Da li imate preko 18 godina?

Lollapalooza Berlin: Fantastičan kraj letnje festivalske sezone

Lolla ove godine dobija najvišu ocenu za ambijent, provod i koncerte. Sledeće godine ponovo menja lokaciju!

3
0

Prošlog vikenda održano je treće po redu izdanje Lollapalooza festivala u Berlinu koje je okupilo, prema procenama organizatora, oko 85000 posetilaca po danu. Glavne zvezde, Mumford and Sons i Foo Fighters su opravdali uloge hedlajnera, ali i izvođači čija su imena na posteru napisana sitni(ji)m fontom imali su zapažene svirke.

Karnevalska atmosfera, smenjivanje sunčanog i kišovitog vremena, problemi prilikom izlaska iz festivalskog prostora, visoke cene hrane i pića, raznorazni performansi, i naravno, pregršt sjajnih koncerata, obeležili su ovogodišnju Lollapaloozu.

Kako rekoh u prvom pasusu, treće izdanje berlinske Lolle i, ponovo, nova lokacija. Pre dve godine, festival je održan na napuštenom aerodromu Tempelhof, prošle godine u Treptover parku, ali su zbog buke koja je smetala lokalnom stanovništvu, organizatori morali da se premeste, a izbor je pao na Galoprennbahn Hoppegarten, odnosno na lokalni hipodrom. Bez obzira što je ogroman prostor fantastično adaptiran za potrebe festivala, organizatori su se odlučili za novu lokaciju za 2018. – Olimpia park. Naime, i prvog i drugog dana došlo je do kolapsa pri izlazu, jer su festivalci imali na raspolaganju tri nedovoljno velika izlaza, pa su zabeležene nesnosne gužve, laktanje, zatvaranje najbliže S-bahn stanice, čak i verbalni i fizički obračuni. Kako su mi preneli moji domaćini u Berlinu, prijatelji Emina i Nikola, poslovično “pod konac” organizovani Nemci, prema pisanju lokalnih medija, totalno su podbacili i posetioci su grmeli od nezadovoljstva kada je o tom delu reč.

Međutim, što se tiče muzike i koncerata, i uopšte, provoda i ambijenta, tu Lolla prolazi sa najvišom ocenom.

Kako uđete na festivalsko tle, prvo na šta nailazite je Alternative bina, gde sam prvog dana gledao nastupe benda The Vaccines i Michaela Kiwanuke. Engleski sastav, predvođen lucidnim Justinom Youngom, već mi je priuštio najbolji koncert pre mesec dana, na jubilarnom Szigetu, tako da ništa manja očekivanja nisam imao ni u Berlinu. I ovoga puta, The Vaccines su nam pružili standardno kvalitetnu svirku, uz mnoštvo poznatih pesama sa prethodna tri albuma, ali i nekoliko sa buduće ploče, od kojih je publika najbolje reagovala na “Rolling Stones”. Jedva čekam da čujem ostatak tog predstojećeg izdanja. S druge strane, Michael Kiwanuka i njegov nastup na zagrebačkom INmusicu ostaće među najlepšim mi uspomenama ovog leta, ali i ovaj berlinski koncert bio je prava poslastica. Kosmički soul ovog talentovanog kantautora ima sposobnost da vas odvede “iza sedam mora, planina i gora”, prosto pleni energijom i predanošću, bez poteškoća drži vašu pažnju tokom čitavog trajanja svirke, jednostavno dovede vas u stanje da nikad ne poželite da se koncert završi. Kiwanuka, drago mi je što smo se ovog leta konačno upoznali, a sve su šanse da je ovo početak jednog odličnog prijateljstva.

Take your bestie for a ride in the Lolla Wheel Of Love 🎡💖🎡#lollaberlin • 📷@borkeberlin

A post shared by Lollapalooza Berlin (@lollapaloozade) on

Pravi festivalski pandemonijum nastao je kada su na Main Stage izašli članovi benda Mumford & Sons, planetarno popularni britanski sastav  koji su ovim koncertom okončali letnju evropsku turneju. Nekada skromna četvorka tokom godina izrasla je u regularni stadionski bend čije se pesme pevaju u svakom kutku planete, pa otuda ne čude poređenja sa njihovim starijim nešvilskim kolegama iz grupe Kings of Leon. Članovi benda uživaju na sceni, znaju kako da se ophode sa publikom, pucaju od samopouzdanja, te su već na samom početku, nakon izvedbe “Little Lion Man”, numere koja ih je vinula u orbitu poznatih, naterali kompletan auditorijum da im “jede iz ruke”. Tokom koncerta prošetali su nas kroz svoju trotomnu diskografiju, a šarenolik instrumentarij, koga su između ostalog činili bendžo gitara i kontrabas, dodatno je razgalio masu i podstakao ih na ples i smeh. Kao specijalan gost, pojavio se i senegalski muzičar Baaba Maal, sa kojim su Mumfordi prošle godine snimili zajednički EP “Johannesburg”. Publika je horski pevala omiljene pesme poput “Believe”, “The Cave”, “Ditmas”, dok su među četiri numere izvedene na bis najglasnije ovacije usledile nakon “I Will Wait”. Kada se crta podvuče, beše ove potpuni trijumf engleske bande.

Mumford & Sons / foto: Steve Klemm

Na Main stejdžu 2 odličan nastup održao je ljubimac domaće publike, Marteria. Reper iz Roštoka zna da napravi dobar show, zrači harizmom i energijom, te sam iako ne znam reč nemačkog, uživao tih sat vremena koliko je trajao koncert. Ljubitelji elektronske muzike imali su svoj kutak u vidu Perry’s stejdža, gde su se tokom dva dana smenjivali di-džejevi u rasponu od Martina Jensena i Boys Noizea, preko Galantisa i Olivera Heldensa, do Hardwella koji je bio zadužen za završnu žurku.

Nedelja je označila novi susret sa bendom Metronomy, čija muzika me uvek baci u dobro raspoloženje. Kao i na Szigetu, vesela petorka je plesnim hitovima poput “Love Letters” ili “Night Owl” pretvorila prostor ispred Alternative bine u veliki dancefloor, a kako drugog festivalskog dana nije bilo kiše, publika je sve vreme zadovoljno i slobodno  đuskala.

Koncert za pamćenje priuštio nam je bend Foo Fighters. Jednog od najvećih rok bendova današnjice s pravom bije glas o koncertnoj atrakciji koju ne treba propustiti uživo, pa mislim da nema osobe da je ostala nezadovoljna nakon dvočasovne svirke. Rok superstar, Dave Grohl, predvodio je šestočlanu kohortu naoružanu teškim rifovljem koja je od samog starta stvorila ključajuću atmosferu koja se održala tokom čitavog toka koncerta.

Paklene gitare, ultra popularni hitovi, skakanje i šutke u publici, svetlosni efekti, “Blitzkrieg Bop” od Ramonsa prilikom predstavljanja članova benda, ma sve što jedan rock’n’roll fan može poželeti, desilo se te noći u Berlinu.

Dobili smo i ekskluzivu, jer je Perry Farrell, frontmen grupe Jane’s Addiction i osnivač Lollapalooze, zajedno sa Fightersima otpevao “Mountain Song”, a Grohl je predstavio i “buduću muzičku zvezdu” Taylor Greenwood, koja se našla u ulozi pratećeg vokala na pesmi “The Sky Is a Neighborhood”.  “All My Life”, “The Pretender”, “Breakout”, “Best of You” sa dobro poznatim produženim horskim pevanjem doveli su posetioce do ekstaze, a poslednja “Everlong” napravila je takvu ekspoziju u publici da je u šutki učestvovalo nekoliko hiljada ljudi.

Nakon ovog raspamećujućeg koncertnog iskustva još sam pogledao The XX, britanski elektro-rok trio koji nam je, u jednoj posve mirnijoj atmosferi, priredio izuzeno kvalitetan nastup. Njihov novi album “I See You” besomučno sam preslušavao u prvoj polovini godine, pa sam bio veoma zainteresovan da te pesme čujem u živom izvođenju. Naravno, Romy, Oliver i Jamie nisu razočarali, sve je zvučalo besprekorno, tako da i ovaj koncert zaslužuje najvišu ocenu.

LollaBerlin je festival karnevalskog karaktera, pored samih muzičkih nastupa, posetioci su imali prilike da prisustvuju raznim performansima, muzičkim predstavama i zabavnim radionicama, dok je za najmlađe organizovan prostor Kidzapalooza. Što se tiče cene hrane i  pića, ovo je najskuplji festival koji sam pohodio ovog leta. Cena čaše Weinsteiner piva od 0.4 iznosila je 4.5 evra, dok ste za čašu vina 0.5 morali da izdvojite 10 evra, a od ove godine uveden su cashless princip plaćanja, pa sam često nailazio na ogromne redove ispred štandova. Publiku su u jednakom broju činili kako tinejdžeri, tako i 35+ gosti, a u razgovoru sa lokalcima, shvatio sam da se ovaj festival klasifikuje kao posh, te otuda ne čudi zašto gotovo da i nije bilo prizora odvaljenih i brljavih posetilaca.

Kada se crta podvuče, berlinsko izdanje Lollapalooze (od ove godine i Pariz ima svoju verziju ovog festivala), bilo je fantastično iskustvo i uz koncerte nekih od najvećih svetskih muzičkih zvezda, predstavlja divan kraj letnje festivalske sezone.

foto: Johannes Riggelsen

* naslovna fotografija Johannes Riggelsen

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: