Zmajevi iznad Tempelhofa

Koliko je aerodroma u svetu, posle zatvaranja pretvoreno u omiljeno izletište građana? Nisam čuo ni za jedan takav slučaj, ali znam da je sudbina berlinskog Tempelhofa upravo takva.

Stotine Berlinaca svakodnevno uživa u ovom aerodromskom kompleksu na koji avioni više ne sleću. Tempelhof je 2010. godine pretvoren u javni park, ipak, njegova sadašnji izgled i namena, mogli su lako biti promenjeni, pošto su gradske vlasti napravile plan razvoja tog prostora, koji je podrazumevao da u graničnim delovima budu napravljene stambene zgrade.

Master plan za razvoj Tempelhofa, koji je podržao gradonačelnik Klaus Voverajt, predviđao je očuvanje stare aerodromske zgrade, koja bi se koristila u komercijalne svrhe, kao i izgradnju 4700 stanova na perifernim delovima sadašnjeg parka, od kojih bi se jedan deo prodavao po vrlo povoljnim cenama.

Pored toga, bila je predviđena i izgradnja nove velike Centralne biblioteke, gimnazije, komercijalnih objekata, a planirano je bilo i uređenje velikog parka, kao i izgadnja dečijih igrališta, sportskih terena i drugih sličnih sadržaja.

Ipak, veliki broj građana, suprostavilo se ovoj ideji i zatražili su referendum, koji je i održan krajem maja 2014. godine, uporedo sa izborima za Evropski parlament.

Suprotno očekivanjama gradskih vlasti, gotovo 65 % Berlinaca podržalo je predlog građanske inicijative “100% Tempelhofer Feld” koji su zastupali ideju da bivši aerodrom ostane javni park.

Tako je, odlukom većine, osigurano da se u srcu grada očuva zelena oaza, u kojoj svi slobodno dolaze i uživaju na različite načine. Tempelhof je tako ostao izletiše otvoreno svakodnevno od ranih jutarnjih sati pa sve do večeri, kada se zatvara.

Ako na tren zastanete i pogledate oko sebe, videćete različite prizore: grupu mladih ljudi koji uživaju praveći roštilj, malo dalje, dve starije gospođe koje su odlučile da voze po nekadašnjoj pisti ili mladiće koji igraju fudbal na improvizovanom terenu.

Ima i onih koji jednostavno uživaju u odsustvu gradske buke i u miru čitaju ili, jednostavno, samo leže preliveni zracima sunca, koje u Berlinu, inače, nikada nije previše jako. Bivša aerodromska pista, dugačka šest kilometara, predstavlja idealno mesto za one koji puštaju zmajeva, ali i za džogiranje, vožnju bicikla, rolera ili skejta.

Centralni deo aerodromskog kompleksa prekriva viskoka trava, što je posebno zanimljivo, jer su mnoge ptice, upravo tu, pronašle svoje stanište. Taj prostor je ograđen, ali postoje vidikovci sa kojih se taj prostor može jasno videti. Vlasnici pasa, Tempelhof posebno vole, pošto su tu napravaljena i dva velika ograđena prostora u kojima slobodno mogu pustiti svoje ljubimce i to na neverovatnoj površini od oko četiri hektara.

Na stotine ljudi svakodnevno uživa na Tempelfofu, ipak, posebnu atrakciju predstavljaju oni koji puštaju najrazličitije šarene zmajeve. Za to je, u vetrovitom Berlinu, potrebna posebna veštinu, jer u isto vreme zmajeve treba što više podići ka nebu, ali se treba i odupreti nepredvidivim vetrovima.

Najveće gužve na ovom gradskom izletištu su, očekivano, vikendom i praznicima kada čitave porodice dolaze sa korpama punim hrane, ležaljkama i suncobranima na jedinstveni gradski izlet. I, ma koliko građana i turista da dođe, za svakoga ima mesta, jer je samo prostor za roštilj veličine dva i po hektara.

Oni koji se trenutno brinu o ovom prostoru, uspostavili su saradnju sa brojnim udruženjima građana pa je Tempelhof otvoren i za realizaciju različitih sportskih, kulturnih, obrazovnih i ekoloških projekata. Tako su, u ovom parku, napravljene i velike bašte u kojima se uzgaja organsko povrće.

SIMBOL BERLINA

Aerodrom Tempelhof zvanično je zatvoren 30. oktobra 2008. godine, pošto su na pistu simbolično sleteli po jedan DC-3 i Junkers JU-52 iz tridesetih godina prošlog veka.

Ovaj aerodrom  je istorijski i politički simbol Berlina XX veka. Otvoren je 1923. godine, a sadašnji aerodromski kompleks uobličen za vreme nacističke Nemačke. Tokom Drugog svetskog rata sa njega su poletali nemački zloglasni avioni, poznatiji kao „štuke“, a potom je postao važna američka vojna baza.

Posle rata, u tada podeljenom Berlinu, SSSR je uveo blokade puteva i vodenih prilaza gradu, kako bi zapadne saveznike prisilio na povlačenje i kompletnu predaju grada njima. Kao odgovor na takav Staljinov potez, Amerikanci i Britanci uspostavili su “vazdušni most”. Svakodnevno su, sve do okončanja blokade u oktobru 1949. godine, sa Tempelhofa poletali avioni koji su izbacivali pakete sa neophodnom humanitarnom pomoći za stanovnike zapadnog dela Berlina.

U to vreme, američki pilot, Gejl Halvorsen, iz aviona je deci bacao slatkiše. Ideja se svidela i ostalim pilotima pa se akcija brzo proširila i stigla u medije. Pošto je o tome izvestila zapadna štampa, mnoga deca u Americi započela su skupljanje novca za akciju, kako su je mediji tada nazvali, “bombardovanja čokoladom”.

Posle rata, američka kompanija AOA uspotavila je redovne letove sa Tempelhofa, da bi početkom pedesetih godina kompanija Pan Am (koja je preuzela AOA) proširila poslovanje i uvela nove linije. Potom su sa ovog aerodroma počeli da lete Air France i britanska BEA, tako da je 1954. godine Tempelhof postao treći najprometniji aerodrom u Evropi. Vrhunac poslovanja dostignut je 1971. godine, ali su samo četiri godine kasnije velike avio kompanije prešle na aerodrom Tegel, koji je dobio novi terminal. Od početka osamdesetih Tempelhof je korišćen za regionalne letove i male privatne avione sve do zatvaranja.