Da li imate preko 18 godina?
DaNe

Može li Dejan Savić da vrati Ajkule u vrh?

Poslednju medalju Crna Gora je osvojila 2020. na Evropskom prvenstvu u Budimpešti i zadatak trofejnog stručnjaka je da ovu reprezentaciju vrati na put uspeha.

Autor:

Nedavno je vest o tome da je Dejan Savić postao selektor Crne Gore uzburkala talase u sumornom vaterpolu u kome se prethodnih meseci svašta dogodilo od promene pravila do revolucije u kaznama za udarce preko vode.

Mesto selektora Crne Gore je jedna od najvažnijih pozicija u vaterpolu. A do sada su je u istoriji obavljale svega tri osobe pokojni Petar Porobić, Ranko Perović i Vladimir Gojković.

Crna Gora se nakon Olimpijskih igara u Parizu rastala s Vladom Gojkovićem. Dugo se čekalo da se sazna ime njegovog naslednika. A onda je iznenada stigla vest da je Dejan Savić novi kormilar.

Najmanji prvak

Jugoslovenska vaterpolo škola je uz mađarsku najbolja na svetu. Nakon raspada zajedničke države, škola se pobedila u tri dela crnogorski, srpski i hrvatski. Crna Gora je prošla najgore jer je najmanja država, a samim tim ima i manji broj igrača na raspolaganju. Uz to velika je povezanost sa Srbijom, pa su tako brojni igrači poput Andrije Prlainovića i Dušana Mandića birali kapicu Srbije.

Ipak, Ajkule su uspele da naprave uspehe. Pod vođstvom pokojnog Porobića ostvaren je najveći uspeh kada je Crna Gora osvojila zlatnu medalja na Evropskom prvenstvu u Malagi 2008. godine. Crna Gora je tako postala najmanja država koja je osvojila Evropsko prvenstvo. Ranko Perović je doneo dva srebra Crnoj Gori na Evropskom prvenstvu 2012. i Svetskom prvenstvu 2013. godine. Do tada je Crna Gora nastupila dva puta na Olimpijskim igrama 2008. i 2012. godine i oba puta bila četvrta.

Gojković je tim preuzeo od Perovića 2015. godine. I ostvarivao je dobre rezultate, već naredne godine je osvojio srebro u Beogradu na Evropskom prvenstvu, dok je nekoliko meseci kasnije ponovo sa Crnom Gorom stigao do polufinala Olimpijskih igara.

Poslednju medalju Crna Gora je osvojila 2020. na Evropskom prvenstvu u Budimpešti, tada je delovalo da su Ajkule u dobrom ritmu, ali od tada počinje ogromna kriza koju Gojković nije uspeo da reši. To ga je odvelo u to da je vukao pogrešne poteze, pa se tako Crna Gora nijednom od tada nije našla u polufinalu bilo kog velikog takmičenja, a bilo ih je čak sedam.

Crno/crveno – belo

Dejan Savić je igračku karijeru započeo davne 1989. na Banjici pod kapicom Partizana. Najveći deo karijere je proveo upravo na tom bazenu. S crno–belima je osvojio veliki broj trofeja, domaćih i evropskih. Kasnije je u karijeri igrao za dva katalonska kluba Barselonu i Barselonetu, italijansku Florenciju i veliki Pro Reko, potom se otisnuo u ruski Sintez, a kapicu o klin okačio 2011. kao igrač Crvene zvezde.

Ostao je upisan kao igrač sa najviše nastupa za nacionalni tim – 444 (zlobnici bi rekli da je igrao za tri reprezentacije), koji se tokom njegove karijere zvao SRJ, SCG i Srbija. Osvojio je brojne medalje među kojima se izdvajaju tri olimpijske. Bronze iz Atine i Pekinga i srebro iz Sidneja.

Deki je odmah iz bazena seo na klupu Crvene zvezde, s kojom će ostati vezan tokom celog trenerskog angažmana. Bio je trener crveno–belih u tri mandata. Savić je pomogao da se nova Crvena zvezda postavi na noge jer je 2008. došlo do gašenja zbog dugova, prvo kao igrač, a onda i kao trener

U prvoj sezoni na klupi Savić je konsolidovao ekipu, ali ona tada nije bila spremna za trofeje. Tada se desilo nešto što se niko nije nadao (ni ovog leta se niko nadao), Pro Reko je pukao. Veliki broj srpskih igrača se tada vratio u Srbiju, a neki od njih i u Zvezdu. Stigli su Duško Pijetlović i Andrija Prlainović, dok su s drugih strana crveno–bele pojačali Nikola Rađen, Denis Šefik i Boris Vapenski. Tada je Zvezda uz Savu Ranđelovića i braću Strahinju i Viktora Rašović postala reprezentativna ekipa za domaće okvire, ali i za evropske.

Sezona je odlično počela trofejom u Kupu Srbije, koji su crveno–beli osvojili nakon produžetaka i pobedom nad večitim rivalom Partizanom. Pročulo se tada da Zvezda nema para, i da su igrači slobodni ukoliko žele da napuste klub, to niko nije uradio. Tim je tako postao jači i u pet utakmica finale serije osvojio i domaće prvenstvo protiv kragujevačkog Radničkog. Kruna sezona bila je na Banjici, gde se igrao fajnal–for Lige šampione. Zvezda je u polufinalu savladala Barselonetu, a onda u finalu srušila dubrovački Jug za titulu prvaka Evrope. Savić je trener Zvezde ostao sve do 2015. u međuvremenu je osvojio LEN Superkup i duplu krunu 2014. godine.

Savić se na klupu crveno–belih vraćao još dva puta 2017. i 2022. godine, ali se kratko zadržavao na toj poziciji. U drugom mandatu je pomogao Zvezdi da se vrati u Regionalnu ligu, ali u domaćim takmičenjima nije uspeo da se izbori za trofeje u konkurenciji Partizana, Šapca i Radničkog.

Alhemija uspeha

Nakon Olimpijskih igara u Londonu 2012. Dejan Savić je preuzeo reprezentaciju Srbije. Atmosfera oko i u timu tada nije bila dobra. Ali, se još pod Dejanom Udovičićem videlo da ta generacija može napraviti velike stvari.

Savić je tim postavio na dobar način i već 2014. s njim počeo da osvaja zlatne medalje. U pitanju je bilo zlato na Evropskom prvenstvu u Budimpešti. Godinu dana kasnije u Kazanju je ponovo osvojena zlatna medalja ovog puta na Svetskom prvenstvu. A u olimpijskoj godini je Srbija odbranila tron Evrope u Beogradu, bila je to sjajna uvertira za Olimpijske igre u Riju gde je Srbija objedinila zlata na svim velikim takmičenjima.

Savić je u narednoj olimpijadi osvojio jedno zlato na Evropskom prvenstvu i bronzu na Svetskom prvenstvu. Tada je već planiran nacionalni tim za post Tokio eru jer je Deki na Svetsko prvenstvo u Gvanžuu 2019. poveo podmlađenu reprezentaciju, od koje je veliki deo igrao na letošnjim Igrama u Parizu.

Tokio je bila kruna rada Dejana Savića. Odbranjeno je zlato, a onda je usledila najveća greška, šestorica veličanstvenih su rekli ,,a sad adio”, a Deki je ostao. Deki nije uspeo da posloži novu generaciju, s kojom je 2022. bio peti u Budimpešti (Svetsko prvenstvo) i deveti u Splitu (Evropsko). Tada je shvatio da je dosta i podneo ostavku, nakon 10 godina rada na klupi nacionalnog tima.

Savić je poslednjih godina lutao po egzotičnim destinacijama. Trenirao je Silemu na Malti, u sredini gde je vaterpolo veoma poznat po letnjoj ligi, a i fajnal–for se tri godine u nizu organizuje u Valeti, dok reprezentacija napreduje. Ipak, Savić se nakon Malte uputio u zemlju u kojoj je vaterpolo miljama daleko od profesionalnog sporta, bila je to Saudijska Arabija.

Jako sidro za mirnu igru

Deki voli da ima jake centre i da oko njih gradi napadački deo igre. U vreme dok je predvodio Srbiju na raspolaganju je imao Duška Pijetlovića na vrhuncu, kao i Slobodana Nikića i kasnije Đorđa Lazića.

Najveća snaga Crne Gore jeste pozicija centra, uz Grčku ima najkompletniju centarsku liniju na svetu. Primera radi u dosadašnjem toku Lige šampiona čak četvorica Crnogorca su bila u prvih pet po broju iznuđenih isključenja, dok je prvi na toj listi reprezentativac Srbije Nemanja Vico, koji je takođe rođen u Crnoj Gori. S tim da je Nikola Murišić u fazi prelaska u reprezentaciju Srbije.

Ne bi iznenadila opcija da Ajkule na velikim takmičenjima nastupe i s tri centra u sastavu jer Miroslav Perković pre svih može poslužiti i kao bek u defanzivnoj fazi igre.

Za očekivati je da će Perković zasigurno biti u sastavu. Od dolaska u Novi Beograd je izgradio ime i u svetskom vaterpolu, pa spada među kvalitetnije centre u Evropi. Kompletan utisak ostavlja i dobrom odbranom gde se često ne primećuje da je igrač manje u defanzivi što nije karakteristično za centre. Tokom prethodnih godina postavio se kao jedan od najvažnijih igrača za učinak Crne Gore.

Preostale dve izuzetno kvalitetne opcije na poziciji centra su Jovan Vujović i Savo Ćetković. Nije velika razlika u kvalitetu između njih dvojice i Perkovića, pa se Savić može odlučiti i za njih, kao prve opcije. Vujović se kroz Jadran nametnuo kao izuzetno stabilna opcija, pa je kod Gojkovića imao prednost u odnosu na Ćetkovića kada je reč o Olimpijskim igrama u Parizu. Ćetković je dobio više prostora po povratku u Boku u redove kotorskog Primorca, pa će Savić imati slatke muke da od pomenute četvorice izabere dvojicu ili potencijalno trojicu.

Crna Gora ima još jednog respektabilnog centra. Reč je o Vladanu Spaiću, koji je verovatno završio s ozbiljnim vaterpolom za ovu sezonu nakon što je krvnički udario Vuka Milojevića i tako mu dislocirao prednja tri zuba što ga je udaljilo van bazena na duži period. Spaić je zbog tog poteza dobio suspenziju od 10 utakmica za LEN-ova (ili ti European Aquatics-ova) takmičenja. Što znači da će Spaić moći da nastupi za Marsej tek ukoliko se francuski klub nađe u finalu Lige šampiona. Spaić je bio miljenik Gojkovića, koji mu je davao važnu ulogu, ali je kvalitetom ispod pomenute trojice.

Nova pravila, stari Savić: Komentar bi trebalo da zvuči – bez komentara

Vaterpolo postaje novi sport od 1. januara pošto je World Aquatics odlučio da uvede šest novih pravila, koja menjaju sport iz korena. Prvo i najvažnije je skraćenje terena sa 30 na 25 metara, s tim u vezi skraćuje se i vreme prvog napada s 30 na 25 sekundi, dok se drugi napad skraćuje s 20 na 15 sekundi, kao i vreme napada s igračem više. Preostale promene se ne tiču same igre, pa nisu toliko značajne. Ali ostavljam link, kako bi se upoznali i sa njima.

Najveći problem kod ovih promena je što su donete u tajnosti i bez ikakvih konsultacija sa strukom i igračima. O tome je govori i Savić u izjavi za Insajder.

,,U suštini, komentar bi trebalo da zvuči – bez komentara. Poražavajuće je što se sve dogodilo brzo, donekle tajno i naravno bez učestvovanja struke, a kamoli igrača, ali na kraju izuzetno efikasno za čelne ljude. Još jednom su pokazali da imaju totalnu moć i efikasnost na glupost”, kaže Savić za Insajder.

Ovo je veliki udarac na Crnu Goru i Grčku, jer se na ovaj način smanjuje uticaj centara u čemu su pomenute reprezentacije najjače, kao što sam već i rekao i objasnio.

Dok ne počne turnir Svetskog Kupa niko ne zna kako će ova pravila izgledati i ostaje da samo nagađamo.

Možda bolje bez stranca

Ajkule imaju praksu naturalizovanja igrača. Prvi igrač koga su ,,doveli” bio je Denis Šefik, to je bila neka vrsta revanša za igrače koje je Srbija uzela Crnoj Gori. Kasnije to se nastavilo kroz angažman levorukog Francuza Iga Kruzijea. Marko Petković je bio treći u nizu, a poslednji koji je imao ulogu u nacionalnom timu je Belorus Konstantin Averka.

Averka je od 2022. reprezentativac Crne Gore. Belorus je u karijeri nosio kapicu novljanskog Jadrana gde se preporučio za nacionalni tim. Kasnije se preselio u Barselonu, u redove Sabadelja.

Do sada je nastupio na nekoliko velikih takmičenja za reprezentaciju Crne Gore. Utisak je da Averka ne pruža dovoljno da bi dobijao priliku kao naturalizovani reprezentativac. Čini se da je to uvideo i Gojković, koji je Belorusa izostavio sa konačnog spiska za Olimpijske igre u Parizu.

Velike reprezentacije među koje spada i Crna Gora ne dovode igrače koji ne mogu da donesu dodatni kvalitet. Naprimer Konstantin Harkov, naturalizovani Rus, koji igra za Hrvatsku je nezamenljiv u timu Barakuda za razliku od Averke. Stoga mislim da će Savić umanjiti njegovu ulogu u budućnosti, a možda bude i izostao sa spiska.

Savićev prvi spisak: istraživanje ili odluka

Dejan Savić će na klupi Crne Gore debitovati u okviru Svetskog Kupa, od 6. do 12. januara u rumunskom gradu Otopeni. Tim povodom pre nekoliko dana Savić je saopštio spisak pozvanih igrača za pripreme, koje će se održati od 23. decembra u Kotoru.

Svetski Kup ne spada među velika takmičenja i selektori ga često koriste za uigravanje ekipe i isprobavanje potencijalnih reprezentativaca. Tako je ovo idealna prilika za Savića da vidi na koga može da računa. Ali, ostaje pitanje da li su ovo svi igrači na koje Deki računa.

Primetno je da među 27 imena nema nekoliko jakih. Nema iskusnih igrača Aleksandra Ivovića, Dejana Lazovića i braće Brguljan. Nema ni Konstantina Averke. Očekivano je da nema Murišića, koji ima drugačije planove. Verovatno najveće iznenađenje je izostanak Stefana Vidovića, vaterpoliste Sabadelja. Ukoliko se Saviću ne svidi izgled tima na Svetskom Kupu verujem da će pribeći tome da ipak pozove neke izostavljene, u prvom redu Vidovića i Averku.

*Naslovna fotografija: Krsto Vulović (Vaterpolo i plivački savez Crne Gore)

Lajkuj:

Tagovi:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Slični članci: