Top 50 albuma koji su obeležili 2023. godinu

U narednim redovima možete pronaći raznovrsnu listu muzičkih albuma koji su u proteklih dvanaest meseci najviše okupirali našu pažnju. Kao i uvek, mnogo šarolikosti, mnogo preklapanja i eksperimentisanja sa žanrovima. Ipak, čini se da gitara ima kao nikada pre, što posebno iznuđuje osmeh na lice. U nesigurnim i teškim vremenima, sjajna je stvar što uvek možemo računati na muziku i tamo potražiti naše utočište. U tom smislu, i 2023. godina ima mnogobrojne adute.  

Napomena 1: U selekciju nisu uvršteni saundtrekovi, kompilacije, obrade i tribjut albumi, reizdanja, lajv zapisi, niti stari a do sada neobjavljeni snimci.

Napomena 2: Ni ove godine nema rangiranja, jer bi se sigurno u razmaku od nekoliko dana redosled promenio pa to nema smisla raditi. Prosto, ovo nije kanon, već samo jedan od mogućih izbora. Kao i uvek, sekcija za komentare stoji na raspolaganju za vaše preporuke i favorite.

Polećemo!

proto tip /  S ivice sanjanja (Pop depresija)

proto tip, jedan od posebnijih bendova sa nadiruće beogradske scene, najzad nas je obradovao premijernim albumom. Iako su na početku karijere bili protagonisti nojz roka, na ovom izdanju više su se priklonili nešto umerenijem šugejz i dreamy zvuku. Članovi benda su sada sazreli kao muzičari i njihov talenat i kreativnost ovde dolazi do punog izražaja.

Tekstualno, pesme su čista rok poezija, intimna, iskrena i emotivna. S druge strane, aranžmani su im bogatiji i raskošniji uz iznenađujuća i ne tako karakteristična muzička rešenja poput trombona u najboljoj pesmi na albumu. Ako se uopšte može izdvojiti jedna! Sa nestrpljenjem iščekujemo šta će nam ova ekipa servirati u budućnosti.

The Tubs / Dead Meat (Trouble In Mind)

Iako je reč o njihovom premijernom izdanju, teško da su članovi benda The Tubs početnici u ovoj igri. Iza njih je dosta projekata, poput nekadašnje grupe Joanna Gruesome. Ova kolekcija pesama sa početka godine momentalno vas osvoji dinamičnim gitarskim melodijama i razigranim rifovima. Na jednostavan i šarmantan način vrlo brzo vas uzme pod svoje i ne pušta tokom čitavog svog trajanja. Kada se crta podvuče, u pitanju je jedno od najboljih debi albuma u 2023. godini.

Ratboys / The Window (Topshelf)

Najrecentnija ploča čikaške četvorke predstavlja putovanje kroz različite zvučne nijanse, raznolike uticaje koji se kreću od zaraznih pop refrena do toplih upliva u kantri i melanholične folk momente. Nakon deset godina i tri solidna izdanja, na ovom četvrtom još više su proširili tu sirovu gitarsku stranu njihovog indie-pop sazvežđa. Njihov najbendovskiji i svakako najzreliji album u karijeri.

IDEM / Poyy (JeboTon)

Iza imena Idem nalazi se zagrebački muzičar Antun Aleksa koji nam je, između ostalog, poznat iz sve popularnijeg sastava Porto Morto. Na svom solo albumu talentovani kantautor upotrebljava krajnje pitki i dopadljiv pop pank zvuk koji vas pridobija svojim nenapadnim i razigranim melodijama. Kako i sam pripadam toj generaciji kojoj se Idem obraća, izuzetno su mi interesantne teme koje se ovde obrađuju. I poznati su mi brojni osećaji i nedoumice kroz koje autor prolazi i jednako teške odluke koje je neophodno doneti. Međutim, jednostavnije se pomirimo sa situacijom kada imamo ovakvu zvučnu pozadinu. Sve lakše pada dok vas prate letnji hitovi.

Boygenius – The Record (Interscope)

Indie supergrupa koju čine Phoebe Bridgers, Lucy Dacus i Julien Baker konačno je objavila dugo očekivani dugosvirajući album. Ono što se odmah primećuje jeste da su sve tri muzičarke podjednako liderke ovog benda, bez obzira što su individualno dostigle određeni status na indie sceni. Potpuno odsustvo ega, proslava zajedništva i prijateljstva i harmonija njihovih glasova čine ovu ploču magičnom.

Pardoner – Peace Loving People (Bar/None Records)

Moram priznati da sam bandu Pardoner upoznao tek ove godine. A ovo je njihov četvrti album! Where was my mind??? Momci dolaze iz San Franciska, njihov zvuk je vrlo zavodljiva i energična kombinacija garažnog i noise roka i potpuno osvajaju tim pitkim mid-tempo numerama! Ponekad podsećaju na Butthole Surfers, ponekad na Dinosaur Jr., ponekad na Pavement. Ova ploča deluje kao vodič kroz moderan i sveži gitarski zabavni park. Otkriće godine za mene!

The Murder Capital – Gigi’s Recovery (HumanSeason)

The Murder Capital, baš kao i Fontaines D.C. dolaze iz Dablina. Kada su pre četiri godine objavili hvaljene debi albume oba benda su proglašavana za one koje obećavaju velike stvari u budućnosti. Međutim, njihova sudbina u međuvremenu postala je totalno različita. Dok Fontaines D.C. rasprodaju turneje i lagano stiču status zvezda, The Murder Capital stidljivo se drži po strani. U tom maniru se kreće i njihov drugi album. Kako su rešili da uopšte ne ponavljaju recept sa debi ploče, opredelili su se za dodatno proširivanje zvuka uz nešto introspektivnije i zatvorenije teme. Međutim, iako ne toliko ubedljiv i upečatljiv kao When I Have Fears i novo izdanje nudi dosta interesantnih i sjajnih momenata.

Igralom / Premalim stvarima (Menart)

Na njihovom trećem albumu niški sastav nam prezentuje psihodelični rok u svom punom sjaju. Sa još pregršt umešno uklopljenih uticaja. Ovde možemo čuti i Aziju i Afriku. I Saharu i Anadoliju. I pustinju i zadimljenu krčmu na jugu Srbije. I soundtrack za film i klupski hit. Svemu ovome Igralom daje sopstveni prepoznatljivi pečat kreirajući specifičnu atmosferu koja čini da obiđemo pola sveta iako se sa mesta pomerili nismo.

Jeff Rosenstock / Hellmode (Polyvinyl)

Jeff nastavlja kao po običaju, kako smo i navikli od njega. I na novom albumu, zaista je teško izdvojiti bilo koju slabu deonicu. Svaka od jedanaest pesama na popisu blista melodijom, posebnošću, detaljima, iznenađujućom promenom atmosfere ili ritma. Prosto vam nikad nije dosadno, odmah vam ulaze pod kožu i pevate refrene koliko vas glas nosi. Negde sam pročitao da njegov stil predstavljaju kao „francuski poljupac power popa i punka“ i to je najtačniji opis toga što čujemo na ploči.

Sn​õ​õ​per / Super Sn​õ​õ​per (Third Man)

Ako vašem uhu prija furiozni, agresivni garažni rock/punk koji vam žestoku šutku čini privlačnijom nego ikada, ne tražite dalje. Prvi album nešvilske bande, objavljen za Third Man Records (vlasnik Jack White), nudi vam upravo to. I još mnogo više! Tutnji Snõõper kao brzi voz! Ne znate šta vas pre privuče – da li  udarne distorzirane gitare, gruvajuće bas linije, stampedovski bubanj, te kroz sve to provučene elektro deonice. Pravi letnji dragulj i još jedno otkriće godine!

Ljubičice / Dok čekamo pad (Krokodil studio)

Nakon devet godina diskografske pauze braća Stevanović, uz pojačanje na poziciji pijanistkinje u vidu briljantne Olge, objavili su drugi LP. U ovom slučaju, pobednička formula je eklektičnost! I to ukomponovana baš na ovakav način, sa merom i visokim kvalitetom. Kroz kratku, ali slatku vožnju nude nam njihovu viziju pop muzike uz dodatnu aromu drugih žanrova pa smo u konačnici dobili jedno sasvim autentično izdanje.

Spiritual Cramp / Spiritual Cramp (Blue Grape Music)

Iako su već godinama na underground sceni, debi album grupe iz San Franciska u novembru je konačno ugledao svetlost dana. Deset pesama na ploči predstavljaju kaleidoskop raznih muzičkih žanrova među kojima dominiraju punk, garažni rok i power pop, uz interesantne dub i oi deonice.  Dvadesetšest minuta čiste sviračke eksplozije i žestokih rifova koji pozivaju na revolucionarnu žurku.

CMAT – Crazymad, For Me (AWAL Recordings)

Ciara Mary-Alice Thompson, odnosno CMAT, irska je kantautorka predivnog glasa i ime o kojem će se tek govoriti. Na svom drugom albumu kombinuje folk i kantri uticaje sa sofisticiranim pop zvukom praćene bajkovitom orkestracijom. U tekstovima ne propušta da se našali na sopstveni račun, a koristi mnoštvo popkulturnih referenci. Dotakla se i fudbala budući da se na ploči nalazi pesma pod nazivom „Vincent Kompany“. Pred ovom crvenokosom muzičarkom je svetla budućnost.

Vojko V / Dvojko (Croatia Records)

Sada već etablirana regionalna atrakcija, Vojko V, otkrio je veo i sa drugog dela njegove najavljene trilogije. Nakon listom hvaljenog solo prvenca, na svom novom izdanju Andrija redefiniše pojam hip hopa na jedan urnebesno zabavan način. Teme o kojima on govori su drukčije, jer su nove životne okolnosti neke druge stvari postavile u prvi plan, ali i tu se snalazi maherski. I dalje je nepretenciozan, iskren, samouveren i duhovit do maksimuma. Jedinstven. A šta tek reći za dvadesetominutni epilog u vidu pseudo fristajla „Tour Life“? Epohalno!

Drain – Living Proof (Epitaph)

Rasturačka ekspedicija iz Santa Kruza vraća se najboljim hardcore punk albumom godine! U pitanju je njihovo prvo izdanje pod pokroviteljstvom Epitapha. Od samog starta, pa tokom narednih nešto manje od pola sata Drain ne prestaje da drobi, razara i uništava sve što im se nađe na putu. Ukoliko je hardcore/thrash crossover vaša krigla piva, ovo je ploča za vas!

Bully – Lucky For You (Sub Pop Records)

Iza projekta Bully krije se nešvilska kantautorka Alicia Bognanno, a ovde je reč o njenom četvrtom studijskom izdanju. Pored par pesama sa političkom konotacijom, te obračunavanja sa polnim stereotipima i ličnom zavisnošću od alkohola, album je gotovo u celosti posvećen njenom preminulom kućnom ljubimcu. Stilski, poput prethodnih izdanja, uticaj devedesetih je izrazito dominantan (Breeders, Hole, Dinosaur Jr.), ali ga ona obrađuje na jedan inteligentan i kredibilan način. Alicia deluje nesputana i spremna da pokori svet.

Turbo Trans Turisti / Ništa nije strašno (Anderklas/Pop depresija/Kišobran)

Talentovani bratski duo, uz pomoć par prijatelja, predstavio nam je euforični i vrtoglavi album prvenac. Kao da je energija akumulirana nekoliko godina konačno prosuta preko ovih 12 pesama stvarajući pritom ludački, masivni prasak! Numere na ovom izdanju odbijaju se o zidove, krovove, plafone, nameštaj i prozore u jednom hiperaktivnom i vijugavom žanrovskom kovitlacu. Ma, hyperpop na srpski način, bre!

Sufjan Stevens – Javelin (Asthmatic Kitty)

Tokom godina, Sufjan Stevens je izgradio neupitnu reputaciju kada je reč o kantautorskoj sceni. Američki muzičar tvorac je nekih od najboljih albuma u poslednje dve decenije. Na novom izdanju primenjuje uspešnu formulu, toliko puta dokazanu u prošlosti. Miks melanholičnih, intimnih pesama koje kreću akustičnim instrumentima da bi se ubrzo sve preobratilo u raskošnu orkestraciju.

Protomartyr – Formal Growth In The Desert (Domino)

Sastav iz Mičigena ponovo uspeva da nadogradi sopstveni karakteristični stil i ponudi inovativne momente na novoj ploči. I u sviračkom i u liričkom smislu. Ritam sekcija je ubitačna i besprekorna, dok gitara u svakoj pesmi podiže stvari do nebeskih visina. Naravno, Joe Casey sa instantno prepoznatljivim glasom, zaštitnim znakom Protomartyra, i dalje suvereno vlada situacijom.

nemanja / Voodoo Beat (samostalno izdanje)

Ultra talentovani Luka Šipetić, odnosno njegov alter ego nemanja, priredio nam je novu plesnu detonaciju. Servirao nam je poslednji deo „ezoterične trilogije“, a tamo nas čeka barem deset razloga zbog koji ćemo mrdati kukovima u ritmu. I ovo izdanje poseduje mitsku pozadinu (Orfej i Euridika) ispričanu kroz muzičke uticaje sa raznih meridijana. Od Kolumbije do Kambodže, od Afrike do Kariba. Od dub i disko deonica preko tropikalije do afrobeata. Album koji oslikava najlepše letnje momente.

Sofia Kourtesis – Madres (Ninja Tune)

Ove jeseni konačno je objavljen dugo očekivani prvenac peruanske DJ producentkinje sa berlinskom adresom. Izuzetno ugodna vožnjica gde se pop i house spajaju u atraktivnom miksu uz dodatne plesne začine. A i prvobitno tužna priča koja je prethodila ovom albumu dobila je srećni epilog, tako da nam je i to zagrejalo dušu.

Militarie Gun – Life Under the Gun (Loma Vista)

Nakon serije EP izdanja, kalifornijska banda konačno je objavila prvi oficijelni dugosvirajući album. Militarie Gun nam nudi savršenu kombinaciju post-hardcore, pop punk i alt-rock elemenata uz zarazne rifove i himnične refrene. Kao Fugazi, Blink-182 i Weezer iz najboljih dana. Ekipa poseduje ogroman potencijal i ne bih se začudio ako ih u skorijoj budućnosti budemo viđali kao hedlajnere na najvećim festivalskim pozornicama.

Olivia Rodrigo – GUTS (Geffen)

Dvadesetogodišnja Olivia Rodrigo je u punom naletu. Nakon ultra hvaljenog prvenca, pobrala je listom pozitivne kritike i sa GUTS. Zasluženo, nema šta. Vrlo lepo su uklopljeni punk-rock elementi iz devedesetih sa catchy pop melodijama pa pljušte poređenja sa Avril Lavigne i Hayley Williams. Tekstualno, muzičarka nam predstavlja kako zabavnu stranu, tako i nelagodnost odrastanja u današnjem vremenu.

Funk Shui / Nikogash pak

Vesela družina iz Skoplja proteklog proleća nam je donela novu, svežu dozu funky melodija fuzionisanih sa raznim drugim stilovima. Dopada nam se kada ekipa proširuje sopstvenu zvučnu paletu. Nije im strano da se upuste u muzičke oglede kada omamljujućoj ritam sekciji i vragolastim gitarskim rifovima često dodaju brojne atraktivne elemente. Stvore takav ambijent u kome lako možemo da uživamo. I samo da se đuska.

Squid – O Monolith (Warp Records)

Post punk revival u Velikoj Britaniji ne jenjava, a značajno mesto u plejadi tih mlađih bendova ima i Squid. Međutim, kvintet iz Brajtona je zaslužio posebnu pažnju publike odbijajući da ostane samo u toj žanrovskoj fioci. Članovi ovog sastava ponovo prikazuju sopstvenu snagu i kreativnost poigravajući se sa mnoštvom instrumenata čineći da jedan dezorjentisan zvuk pretoče u skladnu celinu. Na kraju, bubnjar Ollie Judge svemu daje dodatni začin njegovim karakterističnim glasom. Vreme radi za Squid, u to nema sumnje!

Genesis Owusu – Struggler (Ourness)

Pre dve godine, australijski muzičar svojim debi albumom osvojio je gotovo sve najvažnije tamošnje nagrade. Sada se vraća drugim izdanjem koristeći se oprobanim receptom. Dakle, veoma živahan blend hip-hopa sa synth i punk elementima, uz neizbežni afrički uticaj. Ipak je on poreklom iz Gane. Mnogo razloga za đuskanje, u svakom slučaju. A i razne književne i popkulturne reference deluju zaista zanimljivo.

Mandy, Indiana – i’ve seen a way (Fire Talk)

Kvartet iz Mančestera, koga predvodi Parižanka Valentine Caulfield, predstavlja nam njihov prvi LP. Žestoki i dopadljivi miks post-punka, noise i industrial elemenata, uz dodatnu elektroniku i pregršt eksperimentisanja između, sve praćeno pevanjem na francuskom jeziku, čini ovo jednim od najuzbudljivijih izdanja godine.

M.O.R.T. /  Samo hrabro i bezveze (LAA)

Kako su pesme sa petog albuma sinjskog kvarteta nastajale u doba globalne pandemije i izolacije, veoma je uočljivo odakle dolazi inspiracija. Ali, i odakle kulja bes i gnev koji beskompromisno prosipaju od samog starta do kraja ploče. Moćne, distorzirane gitare, ritam sekcija koja probija zvučni zid i žestoka, raspojasana svirka dominiraju i predstavljaju momke u najboljem svetlu.

Baroness – Stone (Abraxan Hymns)

Ukoliko ste željni žestokog i melodičnog sludge zvuka onda ste na pravom mestu. Na novom albumu grupe Baroness, prvom koji ne nosi naziv po boji, ima ga u izobilju uz mešavinu sa hard rok, heavy metal i alt-rok elementima. Iako na keca možete prepoznati njihov stil, četvorka istovremeno eksperimentiše i nanovo redefiniše sopstveni zvuk. Znaju za šta su sposobni i ne libe se da to i pokažu.

Wednesday – Rat Saw God (Dead Oceans)

Najnoviji muzički uradak ekipe iz Severne Karoline nudi nam fantastični miks gde se prepliću shoegaze, grandž i kantri rok. Mogu se povući paralele sa Courtney Barnett, te Wilco, The Smashing Pumpkins i Big Thief. Apsolutni vrhunac je numera „Bull Believer“ koja faktički predstavlja tri pesme u jednoj. Nakon nežnijeg početka, sledi gitarska eksplozija u refrenu, da bi se ponovo sve smirilo do sredine. Potom, u poslednjoj trećini kreće kompletna ludnica praćena disharmoničnim vrištanjem liderke sastava Karly Hartzman.

Klinika Denisa Kataneca / Kao zao kor (Menart)

Nakon hvaljenog debi albuma u novoj formaciji, Katanec i njegova kli(ni)ka su nam priredili dosta novih razloga za zadovoljstvo. Svaki član benda ponaosob sa velikim umećem i nadahnutošću „odrađuje“ posao na svom instrumentu, tako da sve ponovo zvuči kao dobro podmazana mašina. Idiosinkretični vokal frontmena idealno se slaže sa tom zvučnom pozadinom stvarajući pritom jednu specifičnu atmosferu u kojoj caruje toliko njima svojstveni psihodelični folk. Lep je osećaj imati kliniku kojoj nezadrživo i sa velikom radošću hrlimo u zagrljaj!

TOP 50 listu kompletiraju sledeća izdanja:

• Rebel Star – Semo nebo (Pop depresija)
• Balans – nima smisla (Kapa records)
• Embassy 516 – Trans (Geenger records)
• Bella Technika – Solid State (Odličan hrčak / PDV records)
• The Thunder Corpses – Somewhere Over the Black Bay (Tribal Rajber)
• Hotline TNT – Cartwheel(Third Man)
• Italia 90 – Living Human Treasure (Brace Yourself)
• MSPAINT – Post-American(Convulse)
• Caroline Polachek – Desire, I Want To Turn Into You (Perpetual Novice)
• Slow Pulp – Yard(Anti-)
• Truth Club – Running From the Chase (Double Double Whammy)
• Sweeping Promises – Good Living is Coming For You(Feel It / Sub Pop)
• Fiddlehead – Death Is Nothing To Us(Run For Cover)
• Feeble Little Horse – Girl With Fish(Saddle Creek)
• Slowdive – everything is alive(Dead Oceans)
• Tomb Mold – The Enduring Spirit(20 Buck Spin)
• Ulrika Spacek – Compact Trauma (Tough Love)
• Water From Your Eyes – Everyone’s Crushed(Matador)
• Model/Actriz – Dogsbody(True Panther Sounds)
• Home Front – Games Of Power(La Vida Es Un Mus Discos)