sa Demarkusom Kazinsom…koji je, opet, sad u Nju Orleansu. No dobro, da ne skrećemo previše sa teme.

U Bostonu, Tomas je naišao na sredinu koja mu potpuno odgovara. Za početak, nenadanim trejdom je dobio priliku da zaigra za veliko NBA ime, a ne povremene bljeskove kakvi su Kingsi i Sansi. Na rosteru ga je dočekalo dosta solidnih mladih igrača, kao i perspektivni stručnjak Bred Stevens, kojem su mnogi već i tada predviđali lepu budućnost. Tomas je završio sezonu 14-15 kao drugoplasirani u glasanju za najboljeg šestog čoveka NBA, što je verovatno do daljnjega njegova poslednja prilika da se ovenča tim zvanjem. Jer već od sledeće sezone, Stivens je rešio da svog novog aduta oproba u ulozi startera. I nije pogrešio.

Ono što su Seltiksi tada dobili je statistički najbolja sezona sada već relativno iskusnog beka. Tomas se brzo profilisao kao lider ekipe, i sa 22.2 poena i 6.2 asistencije u proseku zaslužio i svoj prvi Ol-Star poziv – još jedan istorijski podatak, budući da se od 1989. i skraćivanja NBA drafta na dve runde na ovoj smotri dosad nikad nije obreo neki šezdeseti pik. Plej-of se za Kelte ponovo završio kratko, bolja je bila Atlanta posle šest mečeva, ali jedan detalj ipak pamtimo za dalju arhivu. Nakon inicijalna dva poraza u Džordžiji, Boston je uspeo da se vrati na 2-2, a arhitekta ovog kam-beka bio je upravo Tomas. U trećoj partiji, novopečeni Ol-Star je Hoksima ubacio čak 42 poena, i svima stavio do znanja da se on nikad ne predaje.

Ta partija ustoličila je Tomasa kao novog NBA kralja “hasla”, te statističke kategorije koja se ne da kvantifikovati ali označava srčanost i požrtvovanost kod jednog igrača, kao i njegovu spremnost da uprkos svim faktorima koji su protiv on ipak ode jedan korak dalje. Godinama unazad, stalni lider u “haslu” bio je Alen Ajverson, čiji su Siksersi često samo zahvaljujući njegovoj čeličnoj volji i talentu uspevali da dosegnu visine NBA plej-ofa, pa čak i jedno finale. I Ajverson je, kao Tomas, bio mali rastom – obojica su jurišali sekirama na tenkove kao da im je to poslednje u životu.

I tako, stigosmo i do ove tekuće sezone u kojoj su se čuda i zvanično materijalizovala. U prvih dvadeset i jedan okršaja, Tomas je samo u jednom slučaju postigao manje od dvadeset poena. U decembru je protiv Memfisa, odbrambeno izuzetno neugodne ekipe, oborio rekord karijere sa 44 postignuta poena. Samo deset dana kasnije, Majamiju je stavio osam komada više, uz nerealnih 29 u četvrtoj četvrtini. Boston je postao pravi hit sezone – na krilima sjajnog Tomasa tim iz Masačusetsa upisao je 53 pobede i 29 poraza, i tako “ukrao” braniocu titule Klivlendu prvo mesto na istoku i garantovanu prednost sve do NBA finala. Sve se nameštalo za veliko istočno finale i dvoboj Tomasa i Lebrona Džejmsa. A onda je usledio šok.

Samo dan pred početak plej-ofa, Ajzejina sestra Čajna Tomas stradala je u saobraćajnoj nesreći. Da je Tomas tada ostavio sve što je imao i krenuo kući, verujem da mu niko ne bi zamerio. Ali on to ipak nije uradio.

Nakon dva meča u kojima su Bulsi odneli dve pobede u Bostonu, “Kelti” su sklopili kockice i završili posao u šest utakmica. Ove sezone dosta osporavani Al Horford, koji je letos potpisao izdašan ugovor kao slobodan agent, je konačno zaigrao kako su mnogi očekivali od njega, i Tomasu je samim time bilo i mnogo lakše da slomi otpor “Bikova”. U prvom meču polufinala protiv Vašingtona, na koji je, kao što ste pročitali ranije, došao bukvalno direkt iz aviona, je postigao 33 poena i imao devet asistencija, iako mu je krilni igrač Vizardsa Oto Porter jednom nespretnom intervencijom izbio zub.

Znači, ako beležite sve ovo, pred drugi meč sa bivšim Buletsima Tomas je izgubio sestru, prešao oko osam hiljada kilometara kako bi je dostojno ispratio na onaj svet, izgubio zub u prvom meču polufinala i onda proveo bolji deo narednog dana kod zubara sanirajući štetu. I sve to ga je izgleda izuzetno naljutilo, o čemu ste, takođe, već mogli da pročitate.

Vredi, zato, ispratiti svaki meč u kojem je Tomas jedan od glavnih aktera, jer do sada ste shvatili da je taj čovek tempirana košarkaška bomba koja može eksplodirati svake večeri. Ako postoji nešto atraktivno u košarci, to je gledanje fizički inferiornog igrača koji nameće svoj ritam i svoju igru onim zverima koje obitavaju na američkim parketima. Kris Malin, Džef Hornasek i Džon Stokton su to radili na neki svoj način, i bili su jako efikasni. Ali zaboga, ne kao Ajzeja Tomas. Niko kao Ajzeja Tomas.

The Marathon Continues… Thank You Boston #CsUp

A post shared by Isaiah Thomas (@isaiahthomas) on Apr 29, 2016 at 11:53am PDT

Kada ste visoki 175cm, vaše deficijencije će verovatno doći do izražaja i na školskom basketu, a kamoli na utakmici mlađih selekcija. Zamislite, onda, šta vam je sve potrebno da sa tom visinom uspete na najvišem mogućem nivou? Šut? Svakako, bez toga ništa, ali koliko lucidnosti i ludosti vam treba da se sa tom visinom nadgornjavate sa u proseku 15-20 santima višim plejmejkerima? Brzina? Pa, to tek morate imati, ali opet, sa visinskim manjkom vaša brzina ne sme biti “turbo” već “svetlosna” da bi napravili razliku. Razorne dribling sposobnosti? I, pre svega, srce u junaka i muda do patosa?

Eto, uspešno sam vam opisao šta sve Ajzeja Tomas mora da uradi na jednoj košarkaškoj utakmici da bi njegov tim pobedio. Gledam ga prekjuče kako ceo meč ide glavom u Džona Vola – Džona Vola, tog hibridnog monstruma od 195cm koji trči kao Jusein Bolt, skače kao Havier Sotomajor i dribla kao Medžik Džonson – i kako ga prolazi i onda nekim frljokama koje nikako ne bi smele da ulaze u koš izluđuje Marčina Gortata i ostale visoke igrače Vizardsa. A onda, taman kad se ovi skupe, on ostane u korneru i kažnjava ih trojkama.

Gledajte, stoga, Seltikse kad god možete i navijajte za ovog junaka, jer NBA jako retko viđa ludake njegovog kalibra.

Bili su ranije tu i Tajron “Magzi” Bogs, i “Spad” Veb, i Nejt Robinson, ali ovi istaknuti NBA “patuljci” nikad nisu dosegli Ajzejine visine i ostaće zapamćeni samo kao kurioziteti. Ne i ovaj momak, koji je na draftu slušao pedeset i devet imena pre svog, i koji sada gospodari svojom sudbinom i predvodi svoj tim do plej-of uspeha. Sa, da ponovimo još jednom, tek 175cm visine. Neka se spremi taj Lebron – ima sve da pršti ako do tog susreta zaista i dođe.

I Pol Pirs neka mi oprosti. Razumeće.