TOP 50 najboljih albuma u 2018.

Volim da kažem kako je ovo samo jedan od bezbroj mogućih izbora najboljih albuma u 2018. godini. Kao i obično, nema rangiranja, nema dodeljivanja zlatnih medalja, već je ovo selekcija izdanja koje smo najviše slušali, odnosno koja su u najvećoj meri okupirala našu pažnju tokom godine.

Strateški sam već napravio listu naj debitanata koju možete čekirati ovde, tako da su u ovom članku zastupljeni bendovi koji nisu novajlije na sceni. Verujem da je neka grupa ostala zakinuta, ali trudićemo se da ispravimo tu “nepravdu” u nekoj narednoj top listi.

Vaše favorite, predloge, sugestije možete pisati u komentarima ispod teksta.

Idles / Joy as an Act of Resistance (Partisan)

Punokrvni, pank-rok/post-rok sastav Idles, svojim novim studijskim izdanjem dobro je izudarao famozni “sindrom drugog albuma”, zatim ga je olupao o beton, a ostatke dodatno isitnio macolom. U odnosu na, isto tako odlični prvenac “Brutalism” sveži “Joy…” je poboljšanje u svakom mogućem smislu – sviračkom, muzičkom, liričkom. Bez obzira da li obrađuju teme poput otrovnog mačizma, imigracije, Bregzita i drugih socijalno-političkih problema, petorka iz Bristola prikazuje ogromnu strast, nepopravljivu lucidnost i rušilačku energiju.

Courtney Barnett / Tell Me How You Really Feel (Mom + Pop)

Na “Tell Me How You Really Feel” Courtney deluje mnogo pristupačnije, dozvoljava da imamo uvid u njene frustracije i strahove sa kojima se bori na njoj svojstven način: grandžerskim gitarama, efektnim zvučnim rešenjima i sarkastičnim stihovima. Muzičarka iz Melburna novom pločom još jednom dokazuje da spada u sam vrh savremenih svetskih kantautorki od koje se i u budućnosti očekuju velike stvari.

Phosphorescent / C’est La Vie (Dead Oceans)

Navikao nas je ovaj kantautor na savršeno aranžirani amerikana/folk, sa čudnovatim zvučnim rešenjima koja slušaoce baca iz jednog raspoloženja u drugo, iz jednog ambijenta na neko sasvim deseto mesto. Tako je i sa ovim albumom, mada je atmosfera mirnija i stabilnija, premda su teme pesama burne životne dogodovštine ovog kantautora koje su mu se izdešavale u periodu petogodišnje diskografske pauze. U nekim momentima, kao da prepoznajemo Calexico uticaje, u onim toplim i zavodljivim trenucima, a nekad su to raspojasaniji i bučniji zvuci koje podsećaju na Wilco ili The War on Drugs.

Beach House / 7 (Sub Pop)

Sedmo studijsko izdanje benda koga čine Victoria Legrand i Alex Scally je raskošna mešavina karakterističnog dream popa i daška psihodelije koja slojevitim i kompleksnim temama momentalno okupira vašu pažnju. Rastanak sa dugogodišnjim producentom i regrutovanje Petera Kembera (zaslužan za zvuk koji neguju Panda Bear i MGMT ) donelo je renoviranje oprobanih muzičkih formula novim, svežijim pristupom, pa Beach House na ovoj ploči zvuče više pop nego ranije. To se najviše odnosi na prvih šest pesama, sve odreda divno aranžiranih sa prelepim vokalima i zvukom koji podseća na Air i Mazzy Star, recimo. Druga polovina vraća se na stari, nostalgični zvuk sa kojim smo upoznati od ranije, ali sa moćnim finalom u vidu atmosferične “Last Ride”.

Deafheaven / Ordinary Corrupt Human Love (ANTI- Records)

Najveći šugejzeri u svetu metala, Deafheaven iz San Franciska, predstavili su svoj četvrti album “Ordinary Corrupt Human Love”. Za razliku od prethodnog, veoma žestokog “New Bermuda”, najsvežije izdanje više podseća na “Sunbather” kada su svoj tvrdi zvuk rešili da oplemene post-rok i alt-rok melodijama. “OCHL” vrlo je dinamična, kompleksna i napeta ploča, a  verovatno najsvetliji trenutak jeste “Night People”, duet sa Chelsea Wolfe. Međutim, i ostale numere su za svaku pohvalu. Sve u svemu, još jedno kvalitetno izdanje za kalifornijsku grupu.

Turisti / Levo ili desno (Balkan Veliki)

Boško Mijušković, pokretačka snaga benda koji je brzo pokupio simpatije kako publike tako i kolega muzičara, oformio je vrlo dobar tim koji ga prati u kreativnim zamislima. Tu, pre svega, prednjači njegov brat Nikola, koji prikazuje zavidno sviračko umeće, ali ni ostali ne zaostaju. Naprotiv. Na osnovu nekoliko najavnih singlova koja su prethodila ovom izdanju, imali smo velika očekivanja, a beogradska ekipa bukvalno ih je i premašila. Nadamo se da će i u budućnosti nastaviti u tom maniru.

The Voidz / Virtue (Cult Records)

Debi album nove grupe lidera Strokesa,“Tyranny”, objavljen pre četiri godine je skupina dezorjentisanih i bučnih numera koji nisu imali svoj pravac osim, verovatno, da su dijametralno suprotni od onoga što je Julian ranije radio. Ploča “Virtue” mnogo je konkretnija, pa iako se i dalje eksperimentiše sa mnogim žanrovima, pesme ne deluju haotično, već kao deo smislene celine. Konačno nešto sjajno od Casablancasa, dok čekamo novi album njegovog matičnog benda.

Parquet Courts / Wide Awake! (Rough Trade)

Momci kombinuju pank-rok iz kasnih sedamdesetih i američki alternativni rok koji su negovali Pixies, Television i Sonic Youth, numere su im dinamične, bučne, ubitačnog ritma i zagonetnog, promenljivog tempa. Muzika na ovom albumu je, po običaju, energična i živahna, sa moćnim i oštrim gitarskim deonicama, ali sada su perkusije i groovy bas linije došle do izražaja, najviše zahvaljujući produkciji starog znalca kakav je Danger Mouse. Ploča ima gotovo savršeni tok, svaka pesma deluje kao prirodni nastavak prethodne i sve je složeno na način da izgleda kao zaokružena celina, premda same pesme se žanrovski itekako razlikuju.

Judas Priest / Firepower (Columbia Records)

Ljubitelji tvrdog zvuka obradovali su se osamnaestom izdanju heavy metal dinosaurusa iz Engleske. Matorci ne znaju za umor, za njih kao da je vreme stalo. I dalje stavljaju na muke svoje instrumente, i dalje glas Roba Halforda zvuči snažno i razarajuće, tako da ona narodna “bez starca…” ovde itekako pije vodu. “Firepower” – radost svakom metal domaćinstvu.

Lucy Dacus / Historian ( Matador Records)

Umetnica iz Ričmonda potpuno je oduševila svojim drugim albumom. Raskošni aranžmani, česte promene tempa, neretko i u jednoj pesmi, od potpuno ogoljenog i tihog starta do eksplozije u refrenu, njen delikatni vokal i lirika neprimetno vas osvajaju, ne ostavljajući vam drugi izbor osim da joj se iznova prepuštate. Ukoliko vam se dopada muzika koju stvaraju Angel Olsen, Waxahatchee i Julien Baker, mislim da je velika verovatnoća da će vam “Historian” ući pod kožu.

Bebè Na Volè / Hate Is a Wonderful Thing (Samostalno izdanje)

Muzika koju stvara Adam Semijalac aka Bebè Na Volè ima duboke korene u američkom, močvarnom bluzu uz svesrdnu gitarsku pratnju. Svom izrazu pridružuje i minimalističko korišćenje drugih instrumenata, tek toliko da za nijansu obogati aranžmane pesama, ali ono što treba istaći ovde jeste njegov ekspresivni vokal koji pleni i svakoj numeri daje naročit pečat. Adam zaista zvuči kao da nije sa ovih prostora, a možda mu se smeši i uspešna internacionalna karijera.

Khruangbin / Con Todo El Mundo (Night Time Stories)

Nakon besomučnog iskakanja u sekciji preporučenih Youtube video sadržaja, konačno je levi klik miša stao na play dugme i od tada gotovo da nije prošao dan, a da nisam preslušao barem jednu numeru ovog trija. Khruangbin je bend iz Teksasa koji čiji zvuk krase tradicionalni Tai ritam, uz pregršt uticaja iz čitavog sveta uključujući iransku, kubansku i meksičku muziku koje provlače kroz žanrove kao što su funk, surf i alternativni pop. Instrumentali pogodni za preslušavanje u bilo koje doba dana ili noći. Otkrovenje godine broj jedan.

Kevlar Bikini / Rants, Riffage and Rousing Rhythms (Geenger Records)

Na ovih deset pesama novog albuma zagrebačkog trija bukvalno možete čuti ono što i sam naslov sugeriše, a nama je posebno drago što je akcenat na reči “riffage”!

Wooden Shjips / V. (Thrill Jockey)

Kalifornijska psihodelična banda predstavila nam je još jedan visoko kvalitetan album pronašavši način da zvuče sveže i nekako veselije, ali i da zadrže prepoznatljivi trippy, lagani  i neznatno namrgođeni stoner zbog čega su ih fanovi i zavoleli. Fantastična vožnjica u četrdeset i kusur minuta.

St. Paul & The Broken Bones / Young Sick Camellia (Columbia Records)

Ovo je treći studijski album benda iz Alabame na kome možemo čuti umešno kombinovanje vintage soula, disko zvuka 70ih i 80ih, gospela i modernih elektronskih uticaja. Pravo je uživanje slušati glas Paula Janewaya koji pokazuje svu raskoš svog talenta. Gruvajuće bas deonice i klavijature stvaraju melodije koje vas u sekundi podstiču na đuskanje, a tu su i romantične balade uz koje vrlo lako možete zamisliti par koji lagano pleše na podijumu pred fajront.

Igralom / Sunovrat (Ammonite Records)

Mlada niška ekipa ne prestaje da oduševljava. Naslednik fantastičnog debi albuma “Pogrešna poznanstva” od pre dve godine nastavlja da istražuje eksperimentalne muzičke krajeve kroz kompleksno i višeslojno zvučno sazvežđe, dodajući nove elemente i uticaje koji produbljuju atmosferičnost i intrigantnost izdanja. E, od ove ekipe očekujemo da će napraviti značajne stvari u budućnosti. Ne bi se Chris Eckman uopšte latio posla da im producira album, ukoliko nema poverenja u njihove mogućnosti.

Ghost / Prequelle (Loma Vista)

Ljubitelje čvrstog zvuka radovali su se i novom albumu grupe Ghost. Članovi švedskog benda uklopili su razne uticaje, od hard roka sa početka osamdesetih do nekih metalskih podžanrova. Iako nisam najveći poklonik ovakvog zvuka, Ghost su dovoljno melodični i taman toliko žestoki da pokupe moje simpatije.

Kurt Vile / Bottle It In (Matador Records)

Gitarista i kantautor iz Filadelfije nam je predstavio sedmu dugosvirajuću solo ploču i suma sumarum, radi se o jednom kvalitetnom albumu sa pregršt odlično nam poznatih fazona koje i ovoga puta rado kupujemo. Vile je snimao “Bottle It In” širom Amerike sa nekim od najpriznatijih producenata i kolega muzičara iz indie sveta, uključujući Kim Gordon (Sonic Youth)! Iz te saradnje proisteklo je nekoliko numera vrednih pomena, poput uvodne “Loading Zones”, sunčanog gitarskog popa u “Yeah Bones” i “One Trick Ponies”, preko rokerske “Check Baby” do bendžom inspirisane “Come Again”. Obožavatelji iz regiona imaće prilike da ga uživo čuju na predstojećem INmusic festivalu u Zagrebu. Ko zna, možda svrati i negde bliže.

Elvis Costello & the Imposters / Look Now (Concord Records)

Deset godina je prošlo od poslednje ploče koju je maestro Elvis Costello objavio sa bendom the Imposters. Za razliku od nešto žešćeg rokenrol ambijenta tada, ovoga puta imamo priliku da uživamo u vrlo pažljivo kreiranom i suptilnijem pop zvuku u kojem dominiraju klavir, žičani i duvački instrumenti. Na ovoj ploči čujemo Motown uticaje, džez, soul, klasični rok, bitlsovski pop, a londonski muzičar naraciju na nekoliko pesama izvodi iz ženske perspektive.

Cat Power / Wanderer (Domino Records)

Chan Marshall se vratila u velikom stilu! Na albumu “Wanderer” ponovo se divimo njenoj iskrenosti i sposobnosti da sve to pretoči u zadivljujuću muzičku paletu, te ponovo ne postoje zamerke njenom prepoznatljivom pristupu. Celokupan album sama je producirala, a pesmama dominiraju folky gitare, klavir i njen omamljujući, promukli glas koji kao da predstavlja instrument za sebe. Možda je prethodno izdanje “Sun” instrumentalno bilo raskošnije, ali na najsvežijem albumu Chan prevazilazi sebe kada je pisanje pesama u pitanju. Svaka od numera sadrži barem neki stih koji bez problema može da stoji u udžbenicima poezije, rame uz rame sa nekim od najvećih pesnika na svetu.

Kralj Čačka / Spusti svetlost na put (Pop Depresija)

Totalna dominacija Nenada Marića i družine iz benda! 10 out of 10!

My Baby / Mounaiki (Prehystoric Rythm)

Na ovim prostorima veoma poznata i popularna holandsko-novozelandska kombinacija obradovala nas je novom turom bluzom inspirisanih vokala i gitara koji prelaze preko hipnotičkih trance bitova. Tokom ovog spiritualnog putovanja gde pratimo Mounaiki, muzu izmišljenu od strane članova benda, prepliće se čitava serija raznovrsnih žanrova uključujući R&B, soul, fank i džez, kao i egzotični zvuci Indije i Afrike. Njihov zvuk je jedan od onih koji vam daje utisak plesne elektronike, ali odsvirane na pravim instrumentima.

Suede / The Blue Hour (Warner Music)

Na svom osmom izdanju, bend koji je odigrao veoma značajnu ulogu u uspostavljanju britpop zvuka, donosi nam mračnu rok operu, sa dramatičnim i napetim ambijentom, stilski na granici glam roka. Tu su crkveni refreni, spoken word i narativni isečci koji pomažu slušaocu da prati tok priče koja podseća na horor film, recimo. Voleo bih da Brett Anderson i ekipa od ovoga naprave audio-vizuelni spektakl na koncertima. Vrlo rado bih prisustvovao tim događajima.

Ought / Room Inside the World (Merge Records)

Nova diskografska avantura kvarteta iz Montreala donosi nam svežu dozu kvalitetnog zvuka koji se prostire od indi roka, preko miksa melodičnog popa i post-panka, do zanimljivih synth pop uticaja. Za razliku od njihovih prošlih izdanja, koji su mahom bili obojeni nekom mračnom aurom, na “Room Inside the World” Ought nam predstavljaju svoju svetliju, življu stranu koja, shodno tome, za sobom vuče i prijemčivije i zaraznije numere.

Marlon Williams / Make Way for Love (Dead Oceans)

Dvadesetsedmogodišnji kantautor, Marlon Williams, pružio nam je uvid u stanje vlastitih emocija nakon raskida sa sunarodnicom Aldous Harding, takođe, izvrsnom muzičarkom. Dok slušate melanholične, srceparajuće balade na pamet će vam dolaziti imena poput Elvisa, Richarda Hawleyja, Chrisa Isaaka, kao i Anohni i Devendre Banhart, na primer. Pesma koja se tempom i senzibilitetom izdvaja od ostalih je “Party Boy” koja podseća na njegove ranije projekte, dok je “Nobody Gets What They Want Anymore”, duet upravo sa Aldous jedan od najistaknutijih momenata na čitavoj ploči.

Gorillaz/ The Now Now (Parlophone)

Šesto studijsko izdanje virtuelne grupe, iza koje stoji nenadmašni genije Damon Albarn, više nalikuje na njegova skorašnja solo izdanja, nego na hiphoperske slavne dane benda. Jedan od najplesnijih albuma ove godine donosi zarazne melodije koje nosi efektan groove, razigrani sintisajzeri i funky ritmove. Kako su gotovo sve numere u jednom feel good fazonu, “The Now Now” može delovati i kao odlično oružje protiv ovog hladnog, zimskog vremena.

Kolja / 4 prsta (Long Play)

Nikola Pejaković, svestrani, hiperproduktivni umetnik, po ko zna koji put demonstrira svoju kreativnost i znanje. Njegov novi album, gde mu je pomogao bend sačinjen od prekaljenih muzičara, iskusnih profesionalaca i magova na svojim instrumentima, predstavlja vrhunski bluz, džez i rokenrol užitak, začinjen crnohumornim, grotesknim minijaturama, odnosno stihovima J.J. Zmaja kojima je Kolja odenuo instrumentalno ruho. Još jedan muzički satirik koji nedvosmisleno tačno dočarava socijalne prilike ovde, ali i u zemljama u okruženju.

Sleep / The Sciences (Third Man)

Album obiluje mračnim i repetitivnim tonovima, moćnim i hipnotičkim zvučnim pasažima koji imaju transcendentalne sposobnosti, uz mnoštvo Black Sabbath uticaja. Za razliku od svog prethodnika, “The Sciences” je mnogo prijemčiviji široj publici tako da verujem da će Sleep nakon ove ploče povećati ionako odanu bazu fanova.

Johnny Marr / Call the Comet (New Voodoo)

Treći i najbolji samostalni studijski album jednog od najzauzetijeg gitariste u muzičkom svetu, sadrži pregršt sjajnih gitarskih rifova, distorzije, The Smiths nasleđa, uz adekvatno korišćenje savremenih efekata kojima je uspeo da osveži svoj zvuk. Mančestersko sivo nebo više godi Marru u poslednje vreme nego njegovom bivšem kompanjonu Morrisseyu, što čini da gitarski virtuoz zvuči mnogo interesantnije nego najpoznatiji vegan u muzičkom svetu.

Stephen Malkmus and the Jicks / Sparkle Hard (Domino)

Od samog starta do kraja ploče postoji mnoštvo briljantnih momenata u kojima se može uživati, od klavirske uvertire na “Cast Off” koja ubrzo eksplodira u raspojasanu buku i interesantne indi-pop numere “Future Suite”, preko sofisticiranog folk/soula u “Solid Silk” i krautovskih “Bike Line” i “Kite”, pa sve do robotizovane “Rattler” (gde se potkrao i potpuno neočekivani autotune), kantri-rok poslastice “Refute”, dueta sa Kim Gordon i finalne “Difficulties / Let Them Eat Vowels”, iščašenog spoja fanka, džeza i prog-roka koja u dve različite sekcije i nešto više od sedam minuta  predstavlja ludački dobar kraj ovog izuzetnog putovanja.

Vojko V / Vojko V (Croatia Records)

Veteran na regionalnoj hip-hop sceni, koji je slavu stekao u Dječacima i Kiši metaka, solo albumom (ne i prvim u karijeri) zarazio je regionalne fanove svih fela zaraznim refrenima, šaljivim rimama, duhovitim opaskama, ali i pronicljivim i “u sridu” prodornim tekstovima kada je mentalitet ljudi na brdovitom Balkanu u pitanju. Na izdanju su sve sami hitovi, gotovo da ne možete izdvojiti najbolju pesmu, tako da Vojkovom neverovatnom miksu gde se prepliću i Tonči Huljić, Ceca, Malnar, Lidija Bačić, Johan Sebastijan Bah i ini niko ne može odoleti.

Hot Snakes / Jericho Sirens (Sub Pop)

Petorka iz San Dijega, nakon 14 godina od poslednjeg albuma, akademskim rečnikom, iskidala je na novom izdanju “Jericho Sirens”. Moćni gitarski duo u sastavu Rick Forberg i John Reis, sa zapaljivim i frenetičnim rifovima, jednako strastvenim i žestokim vokalima, masne bas deonice Gara Wooda, te mahniti bubnjarski par Jason Kourkounis i Mario Rubalcaba, redefinisali su pojam bučnog garažnog panka. Fanovi Ty Segulla i Johna Dwyera, slobodni ste da se pridružite.

Neko Case / Hell-On (ANTI-)

Pet godina čekanja na solo album američke muzičarke Neko Case se isplatilo. “Hell-On” je pravo remek-delo koje vrvi od raskošnih aranžmana, zadivljujućih vokalnih performansi i nestvarnih melodičnih rešenja. Na ploči se nalazi numera “Curse of the I-5 Corridor”, duet sa Markom Laneganom, koja vas ne pušta ni nakon desetine slušanja, a još jedan duet, ovoga puta sa Ericom Bachmannom, “Sleep All Summer”, svakako predstavlja još jedan hajlajt. Naslovna numera će, nesumnjivo, postati klasik, dok završna “Pitch or Honey” predstavlja zanimljiv miks elektronike i kantrija. Fantastičan napredak od “devojke iz benda the New Pornographers” do statusa umetnice koja je sposobna da u svojoj režiji napravi velike stvari.

Jon Hopkins / Singularity (Domino)

Kratko i jasno: elektro album godine. Nema slabog momenta na čitavom izdanju. Pustite play i uživajte…

Rosalía / El Mar Querer (Sony Music)

Dvadesetpetogodišnja španska zvezda napravila je pravu revoluciju kada je tradicionalni flamenko u pitanju. U taj zvuk uglazbila je savremeni R&B i alternativni hip-hop, tako da sada imamo prilike da čujemo kako zvuči flamenko za 21. vek. Vokal, ritam dlanovima i stopalima fuzionisan sa basom i elektronikom daje vrlo zadovoljavajući proizvod. Dinamičan, energičan, živahan i vrlo efektan nastavak priče započete prošle godine albumom “Los Angeles”. Otkrovenje godine broj dva.

The Strange / Echo Chamber (Dancing Bear)

Nakon odlaska članova Bambi Molestersa, koji su i sami objavili raspuštanje benda, jedina dva stalna člana The Strange postave postali su Chris Eckman i Dalibor Pavičić. Njima su se pridružili Luka Benčić i njegovi kompanjoni iz grupe My Buddy Moose, te bi ovo trebalo da bude konačna, nova inkarnacija ovog benda. Standardni zvuk benda, uz neizbežne surf momente, oplemenili su meksički i mediteranski uticaji, dodatna duvačka sekcija, a pojedine pesme možemo vrlo lako zamisliti kao muzičku pratnju određenim filmskim scenama. Na albumu možemo čuti gostujući vokal predivne Irene Žilić, odnosno Antonija Gramentierija (Sacri Cuori, Don Antonio) koji je doprineo sinematičkoj komponenti sastava The Strange.

Paul Weller / True Meanings (Parlophone)

Nekadašnji frontmen bendova kao što su The Jam i Style Council odavno pliva solo vodama, ali mora se reći i da odavno nije snimio ovoliko dobar album. Paul Weller, istinska rok ikona, sada na jedan smiren i suptilan način iskazuje svoje emocije, praćen gitarama i dodatnim žičanim instrumentarijumom. Orkestracija priziva Nika Drejka, Brodvej, filmove iz šezdesetih, zadimljene džez klubove, tamne kišne ulice i nežne uspavanke. Sve ovo i još mnogo toga može se naći na ploči “True Meanings” samo ako pustite mašti na volju i utopite u njen vir.

Deaf Wish / Lithium Zion (Sub Pop)

Tek ovo, peto studijsko garažno čedo Deaf Wish su snimili u pravom studiju, u rodnom Melburnu, i svakako da se može konstatovati kako je ovo veliki iskorak za bend koji slavi deceniju postojanja. Agresivni gitarski rifovi, distorzija, beskompromisna energija, Sonic Youth, Dinosaur Jr., Hüsker Dü, Velvet Underground, Ramones – sve to možete čuti na ovom albumu. Ukoliko vašem uhu prijaju pomenute stvari, samo izvolite, nećete se pokajati.

Anna Calvi / Hunter (Domino)

Britanska kantautorka Anna Calvi na svom trećem izdanju “Hunter” preispituje neutralnost polova i seksulanu slobodu kroz uzbudljivo putovanje kroz indi pop-rok, uz par interesantnih gitarskih solaža i kontraverznih tekstova.

Haiku Garden / Where If Not Now (Kapa Records)

Slovenački kvartet na svom prvom pravom albumu kombinuje atmosferični pop-rok sa shoegaze elementima koji su u glavnim ulogama, ali još se tu prepliću raznorazni žanrovi. Posebna osobenost su vokali koji su faktički sastavni deo muzike, nerazumljivi su sa namerom, pa uz karakteristični dream-pop dodatno doprinose apstraktnom zvučnom koloritu. Ima drame, ima melanholije, ali sve teče glatko i lako se slušalac prepusti onome što čuje.

Kacey Musgraves / Golden Hour (MCA Nashville)

Muzičarka koja pripada kantri žanru objavila je jednu od savršenijih pop ploča u 2018. godini. Negde sam pročitao da bi ovako zvučala mešavina Becka i Nila Janga, odnosno Stardžila Simpsona i benda Air. Slažem se sa ovim poređenjima.

Spiritualized / And Nothing Hurt (Fat Possum, Bella Union)

Jason Pierce, sada jedini stalni član benda, vodi nas na putovanje prožeto psihodelijom i space rok zvukom, uspevajući da interpretatorskim i aranžmasnkim poduhvatima učini da uživamo u svakom njegovom momentu. Flertuje usput još i sa art rok i folk elementima, provlači delom hipnotičke delom haotične melodije, ne izdaje svoje davno zacrtane principe, ali zvuči nekako drukčije. Jedan od albuma koji je moja malenkost najviše puta slušala u toku ove godine.

Rezerve / Ravno u zamku (Croatia Records)

Makarski rok bend priredio nam je vrlo raznovrstan, lako pamtljivi, ultra zabavni, zavodljivi i šarmantni uradak koji vrvi od catchy melodičnih tema i pevljivih refrena. Dostojni naslednici Psihomodo popa ili Đavola, nema sumnje. Tom zvuku dodali su još britpop uticaje sa početka veka, kao i pankersku prošlost koje, na svu sreću, ne žele da se odreknu.

Iceage / Beyondless (Escho)

Post-pank četvorka iz Kopenhagena nastavlja da isporučuje sjajne albume. Najsvežije izdanje “Beyondless” (naziv pozajmljen iz jednog dela Semjuela Beketa) nudi prepoznatiljivu žestinu, ratnički ritam bubnjeva, disharmonični vokal frontmena Rønnenfelta, ali ovoga puta danski kvartet proširuje granice pank-roka i osvežava svoj izražaj zvucima saksofona, zatim dodatnim žičanim aranžmanima, kao i duvačkom sekcijom. Njihova najkompletnija i najzrelija ploča, bez sumnje.

Jeff Rosenstock – POST- ( Polyvinyl Records)

Muzičar sa Long Ajlenda drži se istog koncepta uspostavljenog na prošlom izdanju “Worry” kada se obračunavao sa ekonomskom nejednakošću i brutalnošću policije, pa tako i na novoj ploči nazvanoj “POST-” nastavlja da rabi društveno-političke teme. Stilski, i dalje je to ljuti pank-rok, ali sada deluje još energičnije sa pesmama koje su kompleksnije i sa mnogo više zvučnih slojeva. Najočigledniji primer je “USA” sa usponima i padovima gde se u sedam minuta gitarski rifovi menjaju tempo nekoliko puta.

21 vek / 21 vek (Balkan Veliki)

Vasko Atanasoski obeležio je ovu godinu na regionalnoj sceni. Čovek stoji iza izdavačke kuće Balkan Veliki, servisira mnoštvo bendova ne samo u Makedoniji, a i sam ne prestaje da objavljuje nova izdanja. Alfa i omega sastava Bernays Propaganda i Xaxaxa oformio je ove godine supergrupu koju još čine kolege mu Deni Krstev i Rade Jordanovski. Njihov samozvani prvenac je od onih koji vas osvoje na prvo slušanje. Distorzirane gitare, zarazna elektronika koju prate vrlo upečatljivi i direktni tekstovi sa osvrtom na aktuelne teme i probleme koje nikako ne uspevamo da rešimo.

Gruff Rhys / Babelsberg (Rough Trade)

Lider sastava Super Furry Animals tokom minuta uklopio je teme zavisnosti od društvenih mreža, konstantnog plasiranja lažnih vesti, Bregzita, ekonomskih (ne)prilika, a sve to uz pratnju bujno orkestriranog popa. Još uvek ne znamo kada će novo izdanje njegovog matičnog benda, ali dok se to ne desi, imamo u čemu da uživamo. Velški muzičar je još uvek u punoj formi i ne misli da se zaustavi.

Mitski / Be the Cowboy (Dead Oceans)

Talentovana američko-japanska kantautorka Mitski objavila je najbolje i najzrelije izdanje u njenoj dosadašnjoj karijeri. Najintimnije, svakako. Sve priče, likovi, delovi razgovora, vlastita razmišljanja, događaje kroz koje prolazi našli su mesto u pesmama na albumu “Be the Cowboy”. Dvadesetsedmogodišnja muzičarka ne libi se da slušaocima pruži srce i dušu na dlanu, dostižući nivo personalnosti gotovo do krajnjih granica – ova ploča njena je ispovedaonica.

Kamasi Washington / Heaven and Earth (Young Turks)

Ovoga puta prominentni saksofonista predstavio nam je dvostruki album “Heaven & Earth”, impresivnu kombinaciju džeza, fanka, R&B zvuka, soula, afričkih i karipskih ritmova. Ne mogu da zamislim bolje prevozno sredstvo od ove ploče, dva i po sata čiste briljantnosti.

Svemirko /  Tunguzija (više manje zauvijek)

Sastav iz Hrvatske koji je osvojio publiku na Balkanu svojim prvim albumom “Vanilija” prezentovao nam je novi uradak pod imenom “Tunguzija”, jednako plesno, zanimljivo, romantično i nadahnuto izdanje koje vas odmah osvaja i nikako vam ne dozvoljava da samo sedite, već vas podstiče na đuskanje kao da sutra ne postoji.