Da li imate preko 18 godina?

Početak muzičke jeseni u 10 albuma

Miholjskom letu je došao kraj i vreme je za ulazak u jesenju melanholiju. Ovo je idealna lista za sezonu opadanja lišća.

0
0

Lista predstavlja izbor nekih od najboljih muzičkih izdanja koja su objavljena nakon što je kalendarski nastupila jesen. Aktuelna svetska produkcija, prekaljena imena iz sveta muzike, plus par iznenađenja i ličnih favorita, ali i jedna fantastična domaća kompilacija. Uživajte u preporukama.

Kurt Vile / Bottle It In (Matador Records)

Gitarista i kantautor iz Filadelfije, Kurt Vile, u protekloj deceniji etablirao se kao jedno od najreprezentativnijih imena u indie krugovima. Svojim prethodnim izdanjima “Walking on a Pretty Daze” i “b’lieve I’m goin down…” kao i prošlogodišnjim zajedničkim albumom sa australijskom koleginicom Courtney Barnett “Lotta Sea Lice” samo je zacementirao svoj status. Sada nam je predstavio sedmu dugosvirajuću solo ploču i suma sumarum, radi se o jednom kvalitetnom albumu sa pregršt odlično nam poznatih fazona koje i ovoga puta rado kupujemo. Vile je snimao “Bottle It In” širom Amerike sa nekim od najpriznatijih producenata i kolega muzičara iz indie sveta, uključujući Kim Gordon (Sonic Youth)! Iz te saradnje proisteklo je nekoliko numera vrednih pomena, poput uvodne “Loading Zones”, sunčanog gitarskog popa u “Yeah Bones” i “One Trick Ponies”, preko rokerske “Check Baby” do bendžom inspirisane “Come Again”. Tu je i nekoliko maratonskih primeraka od kojih je najuspešnija i najefektnija “Bassackwards”. Ploča “Bottle It In” savršeno paše uz ovo oktobarsko sunce.

Mudhoney / Digital Garbage (Sub Pop)

Heroji iz mladosti, Mudhoney, konačno su objavili novi album. Deseti, jubilarni LP predstavlja njihovo viđenje trenutne društveno-političke situacije, pa se kritikuje crkva koja je sve bliža profitu, odnosno sve udaljenija od religije i duhovnosti, potreba da se konstantno bude u centru pažnje, relativizovanje kriminala i nasilničkog ponašanja, kao i prenebregavanje činjenice da nismo svi jednaki i nemamo jednake mogućnosti po rođenju. To rade na njihov način, direktno, bez zadrške, ali nikada se ne krećući putanjom popovanja ili soljenja pameti. Muzički, i dalje gitare besno kidaju, ne posustaju sa žestokom svirkom i distorzijom, a tridesetogodišnje iskustvo prosto izbija iz njih. “Digital Garbage” sigurno nije najbolje izdanje u karijeri velikana iz Sijetla, međutim, nemaju se čega stideti. Druge teme okupiraju ove 50+ muzičare, te ih na njihov način i obrađuju. Ono što im niko ne može osporiti jeste vitalnost, bunt i energičnost. Toga imaju napretek.

Phosphorescent / C’est La Vie (Dead Oceans)

Sedmo studijsko izdanje objavio je i Matthew Houck, poznatiji kao Phosphorescent. Navikao nas je ovaj kantautor na savršeno aranžirani amerikana/folk, sa čudnovatim zvučnim rešenjima koja slušaoce baca iz jednog raspoloženja u drugo, iz jednog ambijenta u neko sasvim deseto mesto. Tako je i sa ovim albumom, mada je atmosfera mirnija i stabilnija, premda su teme pesama burne životne dogodovštine ovog kantautora koje su mu se izdešavale u periodu petogodišnje diskografske pauze. U nekim momentima, kao da prepoznajemo Calexico uticaje, u onim toplim i zavodljivim trenucima, a nekad su to raspojasaniji i bučniji zvuci koje podsećaju na Wilco ili The War on Drugs. Muzika idealna za kasno posle podne, nakon veoma zauzetog radnog dana, kada su nam fotelja i čaša omiljenog napitka najbolji prijatelji.

Cat Power / Wanderer (Domino Records)

Chan Marshall se vratila u velikom stilu! Kao i njen kolega iz prethodnog pasusa, i Cat Power je imala uzbudljivu životnu fazu. Seriozni zdravstveni problemi, naizgled iznenađujuće napuštanje Matador Recordsa i rođenje deteta u 43. godini obeležili su proteklih nekoliko godina njenog života. Na albumu “Wanderer” ponovo se divimo njenoj iskrenosti i sposobnosti da sve to pretoči u zadivljujuću muzičku paletu, te ponovo ne postoje zamerke njenom prepoznatljivom pristupu. Celokupan album sama je producirala, a pesmama dominiraju folky gitare, klavir i njen omamljujući, promukli glas koji kao da predstavlja instrument za sebe. Možda je prethodno izdanje “Sun” instrumentalno bilo raskošnije, ali na najsvežijem albumu Chan prevazilazi sebe kada je pisanje pesama u pitanju. Svaka od numera sadrži barem neki stih koji bez problema može da stoji u udžbenicima poezije, rame uz rame sa nekim od najvećih pesnika na svetu. Cat Power, bukvalno, ne može da se zaustavi i sve što joj se izdešavalo samo je učinilo jačom osobom.

Elvis Costello & the Imposters / Look Now (Concord Records)

Deset godina je prošlo od poslednje ploče koju je maestro Elvis Costello objavio sa bendom the Imposters. Za razliku od nešto žešćeg rokenrol ambijenta tada, ovoga puta imamo priliku da uživamo u vrlo pažljivo kreiranom i suptilnijem pop zvuku u kojem dominiraju klavir, žičani i duvački instrumenti. Zbog toga se “Look Now” možda neće dopasti fanovima koji seku vene na njegove radove sa početka karijere, međutim, ukoliko ste otvoreni kolekciju pesama koje su otpevane i odsvirane u jednom drugačijem, ali opet prepoznatljivom tonu, onda nema potreba da tražite dalje. Costello je obnovio saradnju sa Burtom Bucharachom (vrhunski pop kompozitor dao je doprinos na tri numere) još od zajedničkog izdanja iz 1998. godine, a i oživeo je jednu od najboljih pesama “Burnt Sugar Is So Bitter” gde mu je pomogla legendarna Carole King. Na ovoj ploči čujemo Motown uticaje, džez, soul, klasični rok, bitlsovski pop, a londonski muzičar naraciju na nekoliko pesama izvodi iz ženske perspektive. Moj favorit je “Mr. & Mrs. Hush”, ali svakako da ima još dosta razloga za uživanje na ovom izdanju.

Marissa Nadler / For My Crimes (Bella Union)

Još jedan visoko kvalitetni kantautorski poduhvat u ovom članku. Marissa je poznata po folk baladama kojima dodaje gothic uticaje, pa sve dobija neku mračniju atmosferu. Album “For My Crimes” najvećim delom nastao je tokom turneje kada je Marissa promovisala ploču “Stranger”, sastoji se od jedaneast novih balada, ali ovoga puta kao da je taj mračni/gothic ton oslabio. Razlog tome možemo tražiti u gotovo potpunom odsustvu perkusija, a i verovatno je to rezervisano samo za crno-beli omot ovog izdanja. Vokalnu pomoć na nekoliko numera pružile su joj, takođe, veoma talentovane koleginice, Angel Olsen na naslovnoj numeri i Sharon Van Etten na “I Can’t Listen to Gene Clark Anymore” i istinskom hajlajtu “Blue Vapor”, gde možemo čuti još i Kristin Control (Dum Dum Girls) i minijature na saksofonu koje pruža Dana Colley (Morphine). U pitanju je prilično homogen album, tako da ukoliko ste na istoj talasnoj dužini sa njenim stvaralaštvom, bez sumnje ćete uživati u ovoj muzičkoj avanturi.

Connan Mockasin / Jassbusters (Mexican Summer)

Talentovani muzičar predstavio nam je treći solo album, i u pitanju je njegovo najbolje izdanje u dosadašnjoj karijeri. Reč je o konceptualnom albumu koji prati petodelni film (seriju) Bostyn n’ Dobsyn (on je reditelj, scenarista i glavna uloga), tako da se može posmatrati i kao svojevrsni soundtrack. “Jassbusters” je prva ploča koju je Connan snimio sa bendom iza sebe, a kao gost u pesmi “Momo’s” pojavljuje se britanski kantautor James Blake. Album otvara gotovo devetominutna numera “Charlotte’s Thong” (verovatno referenca ka Charlotte Gainsbourg, sa kojom je sarađivao nedavno)  koja se pretače iz jednog u drugi žanr, iz bluza, preko soula, do R&B zvuka. Naizgled istovetni groove vozi tokom čitavog trajanja ploče, a vokalne igrarije momka sa Novog Zelanda doprinose stvaranju posebne atmosfere. Primetni su Radiohead uticaji, ima dosta trippy elemenata, dok “B’nd” donosi funky vibracije. Sve u svemu, veoma dobar album za ovog kivija.

The Joy Formidable / AAARTH (Hassle Records)

Velški trio na svom četvrtom albumu (reč na lokalnom jeziku znači medved) vraća se teškom gitarskom zvuku za razliku od prošlog, ne baš sjajnog izdanja “Hitch”. Da budem iskren, to im više i leži. Njihov stadionski/arena rok sa žestokim gitarama i melodijama, zarazni rifovi i aranžmani, pevljivi refreni i interesantni tekstovi čine ovaj sastav relevantnim baš ovde i baš sada. Moderni zvuk koji izaziva i šutke i klimanja glavom i air-guitar pokrete, a tu su i rokerske balade da prave balans. Pankerski stav, dinamična produkcija, zvuk koji istovremeno odražava tenziju i slobodu glavne su odrednice ovog izdanja. Nekada su ih upoređivali sa sastavom Muse, što i nije bilo bez osnova, ali rekao bih da su sada nadvisili trio iz Devona. Prosto, oslobođeni su te teatralnosti, pompeznosti i samodovoljnosti. Samo, voleo bih da prisustvujem njihovom koncertu, kako bih video da li i uživo mogu da pariraju svojim britanskim kolegama.

My Baby /Mounaiki (Prehystoric Rythm)

Na ovim prostorima veoma poznata i popularna holandsko-novozelandska kombinacija obradovala nas je novom turom bluzom inspirisanih vokala i gitara koji prelaze preko hipnotičkih trance bitova. Tokom ovog spiritualnog putovanja gde pratimo Mounaiki, muzu izmišljenu od strane članova benda, prepliće se čitava serija raznovrsnih žanrova uključujući R&B, soul, fank i džez, kao i egzotični zvuci Indije i Afrike. Njihov zvuk je jedan od onih koji vam daje utisak plesne elektronike, ali odsvirane na pravim instrumentima. Pojmovi koji se lako vezuju za njihov stil su mistika, ezoterija, hedonizam, vudu, hipnoza svakako važe i za njihov najsvežiji LP, tako da tu nema iznenađenja. Za sve one koji žele da ih čuju uživo, to će moći da urade narednog meseca kada će ovaj trio biti na evropskoj turneji koja će uključivati i Srbiju. Jedva čekam da čujem kako nove pesme zvuče u klupskom ambijentu.

Various Artists: Piano Sky // Klavirsko nebo (Pop Depresija)

Kompilacija “Klavirsko nebo: Nova muzika kompozitora iz Srbije” je kolekcija autorskih tema odsviranih od strane afirmisanih ili manje afirmisanih muzičara iz naše zemlje, na klaviru. Najzaslužniji za ovo izdanje jeste Ivan Lončarević, koji je uz još par entuzijasta glavni krivac zašto se Beograd nalazi na muzičkoj mapi Evrope, dok je mastering radio Uroš Milkić. U pitanju je skup od 17 melodija koji, kako stoji u obaveštenju, “na najbolji način prenose duh ovog vremena i značaj koji klavir ima u savremenoj muzici XXI veka”. I tome ne bih imao ništa da dodam. Svako na sopstveni način može da doživi zvuk koji crno-bele dirke proizvode na ovom albumu. “Piano Sky” melodije mogu da vam probude sećanja na davno zaboravljene događaje, bilo srećne ili one manje vesele momente, mogu emotivno da vas oduvaju i pošalju do neba i nazad, a da pritom ne mrdnete iz svoje sobe, da vam iznude i smeh i suze, mogu da vam budu zvučna pozadina dok čitate omiljenu knjigu ili prosto odmarate, zavaljeni u fotelju, mogu da vas isprate u carstvo snova… Ovo je lično iskustvo sa ovom kompilacijom. Siguran sam da će se ovo izdanje naći na godišnjoj završnoj listi najboljih albuma koje će moja malenkost prirediti upravo na ovom portalu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: