Da li imate preko 18 godina?

Najbolji EP albumi u prvoj polovini godine

Mini albumi koji su ostavili najjači utisak na nas u prvih šest meseci 2018. Uživajte u muzičkom putovanju.

0
1

Pred vama je presek nekih od najboljih mini albuma objavljenih od januara do juna 2018. godine. Geografski i muzički šarolika lista, pa se nadamo da ćete uživati u našim preporukama.

Od panka i šugejza, preko fanka, soula i indi roka do miksa Afrike i Azije sa modernim ritmovima.

Wand / Perfume (Drag City)

Američki sastav predstavio je novo, eklektično EP izdanje koje po dužini traje kao poneki full albumi sa sedam novih pesama u kojima i dalje istražuju garažni i psihodelični rok, kao na prve dve (“Perfume”, “Town Meeting”) gde u velikoj meri podsećaju na ono što radi Ty Segall, ali i Gizzardi, ali, ono što ranije nismo imali prilike da čujemo od benda Wand, primetna je i veća upotreba sintisajzera, kao i radio-friendly numere poput “Pure Romance” koje vuku na stadionski indi-rok. Pored odličnih gitarskih deonica, trebalo bi pohvaliti bubnjara (naročito na “Train Whistle”) koji prokleto dobro šiba palicama i daje glavnu notu i dinamiku na albumu. Wand zvuče kao neko koga bi Delibašić rado vrteo u svom Bad Music for Bad People repertoaru.

Ride / Tomorrow’s Shore (Wichita)

Prošle godine, nakon više od dve decenije diskografske pauze, šugejz velikani vratili su se veoma uspešnim albumom “Weather Diaries”, a početkom godine objavili su još jedno izdanje, ovoga puta u manjem formatu. Četiri numere u prepoznatljivom trippy tonu, sa sanjivim melodijama i interesantnim aranžmanima sa mnogo reverba i zvučnih slojeva. Producent je i ovoga puta Erol Alkan, priznati dj i producent, koji je u svom stilu pomogao da svih osamnaest minuta na ovom mini albumu budu čisto zadovoljstvo.

Mazzy Star / Still (Rhymes of an Hour Records)

Voljena ekipa iz Santa Monike obradovala je obožavaoce novom kolekcijom pesama, prvom nakon ploče “Seasons of Your Day” iz 2013. godine. Neću otkriti toplu vodu ukoliko kažem da je prekrasni, bajkoviti vokal Hope Sandoval glavna pokretačka snaga benda i ono što ovu skupinu drži iznad površine. Tako je i ovoga puta. Njen glas ne posustaje, i dalje je u stanju da vam izmami trnce po koži, odnosno da vas izmesti u neki drugi ambijent od onoga gde se fizički nalazite dok je slušate. David Roback je savršeno prati na što na gitari što na klaviru, uz još troje dodatnih muzičara, te sve skupa zvuči zavodljivo i omamljujuće.

Protomartyr / Consolation (Domino)

Svakim novim albumom kvartet iz Detroita stiče sve više poklonika, čak i one kojima njihova noise i post-punk mešavina i nije najbliskija. Njihova svirka je moćna i žestoka, pucaju od kreativnosti, ne libe se da isprobavaju razne elemente i efekte, ponekad sve to u toku jedne pesme. Pored standardno kvalitetnih melodija, na “Consolation” ep-ju, muzika je osvežena saradnjom sa Kelley Deal (The Breeders) čiji se glas pojavljuje na dve poslednje “Wheel of Fortune” i “You Always Win”. Lično, podsećaju me na Parquet Courts, a s obzirom na moje simpatije prema njujorškom bendu, nije ni čudo zašto mi se i novi uradak Protomartyra dopada.

Jenny Hval / The Long Sleep (Sacred Bones)

Norveška kantautorka rešila je da izdominira u 2018. godini. U martu je objavila EP izdanje sa svojim novim projektom Lost Girls, u oktobru joj izlazi prva knjiga, a početkom juna pod svojim imenom predstavila je mini-ploču “The Long Sleep”, koja je glavna zvezda ovog pasusa. Na najrecentnijem izdanju 38-godišnje muzičarke možemo čuti predivni chamber pop na uvodnoj “Spells”, zatim “The Dreamer Is Everyone in Her Dream”, klavirsku baladu u kojoj njenom delikatnom vokalu nećete moći da odolite, ambijentalnu naslovnu numeru sa dramatičnom temom koja se proteže na skoro deset minuta i finalnom “I Want to Tell You Something” gde se obraća slušaocu na način da objašnjava metod i svrhu čitavog izdanja. Topla preporuka.

The Brooks / Freewheelin’ Walking (Duprince)

Jedno od otkrovenja ove godine za mene su The Brooks, osmočlani sastav iz Montreala koji svira funk, soul i džez, prepun gruva i plesnih ritmova koje u trenutku podstiču razmrdavanje kukova. Njihovo najnovije izdanje sadrži četiri pesme, sve do jedne bržeg tempa, koje pucaju od energije i u kojima se prepliću truba, saksofon, klavijature, gitare, bubnjevi i druge perkusije. Melodije su prosto zarazne i teško ćete naći bolje oružje u borbi protiv ove Subotice napolju. Završna numera na izdanju zove se “Priceless”, a ja ne mogu da se otmem utisku da ne bi pogrešili ni da su svaku od njih ovako nazvali.

Sudan Archives / Sink (Stones Throw)

Tamnoputa violinistkinja sa adresom u Los Anđelesu objavila je drugi EP u karijeri, još jednom nam dopustivši da uronimo u njen muzički svet u kom kombinuje eksperimentalni R&B i hip-hop sa afričkim ritmovima i, naravno, zvukom violine. Kakva egzotika! Prošle godine njena numera “Come Meh Way” je bila u mojih top 10 najslušanijih, a ove godine tu ulogu preuzima “Nont For Sale”. Pored ritmova uz koje možete zamisliti afričko pleme kako igra oko vatre, sa kojima nas je Brittney Denise Parks, kako joj je pravo ime, upoznala na prethodnom izdanju, sada se iskazuje i kao vrlo dobra kantautorka. Napreduje ova muzičarka u svakom smislu i biće vrlo zanimljivo pratiti njen dalji rad.

The Get Up Kids / Kicker (Polyvinyl)

Nakon sedmogodišnjeg hiatusa, članovi benda iz Kanzasa, vratili su se novim EP izdanjem kojim evociraju uspomene na sredinu devedesetih, sa kvalitetnim emo-pank zvukom i energijom kakvom mogu zračiti 40-godišnjaci nakon ponovnog pokretanja benda (ovo nije loša stvar, da budem jasan). Dinamične, uptempo stvari, sa gitarama koje ne miruju i temama koje podsećaju na rani Weezer, recimo, The Get Up Kids ostaju verni svom zvuku i to je ok. Niko ne očekuje od njih neku revoluciju, tako da fanovi mogu biti zadovoljni Kickerom.

Sevdaliza / The Calling (Twisted Elegance)

Za Sevdalizu, kantautorku rođenu u Teheranu, sa sadašnjom adresom u Roterdamu, ogroman broj ljudi, uključujući i mene, saznao je prošle godine nakon odličnog debi LP-ja “ISON”. Osvojila nas je ova atraktivna crnka neodoljivim trip-hop zvukom koji budi nostalgiju ka Beth Gibbons, ali sa dodatkom žičanih aranžmana iz tradicionalne iranske muzike. Mnogo sličnosti sa tim izdanjem čujemo i na “The Calling”, samo se čini da malko više upotrebljava elektronske bitove i razlčite efekte kojima, ali ta činjenica je čist plus kada je ovaj mini-album u pitanju. Nedavno je nastupala na Exit festivalu, gde je oduševila scenskim nastupom i glasom, tako da pohvale koje pljušte sa svih strana itekako imaju uporišta u istini.

Gazorpazorp / EP#1

Predstavnici beogradske garaže rok scene konačno su objavili prvi EP. Tek su na početku karijere, pa im energije, želje, žestine ne nedostaje. Gitare zvuče rušilački moćno, bubnjevi su ubitačni, tako da verujem da su na živim svirkama šutke sastavni propratni deo. Nadamo se da će nastaviti u ovom smeru, pa očekujemo full album uskoro.

Pored pomenutih, ukoliko pronađete vremena, preporučujemo EP izdanja koja su objavili Belle and Sebastian, El Perro Del Mar, Corey Flood, No Joy i Sonic Boom zajednički album, Ross From Friends, Pete Yorn & Scarlett Johansson, Gang of Four, Snakeships, Oceanator i drugi…

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. sveta says:

    au sine cula za dva imena sa liste odakle se kopaju ovi bendovi

Ostavite komentar:

Slični članci: