Da li imate preko 18 godina?

NUDGE – Positive Reinforcement Mix

Alek Bošković i Vojkan Bećir, o bavljenju muzikom, klupskoj sceni i miksu koji je kratka priča sa strukturom pop pesme i klupskom peripetijom.

0
0

O eklektičnosti scene i nedostatku prostora, dugogodišnjem raznolikom bavljenju muzikom, EXIT-u koji je nedavno prošao, karaokama, klubovima i dobrim koncertima: Alek Bošković, Vojkan Bećir i njihov zajednički projekat. 

KC Lab


Čime se bavite? Možete li da nam se predstavite?

Alek: Ja sam Alek Bošković, menadžer promocije i komunikacija u muzičkoj i industriji zabave. Više od sedam godina radim na promociji lokalnog i inostranog kataloga velike diskografske kuće sa predstavništvom u Srbiji.

Vojkan: Ja sam Vojkan Bećir, voditelj bez portfelja i skretničar pop kulture sa hroničnim džetleg sindromom. Slušam muziku, pa o njoj pričam ili pišem, pravim plejliste i puštam svoju selekciju pred ljudima, bilo kod kuće ili tamo gde se domaće osećam – u klubu ili na festivalu. Honorari od snimanja vokala za TV reklame i drugi izmišljeni poslovi mi ostavljaju dovoljno prostora za to.

Koliko dugo se bavite muzikom i na koji način?

Alek: Od svoje šesnaeste, dakle već četrnaest godina! Moji prvi poslovi su bili su u vezi sa muzikom i klabingom. Počeo sam kao promoter žurki u klubovima kao što su Andergraund i Energija, vodio muzički program kluba Apartman tokom jedne sezone, organizovao kultne Loud and Queer žurke, a paralelno studirao i radio kao šanker (pravim strava koktele). U prethodnih nekoliko godina sam, pored dnevnog posla, radio bukinge za festivale i žurke, vodio i uređivao emisiju na radiju B92 (rip) sa svojim kolegom Ilijom Miloševićem, napisao po koju recenziju za magazine i puštao muziku po klubovima i barovima.

Vojkan: Rano sam otkrio radost naručivanja pesama na radiju, ali mi je trebalo mnogo godina da prepoznam u tome potrebu da pesmu koju cenim čuje i što više drugih ljudi. To me odvelo pred mikrofon, pa je posledično došlo pisanje za časopise i portale, kao i promocija klupskih večeri. Usledili su pozivi za bavljenje sezonama klubova, uređivanje programa stejdževa na festivalima, sve vrlo organski i ništa punog potencijala.

Šta najbolje opisuje NUDGE žurke?

Kada sa poznanikom hoćeš da se poljubiš u obraz, pa se slučajno cmoknete ustima.

Kako bi opisali B/A miks koji ste snimili za nas?

Alek i Vojkan: Miks je kratka priča sa strukturom pop pesme i klupskom peripetijom, o tome šta je u osnovi Nudge. Sasvim slučajno, u njemu su sve originalne verzije, osim jednog remiksa. Za slušanje nije neophodna narukvica, ali vam se verovatno više dopalo ako ste je nabavili i slušali nas prošle nedelje.

KPTM

Koji je poslednji koncert koji ste posetili?

Alek: Pre par nedelja sam slušao Luka Bleka u Elektropioniru i moram priznati da sam zaboravio koliko volim da ga slušam uživo! Imao sam tu čast da ga pratim na turneji po Kini pre nekoliko godina i tada sam morao da budem iza bine i gledam da li je sve tehnički okej, a u Elektropioniru sam bio u prvom redu i ne sećam se kada sam toliko plesao.

Vojkan: Bilo je svirki i živih nastupa, ali poslednji koncert vredan pomena je bio !!! u Domu omladine. Sad tek shvatam koliko je puno prošlo od tad. I Fever Ray na ovogodišnjem EXIT-u.

Koji je poslednji DJ nastup na kom ste bili (neki booking/gostujući DJ – na to mislim)?

Alek: Oduvao me je Ame na Apgrejdu pre par nedelja i nekako se molim da će uskoro izaći taj mix na nekom cloudu.

Vojkan: Nadlepo mi je bilo na Peggy Gou, potpuno neočekivano. Čini mi se da su se ljudi uplašili hajpa, pa nije bila toliko velika gužva. Bio sam na šanku veći deo noći, nju nisam ni video. Ne znam da ti kažem kako je puštala, ali osetilo se da je neko veoma gorući tu. Ona bi uz malo veći napor rasprodala Hangar, pa je posebno dragoceno što je ovako kao svratila posle Virdžilove revije.

DOT

Koja su vaša osećanja u vezi sa scenom u Srbiji / Beogradu? 

Alek: Iako je mala, ja tvrdim da Beograd ima jednu od najeklektičnijih scena u Evropi od koje bi se ponekad postideli i oni veliki evropski gradovi. Mogu sigurno da napišem referat o tome kako je Beograd sa svojim DJ predstavnicima svež po pitanju žanrova, novih traka i trendova na isti način na koji mogu da napišem i jedan o tome kako već godinama patimo od manjka klubova i opcija; ali isto tako svaki put kada mi dođe neko iz inostranstva ili regiona uživam dok hvalim beogradski klupski život vozeći se CarGo-om od jednog do drugog bara ili kluba, do finalnog odlaska u KPTM gde slušam hvalospeve o Beogradu od onih koji od Beograda to nisu očekivali.

Vojkan: Prema Fejsbuk eventovima, scena nam je odlična. Ako idete po žurkama, jasno je da je situacija nešto manje sjajna. Zbog male cene karata, promoteri moraju da ih prodaju više. Zato se prave žurke za hiljade ljudi sa osrednjim didžejevima, a čitave fešte ako dolazi neko ko kod nas ima kult. Ide se za masom i stvara lažna slika o praćenju trendova. Kao i za sve drugo u našoj zemlji, postoje prekidi u obrazovanju i tradiciji. Busamo se u grudi Industrijom devedesetih, a novi klinci koji su napolju su zapravo do juče slušali Pink. Ne želim da zvučim kao snob, iako verovatno jesam elitista, ali samo pokušavam da osvestim ljude oko sebe jer se zbog ekipe koja ih okružuje često zanesu.

Što se didžejeva tiče, kako nema klubova, tako nema ni prostora za razvoj novih zabavljača. U vremenu kada su softveri za puštanje svima dostupni, bojim se da nema prostora za pokazivanje naučenog. Ne kažem da je nemoguće, već da je atmosfera takva. Klubovi nemaju interes u tome da odbijaju nove ideje, ali se ipak čine daleko klincima da bi im se ponudili. Ovo govorim iz svoje povlašćene pozicije, zabrinut za smenu generacija jer vidim tek nekoliko ljudi koji planiraju da istraju i čije napore cenim, ali se bojim da nisu dovoljni da iznesu celu scenu. Zavisimo od sponzora, a o velikim budžetima odlučuju mali ljudi koji nisu sigurni koliko dugo će biti na svojoj poziciji, pa umesto da razmišljaju dugoročno i ulažu, takođe idu na masovnost.

Jedan od akutnih problema je i monopolizacija scene od strane ojačanih promotera. Primetićete da se – kada god se osmisli neki novi koncept žurki, najavi neki festival ili slično – odmah odgovara šupljim lajnapom sa besplatnim ulazom na nekoj drugoj lokaciji. Ljudi su spremni da potroše novac kako bi ga drugi izgubili. Vidi se ko se klabingom bavi jer je unosan posao, a ko je u to skliznuo i oseća potrebu za tim.

((130718EXIT))

A post shared by nudge (@nudge.nudge) on

Omiljena pesma u poslednje vreme (poslednjih dana)?

Alek: Tracey Thorn – Dancefloor, u originalu ili Ewan Pearsonovom remiksu. Ima jedan lyric u njoj koji kaže “Someone is singing and I realize its me” i uvek me podseti na trenutak kada u Budimpešti pevam na karaokama gde me je Vojkan na kvarnjaka mrtvog pijanog prijavio.

Vojkan: Bilo koja iz Vajominga koju je Kanye spravio i sve što Jimothy Lacoste radi, ovih dana. Predveče Lykke Li album, pa kasno elektronski projekat iz Helsinkija, Redder sa Three of Ours na ripit. Sve to u jednoj pesmi, zvuči kao ovih sedam minuta za koji su me blogovi deset godina spremali.

Omiljena pesma svih vremena za naše čitaoce?

Alek: Je l’ može “Bilo šta od Kylie Minogue” kao odgovor? Ako ne, onda “In Your Eyes”.

Vojkan: Nećemo je zvati omiljenom, već sveobuhvatnom:

 Kada i gde publika može da vas sluša?

Nastupali smo drugog dana EXITa, radili Converse Disco Zone od 03h, a u Novi Sad se vraćamo početkom avgusta da slavimo rođendan KC Laba. Od jeseni imamo nedeljnu rezidenturu u klubu koji se tad otvara. Obojica pored toga puštamo i pojedinačno.

Tracklist:

  1. Tin Man - Come Feel the Acid
  2. Subjoi - Brandy
  3. Blawan - Getting Me Down
  4. Wadsworth - Lime and Pink
  5. Soulwax - Essential Eleven
  6. Mood II Swing - Move Me
  7. Hush Hush - Finesse
  8. Audiojack - Turya
  9. Maya Jane Coles - Weak (Tiger Stripes Remix)
  10. Franky Rizardo - Revoke
  11. Daphni - Tin
  12. Galcher Lustwerk - Wristbands

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: