Da li imate preko 18 godina?

Muzički albumi koji su obeležili zimu

Šta smo slušali ove zime? Selekcija je žanrovski vrlo šarolika.

2
0

U ovom tekstu prisećamo se omiljenih muzičkih izdanja koja su ove zime ostavili najjači utisak. Od elektronike preko pop balada do plesnih dragulja, selekcija je žanrovski raznovrsna.

Mogwai / As the Love Continues (Rock Action Records)

Novi album post-rock veterana iz Glazgova deluje kao sumirani pregled muzike koju stvaraju poslednjih nekoliko godina. Mogwai radi ono što Mogwai radi najbolje, međutim, nikako ne deluju izlizano. Svež zvuk duguju radu na projektima u vezi sa komponovanjem za dokumentarce i serije, odnosno saradnji sa priznatim autorima filmske muzike. To se najbolje ogleda u pesmi “Midnight Flit”, koju krase predivni žičani aranžmani, i sasvim je realno zamisliti je na nekom soundtracku. Treba im odati priznanje za sposobnost da od ne toliko kompleksnih melodija, koristeći se principom repetitivnosti i rastućeg inteziteta, kreiraju atmosferične numere pune dramatičnih i napetih momenata. A, kada se odluče da uključe i tekst, onda to zvuči kao “Ritchie Sacramento”.

Julien Baker / Little Oblivions (Matador)

Američka indie scena preplavljena je brojnim talentovanim kantautorkama i teško je isplivati na sam vrh. Mlada multi-instrumentalistkinja iz Memfisa sa svojim novim albumom na dobrom je putu da to i ostvari. Njena prethodna dva izdanja karakterisao je nenametljivi, minimialistički pristup, bez upotrebe perkusija, dok su na Little Oblivians korišćeni i bubnjevi, ritam mašine, sintisajzeri, kao i dodatni žičani intrumenti. Pesme su prepune delikatnih, emotivnih ispovesti, među kojima se posebno ističe „Hardline“, gde nam muzičarka predaje svoju dušu na dlanu ne stideći se pokajanja niti priznavanja krivice. Svojevrsna autobiografska ispovest u kojoj nam Džulijen pokazuje kako su je stare rane oblikovale u osobu kakva je danas. Preporuka za noćno slušanje.

Altın Gün / Yol (Glitterbeat Records)

Postavu ovog amsterdamskog seksteta čine pevač i pevačica turskog porekla, odnosno zapadnjaci zaljubljenici u anadolski psihodelični rok. Ršum su napravili sa prošlim izdanjem i onim hitom „Süpürgesi Yoncadan“, a ove zime doneli su nam fanki disko ritmove iz 80-ih gde sintisajzeri još više dominiraju prošaranih da li osećaš miris istoka uticajima. Osim možda dve sporije numere, čitav album nakrcan je plesnim bangerima koje bi idealno doživeti na World stejdžu Szigeta, recimo. Ne sećam se gde sam to pročitao, ali slažem se sa tvrdnjom da Altin Gün nisu više neki tamo egzotični bend sa đuskajućim pesmama, već grupa koja je zbog kvalitetne muzike koju pravi priznata na međunarodnom nivou.

Roosevelt / Polydans (City Slang)

Kad smo već kod đuskanja, teško da se može preskočiti novi album Mariusa Laubera, nama poznatijeg pod pseudonimom Roosevelt. Izgleda je nemački muzičar želeo da zaboravimo na hladnoću i zimu oko nas, pa je ponudio set letnjih numera koje prizivaju toplo vreme, plažu i žurke pod vedrim nebom. I u tome je itekako uspeo, bar kad sam ja u pitanju. Vrlo je lako priključiti se ovoj elegantnoj i dinamičnoj synth-pop vožnji, jer pruža osećaje slobode i bezbrižnosti, tako poželjne u ovim vremenima. Od samog starta jasno je da je ovim pesmama mesto na plesnom podijumu, a ako već treba da se đuska, onda nek se đuska sve u šesnaest! Garantujem da ne postoji mogućnost da ne odreagujete na ove razigrane melodije. Pustite bilo koju od ovih deset plesnih bisera i sami ćete se uveriti u to.

Arab Strap / As Days Get Dark (Rock Action Records)

Jedan od interesantnijih bendova s kraja prošlog i početka ovog veka, posle 16 godina diskografske pauze, vratio se solidnim novim izdanjem. Škotski duo je vrlo uspešno smestio svoj prepoznatljivi gitarski zvuk obogaćen elektronskim ukrasima u moderno odelo pritom ne gubeći vlastiti identitet. Mračniji nego ikada pre, Mofat i Midlton obrađuju teme koje se dotiču smrti, seksa (njegove izopačen strane), ksenofobije, tuge, naoružani životnim iskustvom i adekvatnom instrumentacijom koja sve to prati. Stilski eksperimenti variraju od upotrebe sintetičkih efekata, preko fri-džez saksofona do flamenko ritmova, te vidimo da je bend proširio muzičke horizonte kojima se znalački služi. Posebnu atmosferu straha na ploči pravi spoken word interpretacija u jednom misterioznom i intrigantnom tonu. Raduje što Arab Strap pokazuju da ih kreativnost nije napustila i što ovaj comeback nije čisto nostalgije radi.

slowthai / TYRON (Method Records)

Drugi album intrigantnog engleskog repera sastoji se od 14 pesama podeljenih na dva jednaka dela. U prvom, sve numere napisane su velikim, dok su u drugom sve ispisane malim slovima. Slučajnost? Ne bih rekao. Na ovaj način Tajron Frempton, kako mu je pravo ime, podvlači kontraste koji vladaju u jednoj osobi. Razlike su i u liričkom, muzičkom, tematskom, emotivnom smislu. Najpre je energičan, silovit, žestok, govori o različitim vrstama droge, hvali se, da bi kasnije spustio loptu, postao manje buntovnički nastrojen dozvoljavajući nam da vidimo njegovu ranjivost. I gosti na ploči su tako raspoređeni, pa Skepta i A $ AP Rocky isporučuju ono što se od njih očekuje na početku, dok Džejms Blejk i Denzel Kari, recimo, u svom maniru kompletiraju drugu stranu medalje. Ako je na debiju slowthai ukazivao na anomalije u britanskom društvu, ovde nam je prikazao kompleksnost sopstvene ličnosti.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: