Nove folk ikone, Pitchfork prevare i gej rep

Ovog puta vam predstavljamo niz zaista zanimljivih izdanja. Od ishajpovanog i svežeg Miguela, preko novog albuma sjajnog Džejsona Derula, avangardnog repa i dva sjajna kantri/folk albuma, respektivno, Kejsi Masgrejvs i The Weather Station. Puno R’n’B-ja, akustičnih gitara i tek malo repa, za promenu. Uživajte!

Miguel: Wildheart /// RCA / Bystorm

Nastala je frka sad, jer je došlo leto a nije izbačen nijedan major album, nijedno remek delo nekog iskaljenog izvođača ili nekog potpuno novog, pa se javlila potreba da se takvi albumi izmisle. Tako sam ja završio na torentu sa novim (trećim) albumom Miguela koji mi je Pitchfork sa sve ocenom 8.9/10 prodao kao neku r’n’b bombu koja će da mi promeni percepciju muzike a onda i sveta. Ipak, završio sam sa jednim eklektičnim čudovištem na kome se nalazi po neka pristojna traka, ali zato obiluje onim kojih kad se setite brzo menjate stvar u plejeru. Uglavnom se trudim da pišem afirmativno o muzici koja mi se dopada, tako da se neću dugo zadržavati ovde da vas ubedim kako ne treba da slušate ovaj album, već ću vas samo upozoriti da ne čitate Pitchfork kao neko sveto pismo. Dakle, don’t believe the hype i pazite kome ukazujete svoje poverenje kada tražite svežu muziku, podsetio bih vas da je Pitchfork, tek kad je krenuo, praktično sahranio remek delo PJ Harvey „Stories From the City, Stories From the Sea“ ocenjujući ga sa 5.5/10.

Jason Derulo: Everything Is 4 /// Warner Bros. / Beluga Heights

Posle bombe kakav je prošlogodišnji „Talk Dirty“, odnosno „Tattoes“, Džejson nastavlja svoju misiju da vlada podijumom za ples. Novi album nažalost ne može da se poredi sa prethodnim, ali ima više nego dovoljno zabavnih i uzbudljivih momenta, traka, bengera itd. Ja moram da istaknem onima koji toga nisu svesni da je Derulo jedna autentična pojava na svetskoj pop sceni i da popunjava mesto koje mnogi veći igrači ne mogu da popune. Džastin Timberlejk i Farel važe za imena koji dominiraju na pop terenu, ali Džejson gotovo bez truda ovde dostiže te neke najbolje Britni, ili Gaga momente praveći čistokrvnu dancefloor muziku, a čak i kad na trenutke u svojim emo izletima napravi ispad, to je opet samo posledica njegovog iskrenog pristupa, a ne nasilnog pokušaja da uđe nekoj ribi u gaće.

The Weather Station: Loyalty /// Paradise of Bachelors

Tamara Hope aka Tamara Linderman je uspešna kanadska glumica koja već nekih sedam godina ima svoj mali intimni muzički projekat The Weather Station. Ja sam za nju čuo tek sad kada je izašlo njeno treće dugosvirajuće izdanje, i dok sam kad je folk muzika u pitanju veći fan autentične western, kantri muzike, nego mističkih folk izleta kakav je ovaj, uživao sam preslušavajući album. Džoni Mičel se ovde nameće kao neka neizbežna asocojacija, ali kada se prenebregnu takva poređenja, ostaje nam sjajno odsviran i otpevan album pun zdravih gotovo usputnih lamentacija i kontemplacija, koje Tamara plasira kao svojevrne beleške života na (svom) putu.

Kacey Musgraves: Pageant Material /// Mercury Nashville

Karijeru Kejsi Masgrejvs zdušno pratim još od njenog uspešnog debija „Same Trailer, Different Park“ i mada je tada stekla određenu popularnost i postala miljenik nekih značajnih kritičara, doživljavao sam je kao marginalnu pojava i strepeo nad njom plašeći se da ostati nezanimljiva široj publici. Razloga za takvu brigu više nema pošto je „Pageant Material“ barem jednako dobar kao njegov prethodnik, i pošto je skoro proglašen za jedan od 15 najboljih albuma godine po mišljenju Billboard-a. Uspešan drugi album je uvek dobar preduslov za jednu uspešnu karijeru, te je tako američki jug dobio novu miljenicu i ozbiljnog izvođača.  Budući da sam priličan konzervativac američka folk muzika mi predstavlja to poslednje utočište u pop muzici gde se govori o nekim meni vrlo bliskim stvarima i vrednostima, te se nadam se da će taj staromodni južnjački način života opstati uprkos svim nuspojavama savremenog sveta.  Tako „Pageant Material“ ne predstavlja neki značajan iskorak, već još jedan korak u pravom smeru za Kejsi i američku folk scenu. Potpuno lišen ambicija da iskoči iz matrice zadate na prvencu, čini se da Kejsi ovde pokazuje kako su joj eventualna slava i popularnost zaista nešto sporedno u poređenju sa željom da pravi iskrenu i dobru folk muziku. U to me najviše uverava to što Kejsi pravi lokalnu muziku i vrlo dobro zna kome se obraća, ne pokušavajući da uz pomoć nekih kompromisa juri vrhove različitih top listi. Sa druge strane mislim da bi upravo popularnost mogla malkice uzdrmati njen nevin svet, što bi eventualno dalo jednu vrstu oštrice njenoj muzici i učinilo je još zanimljivijom i relevantnijom.

Booby raps & corbin: couch potato /// self-released

Ovaj EP Bobija i Korbina je samo produkcijski već jako zanimljiv, te progresivan i to je već dovoljan razlog da se na njega skrene pažnja. Bobi repuje, to je očigledno, Korbin peva zanimljive hook-ove i zajedno prave fantazmagorične zvučne slike. Pesma za koji je urađen spot ispod i “Frozen Tundra” su moji favoriti iako muzički EP pije vodu kao celina. Sa druge strane njihova žvaka ne pije.