Da li imate preko 18 godina?

Regionalne muzičke preporuke

U narednim redovima predstavićemo aktuelnu produkciju novih albuma bendova iz regiona.

Kako smo već pisali o januarskim muzičkim izdanjima, sada smo našu pažnju usmerili ka novitetima objavljenim od februara do danas, tako da prezentujemo neformalnu kolekciju novog zvuka za sezonu kraj zime – početak proleća 2019.

Crvi / Šta si to uradio? (više manje zauvijek)

Počinjemo sa najsvežijim albumom beogradskog noise-rok kvarteta Crvi. Debitantsko ostvarenje ove grupe od pre dve godine završilo je na listi najboljih na ovom portalu, a sudeću po njihovom drugom izdanju zaista piše im se dobro. Najpre, došlo je do personalnih promena u sastavu, nove akvizicije na poziciji gitariste i bubnjara su, redom, Sergej Sokolov i Andrej Mladenović, a zatim, sam zvuk je doživeo određene modifikacije, a bogami, primetan je i iskorak ka do sada neistraženim soničnim predelima. To odmah čujemo u početnoj numeri „Veliki“ gde se u jednoj kakofoniji sudaraju ambijentalni elementi sa haotičnim gitarama lišenih bilo kakvih limita, što vas momentalno katapultira u drugu dimenziju, da bi usledio povratak u realnost Damjanovim glasom koji na trenutak smiruje strasti, pa zatim ponovo kreće bučni, pulsirajući deo. Uspešan eksperiment, bez sumnje. Do kraja nas momci vode od indi-roka preko distorziranih gitarskih rafala do psihodeličnog roka menjajući tempo i jačinu, kako zvuka, tako i samog vokala. Siguran sam da će na koncertima pesme sa ovog albuma izazivati prave male potrese na podijumu ispred bine.

Bohemija / Nasmeši se i reši se (Pop Depresija)

Dve godine nakon debija „Sve naopako“, niški višečlani sastav, Bohemija, predstavio nam je naslednika tog vrlo simpatičnog izdanja. Što se kvaliteta novog albuma tiče, „Nasmeši se i reši se“ ne zaostaje ni trunku za svojim prethodnikom, štaviše. Aranžmanski, pesme su raskošnije, te možemo čuti gitare, sintisajzere, udaraljke, violine, ali vrlo umešno i sa merom ukomponovane. Topli vokali Janka i Dide još jedan su adut ove ploče, a naročito je neodoljiva njihova međusobna igra glasovima, uz neizbežni niški akcenat koji svemu daje dodatni šarm.

Eyot je stekao kredibilitet u svetskim džez okvirima, Stereo Banana je među vodećim bendovima kada je domaći hip-hop u pitanju, There je među najkvalitetnijim post-rok grupama u regionu, Igralom ra-stu-ra gde god i kad god, pojavljuje se još nekoliko talentovanih bendova, tako da Niš ponovo postaje relevantan centar kada se govori o muzici na brdovitom Balkanu.

My Tear / s/t (Balkan Veliki)

Govorili smo već da makedonska scena doživljava svojevrstan bum poslednjih godina, a tome svedoči i  prvi dugosvirajući album sastava My Tear koji su nazvali po samom bendu. Grupu čine sveprisutni i neumroni Vasko Atanasoski i nekadašnji član Fonije, Deni Krstev, a tu su i Kristijan Lafazanovski i Martin Mitevski. Pesme na albumu su uglavnom brzog tempa, plesne i melodične, u kojima se prepliće post-pank sa elektronikom i synth popom iz nekih prošlih vremena. Naravno da se mogu povući određene paralele sa Bernays Propagandom i Fonijom (dve pesme iz kasnije faze ovog benda našle su svoje mesto ovde), ali potrudili su se da svemu daju novi dašak svežine. Vrlo zanimljiv uradak koji potvrđuje vitalnost i snažni muzički potencijal južnih suseda.

Porto Morto / Portofon (JeboTon)

Izgleda da su članovi zagrebačkog benda Porto Morto na svom najnovijem izdanju rešili da eksperimentišu sa svakim muzičkim stilom koji im se dopada, pa „Portofon“ obiluje brojnim i raznolikim žanrovima. Dakle, ukoliko želite radio friendly hitove, ali bez podilaženja ukusu širokih narodnih masa, imate to. Ukoliko vašem čulu sluha prija kombinacija gitarskih rifova sa savremenom elektronikom, odnosno fank i rok zvuk sa R&B elementima, i toga imate do milje volje. Tekstovi koji dotiču goruće probleme, ne samo na ovim prostorima nego i na globalnom nivou, poslušajte „Bijeg“ ili „Šećer“. Ne fali ni duet sa poznatim i priznatim umetnikom, Darko Rundek im gostuje na pesmi „Hodaj“. Duvačka sekcija čuda čini u numeri „Sajle“ i tako dalje. Poslušajte i sami se uverite da je ovo jedno od boljih izdanja ove godine.

Gracin / Dva (selfreleased)

Kantautor Tomislav Gracin ponovo nas je obradovao toplim, emotivnim i hvale vrednim albumom. Još ranije se ovaj Splićanin etablirao kao pesnik autentičnog stila kom muzika predstavlja podlogu da iskaže svoje misli, osećanja, želje, ne hajući za dužinu trajanja same numere. Na debiju jedna pesma mu traje 10:57, dok naslovna numera sa drugom izdanja traje 8:56. Obe su svet za sebe. Prvi lp uradak „Mono“ skrojio je sasvim sam, dok na njegovom nasledniku ima regularnog saradnika (Frane Duilo) i nekoliko gostujućih muzičara. Zbog toga pojedine pesme na albumu „Dva“ zvuče bendovski, da se tako izrazim, zbog toga teme, iako uglavnom sličnog senzibiliteta i dinamike, sadrže određene zvučne promene. Kada su tekstovi pesama u pitanju, Gracin i dalje ostaje nenadmašan. Nisam jedini koji misli da bi se njegovi stihovi komotno mogli naći u školskim čitankama ili govoriti na recitatorskim sekcijama. Svaka pesma sadrži barem par redaka oko kojih se mogu isplesti druge priče, koji se mogu preseliti bilo na slikarsko bilo na veliko filmsko platno. Imam svoje omiljene, a vama prepuštam da izaberete vaše.

Bella Technika / Section (PDV Records / Odličan hrčak)

Bella Technika je projekat nekadašnjih članova benda Darkwood Dub, kojima se priključila operska pevačica Katarina Jovanović, ali odmah na početku da konstatujemo da ploča nije ni blizu zvuka Darkwood Duba niti na njoj ima opere. U pitanju je klupski, plesni album dvojca Bambi – Miki Ristić, sa izraženim, ali nikako nasilnim elektro beatovima čija produkcija prevazilazi regionalne okvire, a zaista je uživanje slušati kako se Katarina snalazi u ovom formatu. Nekada je njen vokal suptilan i u službi instrumenata, nekada nosi pesmu, ali njeno angažovanje ovde je pun pogodak. Zarazni ritmovi plene i podstiču na igru, fantastično se slažu klavijature sa gitarama, a na albumu se nalaze i chill deonice gde dominiraju dodatni zvučni efekti. Ako nam uvodnom pesmom „Reinvented Daily“ sugerišu da se njihov stil svakodnevno iznova menja i fuzioniše sa raznim drugim uticajima, završnom „Move On“ kao da se zauvek opraštaju od Darkwood Dub nasleđa, te i fanovima govore kako bi trebalo da nastave u tom maniru. Na sceni je potpuno novi bend. Hajde da uživamo u njemu.

Njihov premijerni nastup na programu je 25. maja na Mikser festivalu, te ukoliko ste u prilici, gledajte da ne propustite ovaj spektakl u najavi.

Pseća plaža / Povratak u lagunu br. 07 (više manje zauvijek)

„Pseća plaža je audio-vizuelna skupina iz Zagreba. Sakupilo se par pasa i nastao je bend, ko stvoren za plažu“ – stoji u opisu ovog benda. Što se tiče tog vizuelnog dela, ne mogu da pričam, jer ih još uvek nisam slušao uživo, ali kada je reč o audio komponenti njihovog opusa, to je već za priču! I to pohvalnu, pozitivnu, za preporuku! Albumom dominiraju zarazne surf i psihodelične rok melodije, uglavnom bržeg tempa, a u pojedinim pesmama osvajaju nas baladama uz koje cupkamo u mestu. Nekada su tu hipnotički ritmovi, ponekada prednjače sanjivi pop elementi, ali uvek su prijatni. Dobri su u tome da vam dan oboje veselim nijansama, uz koje ćete lakše prebroditi dnevne obaveze.

Šajzerbiterlemon / Iza naših zidova (Geenger records)

Konačno je svetlost dana ugledalo debitantsko izdanje furioznog beogradskog trija. Upoznali smo ih pre par godina kada su objavili eponimni EP, a sada besno vrište u mikrofon „Jači smo nego ikada pre“! I to nije daleko od istine. Sibin i Mario rokaju gitare kao da im život zavisi od toga, dok majušna Ana kažnjava bubanj kao da je barem troduplo veća i snažnija. Kao što možete pretpostaviti, album je krcat tonama distorziranih gitarskih rifova i ultra energičnih melodija koje poseduju neumitnu snagu i „razularena šutka“ potencijal. Pesme vrlo lako obuzimaju svaki atom vašeg tela, te sa referenima koji se urlaju i zbog kojih se glasne žice intezivno troše, čine pun pogodak za mosh-pit velikih razmera.

Garažni pank je u ovom trenutku na svom vrhuncu kada je reč o alternativnoj sceni na ovim prostorima, što dokazuje i nedavna uspešna turneja četiri benda iz regiona po Velikoj Britaniji i Irskoj. Ne sumnjam da će u narednim godinama i Šajzeri tamo prezentovati svoje znanje i umeće.

Seine / 22 (Moonlee Records / VOX Project)

Duo Ivan Ščapec i Dimitrije Petrović potpisuju novo delo iz Seine kuhinje. Kolekcija od sedam novih pesama koju je najavio singl „Nebo“, prema mišljenju potpisnika ovog članka, i najboljoj numeri na čitavom albumu, nudi pregršt interesantnih muzičkih eksperimenata kojima su istakli kandidaturu za sam vrh godišnje top liste. Na jedan posve autentičan način, momci kreiraju sonični ambijent u kom se ukrštaju buka i bes, melanholični i gorki tekstovi sa atmosferičnim pasažima koje, pored električnih gitara i bubnjeva, stvaraju klavijature, usna harmonika i razne perkusije. Ljubavna poetika zamenjena je tmurnim promišljanjima o novcu i ratu, a Ivanov karakteristični vokal daje svemu još veću dozu dramatičnosti. Numera kojom se okončava album, „EI Zlo“ referiše na NATO, a s obzirom da obeležavamo dvadesetogodišnjicu bombardovanja SR Jugoslavije od strane ove zloglasne alijanse, naravno da sve deluje potresnije, premda su u ovom tekstu mogu prepoznati i drugi ratovi.

Foltin / МОМÓMA (H * M * A)

Veterani iz Bitolja objavili su osmi studijski album, i prema rečima samih članova benda, u pitanju je njihovo najzrelije izdanje do sada. Prema sopstvenom iskustvu, ovo je noćni album, čini mi se da najviše paše u sitnim satima, kao zvučna podloga sceni gde zavaljeni u fotelji čitate neku knjigu ili kao savršena pratnja u carstvo snova. Ovo, naravno, ne znači da je album dosadan, dapače.

Ovde možemo čuti šest numera koji se kreću od nežnog popa do fank uticaja i džeziranih melodija koje odišu elegancijom i šarmom, a obiman instrumentarij dopunjuju saksofon, usna harmonika, trombon i klavijature. Sve numere odišu posebnim šmekom, zahvalne su za brojna preslušavanja u kojima otkrivate skrivene detalje zbog koji se iznova oduševite. Ma, pravi praznik za uši! Ako već moram da izdvojim favorita, onda neka to bude numera „Čekor“.

Bonus:

Evo i dodatka u vidu tri mini albuma.

Da i Slovenija i Crna Gora imaju svoje predstavnike na ovoj listi, potrudili su se bendovi Emily Rose iz Podgorice i Jimmy Barka Experience iz Ljubljane.

Nekada trio, sada kvartet Emily Rose ima za cilj da nas odvede na putovanje do zvezda i nazad i to čine ambijentalnim prevoznim sredstvom koje uključuje bluzerske i psihodelične zvuke. To isključivo instrumentalno putovanje uz album „Orion’s Belt“ je lagano, bez naglih promena u tempu i intezitetu, ali nikako monotono. U određenim situacijama podsećaju me na Igralom. S druge strane, EP „Three Piece Puzzle“ slovenačkog sastava Jimmy Barka Experience, koga čine dva di-džeja Bakto i Borka i bubnjar Marjan Stanić, prošaran je muzičkim uticajima sa raznih meridijana. Elektronski beatovi u kominaciji sa afričkim i balkanskim zvucima, džez motivi sa istočnjačkim folk elementima, psihodelični rok sa zvucima karakterističnim za crnačke četvrti u Americi čine ovo jednim od najzanimljivijih regionalnih izdanja u ovoj godini.

Još jedan EP koji je zaslužio našu pažnju jeste novo izdanje beogradskog sastav Dol. Trio koga predvodi Vukašin Đelić ponovo dokazuje da im maštovitosti i energije ne nedostaje, te da ne beže od inovacija u svom zvuku. Muzika na ovom mini albumu je duboka, teška, atmosferična, instantno vas baca u trans, i ne pušta vas tokom čitavog svog trajanja. Pored gitare koja ne staje ni na pešačkom, ističe se ritam sekcija u vidu basiste Pajagića i, naročito, bubnjara Jovanovića, koji u stopu prate svog frontmena. Na nekoliko pesama dužnost bubnjara obavljao je i Boško Mijušković, jedan od zaposlenijih beogradskih muzičara. Još uvek ih nisam poslušao uživo, tako da se nadam da ću tu grešku uskoro ispraviti.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: