Muzički januar – Početak iz snova

Januar 2019. godine doneo nam je mnogo razloga za radost i oduševljenje budući da muzičari nisu štedeli na kreativnosti, energiji i kvalitetu na svojim najsvežijim albumima. Ploče o kojima je ovde reč greju dušu, imaju moć da nas izmeste na neko bolje mesto gde vladaju ljubav, toplina i iskrenost. Pa, hajde da vidimo koje su to čudotvorne ploče sa lekovitim dejstvom koje je poželjno konzumirati bez ograničenja.

Dobro poznatu situaciju kada, uslovno rečeno, autsajder ili čovek iz senke postane glavni protagonista na sceni, sada odlično spoznaje gitarski virtuoz Steve Gunn. Ovaj umetnik vam je možda poznat po tome što je kratki film inspirisan njegovom pesmom “Tommy’s Congo” snimljen u Beogradu, a među glumačkom ekipom u spotu se pojavljuje i Ana Ćurčin. Na spisku vrhunskih muzičara sa kojima je sarađivao, odnosno koje je pratio, nalaze se Kurt Vile, Lee Ranaldo (Sonic Youth) i Adam Granduciel (The War on Drugs), između ostalih, ali sada su svetla pozornice uprta baš ka njemu i njegovom novom solo izdanju “The Unseen In Between” (Matador Records).

Za razliku od dva prethodna albuma, na ovoj ploči Gunn zvuči melodičnije, efektnije, dopuštajući drugim instrumentima da dođu do izražaja. Umesto psihodeličnih i hipnotičkih solaža u kojima je momak iz Bruklina nesumnjivo dokazivao nepresušni talenat, sada možemo čuti prijemčivije teme, dobrano potpomognute basom koji svira Tony Garnier (dugogodišnji član pratećeg sastava Boba Dilana), ali sa jasnim pečatom autora. Pored ovoga, Gunn deluje uverljivije nego ikada pre kada je reč o pevanju, pa i ovo doprinosi ukupnoj lepoti ploče. Ukoliko vam se dopao solo album “Warm” Jeffa Tweedyja objavljenog pred kraj prošle godine, verujem da ćete uživati i u ovom izdanju.

Njegov engleski kolega James Blake okupio je sjajnu ekipu za svoje četvrto dugosvirajuće čedo pod nazivom “Assume Form” (Polydor Records). Tu su Andre 3000 (OutKast) na pesmi “Where’s The Catch”, još jedan reper Travis Scott na “Mile High”, te Moses Sumney na “Tell Them”. Produkciju na poslednje dve pomenute numere potpisuje Metro Boomin. Vrlo zavodljiva kombinacija eksperimentalnog popa, elektronskih bitova i hip-hop uticaja, začinjena kristalnim glasom Londonca pruža do sada najdinamičnije izdanje u njegovoj karijeri. Najlepša pesma je duet “Barefoot In The Park” gde mu društvo pravi Rosalia, nadiruća španska pop zvezda, gde imamo prilike da uživamo u neverovatnoj harmoniji njihova dva vokala. Divnoća se prosto cedi sa svakog stiha, naročito onih na španskom jeziku.

Ne pamtim kada je kvintet iz Atlante koji nastupa pod firmom Deerhunter snimio loš album. Nakon bučnog, garažnog roka na fantastičnim “Halcyon Digest” i “Monomania”, pre četiri godine objavili su “Fading Frontier”, gde su se okrenuli ritmičnijem pop zvuku koji im je omogućio širu popularnost. Evo, prvi mesec ove godine učinili su nam lepšim osmom studijskom avanturom “Why Hasn’t Everything Already Disappeared? (4AD) koji nastavlja pop priču svog prethodnika. Brandon Cox i ekipa kreiraju zanosan miks psihodeličnog popa šezdesetih i elektropopa osamdesetih, pesme su zarazne i sa velikom lakoćom okupiraju pažnju slušalaca.

Prvi ovogodišnji album koji sam slušao je “The Imperial”, a snimila ga je grupa The Delines pod pokroviteljstvom Decor Records etikete. One hladne zimske dane okovane snegom, uz topli glas Amy Boone, zadivljujuća orkestracija, balade o životima običnih ljudi i opisi svakodnevnice i avantura kroz koje prolaze iz pera Willyja Vlautina (Richmong Fontaine) januar se činio mnogo podnošljivijim. Gotovo isto uživanje pruža nam i instrumentalni album „Goes West“ (Merge), nekadašnjeg gitariste benda Lambchop, Williama Tylera. U pitanju je njegovo četvrto solo izdanje, a sam naslov sugeriše njegov odlazak iz rodnog Nešvila u Los Anđelese. Zvuci akustične gitare opijaju i opuštaju, a kao gost pojavljuje se i legendarni džez gitarista Bill Frisell, tako da ovoj ploči, sve i da hoćete, ne možete naći manu.

Još jedno od najboljih izdanja meseca januara delo je Sharon Van Etten, kantautorke koja je stvorila malo remek-delo “Remind Me Tomorrow” (Jagjaguwar). Mnogo toga se izdogađalo u životu ove umetnice od hvaljenog prošlog albuma “Are We There” (2014), uključujući činjenicu da je postala majka, ostvarila glumačke role u Netflixovoj seriji, pojavila se u Twin Peaks epizodi i započela studije psihologije u Bruklinu. Konačno je muzika postala prioritet, te se može zaključiti da se ovo pet godina dugo čekanje zaista isplatilo. Njen vokalni performans i dalje je na zavidnom nivou, što smo mogli i pretpostaviti, a sada je to upareno sa još kvalitetnijom produkcijom, stoga se ovde mora pomenuti i vrhunski inženjer zvuka John Congleton (Swans, Angel Olsen, St. Vincent). Orgulje, klavir, ritam mašina, perkusije, sintisajzer, loopovi stvaraju poseban zvučni lavirint iz koga ne želimo da nađemo izlaz. Povratak kakav se samo poželeti može! Sharon Van Etten već ističe kandidaturu za Top 10 albuma, a tek je prvi mesec završen.

Od ličnih favorita izdvojio bih nove ploče za engleske bendove Swervedriver i Toy. Veterani iz Oksforda prezentovali su “Future Ruins” (Rock Action Records), naslednika albuma “I Wasn’t Born To Lose You” kojim je prekinuto njihovo gotovo dvodecenijsko izbivanje sa scene. Ekipa trijumfuje zamućenim gitarskim rifovima, ubitačnim ritmom bubnjeva, te sa dreamy vokalom Adama Franklina i karakterističnim shoegaze elementima. S druge strane, Toy, grupa koju ste prošle godine mogli da čujete uživo u Beogradu, na albumu “Happy in the Hollow” idealno spaja hipnotičke post-punk gitare sa pop melodijama, new wave zvukom, pa i gorepomenutim shoegaze uticajima. Nekad podsećaju na Jesus and Mary Chain, verovatno mi se zato dopadaju.

Za klasični rokenrol ovoga meseca zaduženi su bili članovi benda Rival Sons. Postava koja je već stekla zavidnu reputaciju kada su živi nastupi u pitanju, žestoko gazi i u studijskim uslovima. Dokaz tome je album “Feral Roots” (Atlantic) visokooktanska, testosteronska rokačina gde snažne gitare drmusaju tlo pod nogama, a ni ritam sekcija ne zaostaje u tome ni pedlja. Svašta vam pada na pamet dok slušate ovih jedanaest numera, od Rolling Stonesa, preko Led Zepellina do Deep Purplea, ali kalifornijska banda ipak svemu donosi neraskidivu autorsku nit. Rival Sons su klasični rok za 21. vek.  U vrlo tesnoj konkurenciji  odnose titulu najboljeg albuma januara.

Iz Belgije nam stiže nova ploča sastava Balthazar. “Fever” (Play It Again Sam) nam nudi mnoštvo razigranih ritmova, pitkih melodija, izuzetno kvalitetnih instrumentalnih deonica, a stilski se kreće od indie popa, preko funky i bluz-rok vibracija uz himnične refrene i radio friendly hitove (ovo ne mislim u pejorativu). Ne sumnjam da će biti prava atrakcija na letnjim festivalskim nastupima. Pored Balthazara, i Chaz Bear aka Toro y Moi, doneo nam je super plesnu ploču “Outer Peace” (Carpark Records). Što kaže jedan od singlova sa albuma, u pitanju je “ordinarno zadovoljstvo”. Bitovi toliko vreli da će vam trebati crevo!

Idemo malo i do regionalnih terena. Zagrebački ESC Life, nakon vrlo uspešnog debi izdanja koga je i moja malenkost onoliko puta vrtela na bandcampu, objavio je još kvalitetniji nastavak “Born to Be Mild” (PDV Records). Živopisne uptempo numere, distorzirane gitare raspoređene u vrlo vešto strukturisanim  simpatičnim indie-rok pesmama koje podstiču i na cupkanje, i na skakanje, a bogami i na šutke. Zaista je primetno da momci uživaju u onome što rade, kroz sve numere provlači se nekakav šaljivi, pozitivan stav što u konačnici doprinosi sveukupnom šarmu. Nema sumnje da ću i ovo izdanje slušati u barem približno isto kao i prvenac “Access All Areas”.

Istoimeni album trija Rib je još jedan u nizu muzičkih dragulja kojima nas u poslednje vreme prosto obasipa makedonska scena. Gitaristi Jane i Ivica (koji svira i bas) i bubnjar Džano vode nas na putovanje kroz razne meridijane, prošla i buduća vremena, različita emotivna stanja. Sve pesme su instrumentali, osim singla “Rotator” gde se kao vokal pojavljuje David Best iz benda Fujiya i Miyagi sa kojima su prošle godine bili predgrupa na turneji. Svaka od numera može se posmatrati kao singl, a bezmalo svaka može poslužiti kao zvučna pozadina žanrovski raznolikih filmova. Još jedan album bez mane. Ni sam ne bih smislio bolji način za januarsko finale.