EURO 2016 prvi deo: (Ne) igraj na Engleze
Počinje Evropsko prvenstvo u fudbalu! Predstavljamo Grupe A, B i C. Hoće li titula ostati u Francuskoj, preći Lamanš ili završiti u susednoj Nemačkoj?
Nakon četiri godine čekanja, vreme je da se ponovo zapodene borba za titulu najboljeg na starom kontinentu. Evropsko prvenstvo je ponovo sa nama, po treći put u Francuskoj, po prvi put u novom ruhu, i svi ljubitelji fudbala spremni su da narednih mesec dana provedu pre televizorom (oni srećniji i na stadionu).
Da pojasnimo prvo o čemu je stvar sa ovim “novim ruhom”. Po prvi put u istoriji fudbala, EP će se igrati sa dvadeset i četiri ekipe – ovo znači da ćemo na turniru gledati i ekipe kakve su Albanija, Severna Irska, Vels, Island i Mađarska, ali naravno ne i Srbiju jer je kod nas tradicionalno nešto zapelo u kvalifikacijama. Takmičenje ovaj put broji šest grupa, i po dve najbolje ekipe će imati direktan prolaz u osminu finala, a priključiće se i četiri najbolje trećeplasirane ekipe. Ukratko, ako pamtite kako su svetska prvenstva izgledala pre 1994, ovo vam dođe slično.
Ipak, sve mi se javlja da će ovo definitivno biti jedno od najkvalitetnijih evropskih prvenstava u skorijoj istoriji. Nemačka je u naponu snage, Francuska i Engleska deluju revitalizovano, Belgija se nada iz prikrajka, Španija će pokušati da se oporavi od debakla u Brazilu, Italija i Portugal vrebaju iz prikrajka. Zahvaljujući Platinijevom populizmu skoro pa i da nema nekih zvučnijih izostanaka, osim recimo Holandije koja je platila ceh katastrofalnim kvalifikacijama. Srbiju, khm, ne računamo.
Pre nego što se pozabavimo učesnicima, još malo servisnih informacija. Otvaranje je zakazano za večeras (petak) u 21 čas, na nacionalnom stadionu u Sen-Deniju. Fudbal će se igrati još i u Parizu (Park Prinčeva), Marseju (Velodrom), Lionu (Park Olimpik), Lilu (Pjer-Moroa), Bordou (Matmut Atlantik), Sent-Etjenu (Žofri-Gišar), Nici (Alijanc Rivijera), Lansu (Stad Bolart-Deleli) i Tuluzu (Munisipal). Stadion u Lilu će tako postati prvi sportski objekat na kojem se igralo evropsko prvenstvo i u fudbalu i u košarci. Polufinala će se igrati u Lionu i Marseju, a prvak Evrope će se odlučiti takođe na „Stad de Fransu“.
Krenimo sad redom u upoznavanje reprezentacija koje se već nekoliko dana pripremaju za naredna iskušenja.
GRUPA A
FRANCUSKA je jasno, jedan od prvih favorita za osvajanje ovog takmičenja. Pre svega, treba napomenuti da su istorijski Francuzi dobri domaćini – dva od tri njihova trofeja osvojena su na svom bunjištu (Euro 1984 i SP 1998), a druga dva puta igrali su četvrtfinale (SP 1938), to jest bili četvrti (Euro 1960). Reprezentacija koju vodi nekadašnji trofejni „vodonoša“ Didije Dešam solidno je izbalansirana u svim linijama – vezista Juventusa Pol Pogba je definitivno prva zvezda tima, ali su tu su i recimo odlični napadač madridskog Atletika Antoan Grizman, špic Arsenala Olivije Žiru, iskusni bek Patris Evra i mnogi drugi. Treba posebno obratiti pažnju na ovosezonsko otkrovenje Premijer Lige Dimitrija Pajea, koji predstavlja konstantnu pretnju iz prekida, kao i na veterana Andre-Pjer Žinjaka, čije su partije u dresu Tigresa prošle sezone potpuno zaludele meksičke navijače (čak 28 ligaških golova).
Ipak, nije sve baš toliko sjajno među „trikolorima“ – Karim Benzema neće nastupiti zbog suspenzije, na sredini nema više ni minijaturnog plejmejkera Matjea Valbuene ni veterana Franka Riberija, a zbog povreda turnir propuštaju Rafael Varan i Lasana Dijara. Bez Valbuene i Riberija, teret očekivanja na leđima Pogbe možda bude i pretežak, pa nije preterano reći da se džoker možda krije upravo u liku Pajea. Ne treba zaboraviti ni Ngola Kantea, čoveka sa gvozdenim plućima i glavni motor šampionskog Lestera. Inače, čak jedanaest „galskih petlova“ svoj profesionalni hleb zarađuje u Engleskoj, a samo petorica u matici – na SP 2014, taj odnos bio je 10-7 u korist Premijera.
RUMUNIJA se posle osmogodišnje pauze vraća na velike turnire, sa nadom da će ovaj put ostaviti bolji utisak. Rumunski fudbal, barem kad se radi o reprezentaciji, je u priličnoj krizi. Otkako je monument nacionalne igre George Hadži okačio kopačke o klin, naše istočne komšije samo su jednom uspele da se probiju kroz kvalifikacije do nečeg konkretnog, i to je bilo 2008. Selektor Anhel Jordanesku, zlatna rezerva Steaue u finalu 1986. i čovek koji je već dva puta sedeo na klupi nacionalnog tima, na raspolaganju ima dosta skroman sastav. Udarne igle su krilni napadač Osmanlispora Gabrijel Torže i napadač Genčerbirliđija Bogdan Stanku, a odbranu drži centarhalf Napolija Vlad Kirikeš, inače i kapiten ekipe. Nešto verziraniji prepoznaće i ime veterana Razvana Raca, koji već broji četrnaest godina staža u nacionalnom dresu. Iako se ovde ne radi o nekim vrhunskim imenima na papiru, treba spomenuti da je Rumunija primila samo dva gola u svojoj kvalifikacionoj grupi (u kojoj su doduše igrali sa Severnom Irskom, Mađarskom, Finskom, Grčkom i Farskim Ostrvima), što govori da se ipak radi o čvrstom kolektivu. Ali da li i dovoljno čvrstom za velika dela?
ALBANIJA je celu svoju istoriju čekala da dođe do nekog velikog turnira, i želja im se ispunila tek ove godine. Italijan, sada već naturalizovani Albanac, Đani de Bjazi uradio je veliki posao samim činom kvalifikacije, i sve preko toga je samo šlag na torti. Naši navijači su na svojoj koži najbolje osetili o kakvoj se reprezentaciji radi, ali ukratko da ponovimo – kvalitetna timska igra koja pokriva nedostatak individualnog kvaliteta, i „italijanska“ čvrstina u pristupu glavni su aduti ove selekcije. Najzvučnije ime je svakako defanzivac Nanta i kapiten Lorik Cana, a nešto manje anonimni od ostalih su i njegov saigrač Ermir Lenjani i vezista Frajburga Amir Abraši. Veliki problem su golovi – De Bjazi vodi samo tri klasična napadača, a nijedan nije baš neka marka. Najviše se očekuje od Armanda Sadikua, koji već više godina nastupa u Švajcarskoj sa zapaženim uspehom – na lokalnom nivou barem.
ŠVAJCARSKA, koju vodi Sarajlija Vladimir Petković, izvesno je drugi favorit u ovoj grupi. Petković je uspešno položio prvi isput selektorske karijere – kvalifikaciju za Euro – i tako nagovestio da je vredan naslednik legendarnog Otmara Hicfelda. Sastav „časovničara“ nam je manje-više poznat sa SP u Brazilu. Odbrana je iskusniji deo ekipe, sa veteranima Stefanom Lihtštajnerom, Stivom fon Bergenom i Johanom Đuruom kao istaknutim prvotimcima, dok u sredini terena još uvek ordinira albanski kvartet Granit Džaka (novo pojačanje Arsenala) – Valon Behrami – Blerim Džemajli – Džerdan Šaćiri. U suštini, možda i najzanimljiviji podzaplet grupe A bude susret između Albanije i Švajcarske, uzevši u obzir da potonji u svom sastavu imaju čak šest naturalizovanih Albanaca. I kao i kod Albanije, potencijalni problem su napadači. Haris Seferović, Admir Mehmedi i Eren Derdijok imaju staž, ali nijedan od njih nije na nivou jednog Aleksandra Fraja, a kamoli Stefana Šapuize. Videćemo kako će se izboriti pre svega sa Francuzima.
GRUPA B
ENGLESKA prelazi Lamanš sa šampionskim ambicijama…doduše, Engleska svaki put dođe na neko takmičenje sa šampionskim ambicijama, pa ništa. Ovaj put, deluje kao da su nešto ozbiljniji nego obično. Nakon debakla u Brazilu, selektor Roj Hodžson bio je pod velikim pritiskom jednog dela javnosti, ali su mu u savezu ukazali poverenje i rezultat je mlada, poletna, napadački orjentisana Engleska, kakvu ne videsmo još od možda legendarnog Eura ’96.
Reklo bi se da od Širera i Ovena Englezi nisu imali ovako dobar napad. Špic Totenhema Hari Kejn postao je posle ravno šesnaest godina prvi Englez najbolji strelac Premijer Lige – drugo mesto na toj listi uhvatio je reprezentativni saigrač iz navale Džejmi Vardi, o čijoj smo neverovatnoj transformaciji već pisali kada smo se bavili velikim uspehom Lester Sitija. Džordan Henderson i Erik Dajer velike su radilice na sredini terena, dok kreativni impuls daju Rahim Sterling, Džejms Milner, Ros Barkli i Adam Lalana. Tu je, naravno, i neizostavni kapiten Vejn Runi, čije će višegodišnje iskustvo na najvišem nivou biti od izuzetnog značaja. Možda je odbrana nešto slabiji deo tima – turnir u Brazilu je brutalno pokazao kako Premijer halfovi nisu baš prevelik zalogaj za kvalitetne napadače internacionalnog renomea, a i Džo Hart na golu nosi puno upitnika oko vrata, ali videćemo jesu li ovi momci uznapredovali otad.
RUSIJA je uspela da reši gordijev čvor po imenu „Fabio Kapelo“, i otkako je taj problem prevaziđen svima je u Moskvi pomalo lakše (izuzev poreskim obveznicima koji će isplaćivati Italijana do njegove sahrane otprilike). Kako god bilo, novi selektor Leonid Slucki vratio je nadu navijačima, uspeo da se kvalifikuje na Euro i tako izbegao katastrofu koja bi usledila u suprotnom. Slucki je tradicionalno poverio glavne uloge igračima iz domaćeg prvenstva, među kojima ima i nemalo veterana – Roman Širokov je recimo još uvek tu, baš kao i braća Berezucki, Sergej Ignjaševič i golman Igor Akinfejev. Napadači Zenita Aleksandar Kokorin i Artjom Dzjuba glavne su pretnje po protivnički gol, dok je veliki, veliki hendikep odsustvo glavnog kreativca Alana Dzagoeva. Glavni cilj Rusije je ipak održavanje kontinuiteta pred domaćinsko SP 2018, kada treba očekivati da ovaj tim bude mnogo uigraniji i kvalitetniji.
VELS je još jedan debitant na evropskim prvenstvima. Ono što ikoni velškog fudbala Rajanu Gigsu nikako nije pošlo za rukom, pa je nesretnik morao da oblači dres Velike Britanije na Olimpijadi kako bi završio karijeru sa kakvim-takvim turnirskim nastupom, uspelo je novom heroju „Zmajeva“ Geretu Bejlu. Eksplozivno levo krilo Reala pravi je vođa ove selekcije, i bukvalno sve polazi od njega. Ako je on u formi, Vels može da se nadigrava sa bilo kime. Pomoć mu pružaju iskusni Džo Ledli, zatim vezisti Liverpula i Arsenala Džo Alen i Aron Remzi, ali zaista, ako izuzmemo Bejla, svi ostali su manje-više prosečni fudbaleri koji igraju za (uglavnom) prosečne engleske timove. Što se navijača tiče, meč protiv Engleske je svakako „više od igre“, i pobeda bi u toj utakmici osigurala svim izabranicima selektora Krisa Kolmena prisustvo u modernoj epskoj poeziji na maternjem jeziku. Sve ostalo može i da se izgubi sa 5-0 po potrebi…
SLOVAČKA ima konceptualno sličan pristup kao Vels, i njihov Bejl zove se „Marek Hamšik“. Fudbaler Napolija je uz kapitena Martina Škrtela jedini brend u sastavu selektora Jana Kozaka, ostatak reprezentacije čine uglavnom rutineri kakvi su Tomaš Hubočan, Jan Durica, Juraj Kucka, Vladimir Vajs, Stanislav Šestak i ini. Uzevši u obzir ostatak grupe, njihove šanse procenjuju se na minimalne. Možda nekom uspeju da budu trn u oku, mada, teško je i to očekivati. Pobeda u skorašnjem prijateljskom meču protiv Nemačke sigurno je podigla ambicije, doduše
Hamsik! #slovakiateam #hamsik #marekhamsik #forzanapolisempre #sscnapoli #euro2016 #francia2016
A photo posted by Mauro Espero (@uronechannel) on
GRUPA C
NEMAČKA je važeći svetski šampion, što ih automatski svrstava u red prvih favorita. Tim Jogija Leva nije imao baš najsjajniju kvalifikacionu kampanju iza sebe, i rezultati u prijateljskim utakmica pred Euro takođe nisu bajni (porazi od Engleske i Slovačke, ali i ubedljiva pobeda nad Italijom), ali to ne treba nikoga da zavarava. Nemci su, prostim jezikom rečeno, uvek Nemci – na deset Eura na kojima su bili učesnici, Nemci su tri buta bili šampioni a tri puta drugi. Dovoljno za inicijalni respekt.
U sastavu nema više Filipa Lama, Pera Mertezakera i Miroslava Klozea, ali su zato „Princ Poldi“ (Lukas Podolski) i srpski zet Bastijan Švajnštajger još uvek spremni da pomognu nacionalnom timu svojim fudbalskim umećem i dugogodišnjim iskustvom. Naravno, tu su i moderne institucije nemačkog fudbala kakvi su Tomas Miler, Toni Kros, Mesut Ezil, Mats Humels, Manuel Nojer i drugi, a svoju šansu u napadu čeka i vrhunski strelac Mario Gomez, koji je zbog povrede morao da propusti trijumf u Brazilu. Svakako, reč je o timu koji je već godinama u samom vrhu svetskog fudbala, i siguran sam da su i ove godine spremni da to još jednom potvrde.
UKRAJINA je uspela da se kvalifikuje za Euro putem baraža i tako preživi bolne prve godine post-Ševčenko ere. Njegovi saborci Anatolij Timoščuk, Vjačeslav Ševčuk i Ruslan Rotan su zato još uvek tu, a „mlade nade“ predvode sada već dvadesetšestogodišnjaci Jevhen Konopljanka i Andrij Jarmolenko. Dosta teška grupa ovde predstavlja problem, ali opet, tu je i problem golova. Gorespomenuti Jarmolenko je jedini konzistentni golgeter na ovom nivou, dok se od klasičnih napadača Seležnjova, Zozulje i Budkivskog ne očekuje baš bogznakakav učinak. Ako veteranska odbrana izdrži, možda Ukrajinci i odu krug dalje.
POLJSKA godinama sklapa svoju idealnu ekipu, i čini se da su sada konačno na pragu nečeg konkretnog. U kvalifikacijama su pokazali zube i pobedili velikog rivala Nemce, koji više nisu toliki bauk za njih. Maneken mobilne telefonije Robert Levandovski je kapiten i prvi strelac, bivši saigrač iz Dortmunda Kuba Blažikovski je standardan u veznom redu, tu su još i Gžegorž Krihovjak i Kamil Grosicki, mladi Ajaksov talenat Arkadijuš Milik…selektor Adam Navalka okupio je možda i najbolju poljsku reprezentaciju posle onih sa početka sedamdesetih, videćemo imaju li snage da i zaista naprave nešto. Ja samo čekam derbi sa Nemačkom – prošli put kada su se ove dve ekipe srele na Euru, jedan poljski dnevni list objavio je fotomontažu tadašnjeg selektora Lea Benhakera kako u rukama drži odrubljene glave Joakima Leva i Mihaela Balaka. Ima li bolje uvertire od toga?
SEVERNA IRSKA je baš kao i Vels debitant na evropskim prvenstvima, mada su oni za razliku od svojih diplomatskih sunarodnika ipak nešto češće igrali turnirski fudbal (poslednji put u Meksiku pre 30 godina). U odnosu na Velšane, Severna Irska ima nešto balansiraniji tim – nema tu nikakvog Gereta Bejla, ali veliki posao rade bivši fudbaleri Rendžersa Stiven Dejvis, svojevremeno nazvan „alsterskim Lampardom“, i korpulentni Kajl Laferti, čiji su golovi u kvalifikacijama bili od presudnog značaja. Ostatak je skroman, ali skromni su i navijači, kojima je drago da će barem jednom za života imati priliku da svoje ljubimce vide na smotri najboljih evropskih ekipa.
Analizu Grupa D, E i F objavljemo u subotu, 11. juna
Tagovi:
Slični članci:
- Da li je previše stranaca u srpskoj košarci?
Da li je previše stranaca u srpskoj košarci?
Ove sezone su Partizan i Crvena zvezda, shodno ciljevima zacrtanim na početku sezone, angažovali veliki broj stranaca što je otvorilo raspravu da li je angažovanje baš svakog od tih igrača opravdano ili šansu treba dati domaćim košarkašima.
- Fudbal između plesa i nauke
Fudbal između plesa i nauke
Da li je fudbal oduvek bio polje delovanja nauke koja je određivala njegove tokove ili je ipak postojalo herojsko doba fudbalske igre?
- Liga šampiona: ko će do “ušatog” pehara ove sezone
Liga šampiona: ko će do “ušatog” pehara ove sezone
Radujte se, vreme fudbalskih čuda je pred nama.
- Prvo je doneo bombe, a onda Adidas i golmansku revoluciju
Prvo je doneo bombe, a onda Adidas i golmansku revoluciju
Nemačka legenda Mančester sitija sa Gvozdenim krstom. Priča o Bertu Trautmanu je priča o čoveku koji je spojivo nespojivo. Barem na prvi pogled.
- Topčidersko brdo „crveno i crno“ – fudbaleri koji su igrali za oba Večita rivala
Topčidersko brdo „crveno i crno“ – fudbaleri koji su igrali za oba Večita rivala
Igrači koji bi se odlučili da promene boje praktično od osnivanja dva kluba nisu nailazili na preveliku podršku, pa je ovakav potez gotovo redovno izazivao brojne kontroverze.
Lajkuj: