Da li imate preko 18 godina?

ZABRANJENA KNJIGA IZ BIGZa!

Priča o romanu "Dragi u visokom dvorcu", zaboravljenoj knjizi koju su zabranile socijalističke vlasti sredinom osamdesetih!

Autor:

Zgrada BIGZa čuva mnoge tajne! Jedna od njih je tabloidnim rečnikom rečeno senzacionalno otkriće zabranjenog romana Dragi u visokom dvorcu, čiji se autor potpisao kao Ilija Kurjak. Roman u izdanju BIGZa je odštampan 1985. godine, ali je navodno ceo tiraž uništen nakon intervencije tadašnjeg državnog vrha. Jedan ili jedini preostali primerak pronašla je grupa mladih beogradskih umetnika, koja se već godinama okuplja u zgradi BIGZa. Uskoro BEFORE AFTER objavljuje ovaj roman u nastavcima! Ali pre toga, vreme je da pokušamo da rešimo misteriju…

VREME ZABRANJENIH KNJIGA

Narodna knjiga je 1984. godine objavila Ispljuvak pun krvi Živojina Žike Pavlovića, knjigu koja predstavlja autentično svedočanstvo o studenstskim protestima 1968. godine, ali i Golom otoku. U svojim dnevničkim zapisima veliki pisac i reditelj svedoči o događajima koji su se odigrali u junu 1968. godine. Odštampana je u 10.000 primeraka ali su je vlasti ubrzo zabranile i naredile njeno uništavanje. U štampariji BIGZa ceo tiraž je isečen, ali kako to obično biva, sačuvano je nekoliko primeraka. U predgovoru knjige, koju je povodom četiri decenije posle šezdesetosmaških studentskih protesta objavio Službeni glasnik, profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić kaže da su iz mutljaga 1968. izronile razne spodobe: od onih koji ništa nisu razumeli, preko pokvarenjaka, račundžija i budućih dobrih saradnika režima i tajnih službi, do uspaljenika bez jasne orijentacije. “Svi su oni razjedinili i mrcvarili 1968. Mnogi od njih završili su kao visoki časnici režima, obučeni saradnici tajnih službi, izvežbani račundžijski ćutolozi podvijenog repa, bukači i provokatori sa istaknutim cenovnikom usluga, onom kome treba.”

Negde u isto vreme, polovinom osamdesetih, počinje priča o jednoj drugoj knjizi. Gotovo je izvesno da su oni koji ništa nisu razumeli zaboravili na nju, računajući da je ceo tiraž uništen. Međutim, zgrada BIGZa čuva mnoge tajne. Jedna od njih je, tabloidnim rečnikom rečeno, senzacionalno otkriće zabranjenog romana Dragi u visokom dvorcu, čiji se autor potpisao kao Ilija Kurjak. Roman u izdanju BIGZa je odštampan 1985, godine, ali je navodno ceo tiraž uništen nakon intervencije tadašnjeg državnog vrha. Jedan ili jedini preostali primerak pronašla je grupa mladih beogradskih umetnika, koja se već godinama okuplja u zgradi BIGZa.

DRAGI-bigz

Primerak koji je pronađen nam je stavljen na uvid i, koliko smo laički mogli da ocenimo, deluje autentično. Dodatnu zabunu, međutim, unosi činjenica da se ni knjiga ni njen autor nigde ne pominju u internim dokumentima firme, kao što su izdavački planovi za 1983, 1984. i 1985. godinu, otpremnice ili računi iz štamparije. Takođe, ne postoje nikakvi ugovori, niti je bilo kakav novac isplaćivan za knjigu pod ovim naslovom ili na ime Ilije Kurjaka.

Ime Ilija Kurjak je nepoznato srpskoj istoriji književnosti i izvesno je da se radi o pseudonimu. Razlozi za zabranu romana su takođe prilično jasni. U pitanju je knjiga koja dosta slobodno, pa i posprdno, govori o agentima Službe državne bezbednosti i njihovoj praksi, pokazuje ako ne simpatije, a ono bar ambivalentan odnos prema četničkoj emigraciji.

Uočljivo je da je sama struktura romana mnogo bliža nekom filmskom scenariju nego klasičnoj proznoj kompoziciji, a negativci sa kojima se sukobljava glavni junak su sa očiglednom namerom preuzeti iz fundusa američke B produkcije. Autor odlično poznaje način na koji su tada funkcionisale strane produkcije koje su radile u Jugoslaviji, što nas poziva da se u potrazi za njegovim identitetom od zgrade BIGZa popnemo do, danas sasvim zapuštenih, studija Avala filma.

DRAGI-U-VISOKOM-DVORCU

MIHIZ – glavni osumnjičeni

Posle dva pažljiva čitanja, dramaturg, scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov iznosi sledeću hipotezu – roman je nastao u žurbi, neposredno pre nesuđenog izlaska. “Sklon sam da pretpostavim kako je izvorni rukopis bio autobiografski, i da je onda na intervenciju urednika, ili po želji samog pisca, brzo izvršena zamena identiteta i namerno premeštanje datuma kako bi se prikrila autentičnost pojedinih događaja”.

MIHIZ

Vojnov potvrđuje tezu da autora treba tražiti među onima koji su radili u Filmskom gradu, jer je izvesno roman napisao neko ko je bio uključen u nastanak filmova iznutra, možda ne kao reditelj, poput glavnog junaka romana, ali svakako barem kao direktor fotografije ili možda organizator.

“Ovakav spoj poznavanja jugoslovenske i strane scene pre svega svedoči o tome da je autor romana bio u komunikaciji sa stranim filmadžijama, možda preko neke od tzv. koprodukcija, odnosno usluga pružanih strancima, što ide u prilog tezi da je reč o organizatoru, ili kako bi se danas moderno reklo producentu”, kaže Vojnov.

Njemu vrlo mali broj ljudi od pera pada na pamet da je u toj meri bio uključen u rad stranih ekipa kod nas, eventualno Borislav Mihailović Mihiz, ali stil romana je daleko od njegovog snažnog rukopisa. Vojnov ističe da pisac Dragog u visokom dvorcu ima autentičan glas i smisao za humor, ali sasvim sigurno ne bi trebalo da napušta ono čime se bavi radi književnosti.

Vojnov smatra i da sve ovo liči na rukopis nekog Avalinog službenika ili povremenog saradnika koji je bio nešto radoznaliji prema tehnikama nastanka filma, ili samo dovoljno raspoložen da sluša pričljive filmadžije.

“Znajući Mihiza i njegovu sklonost da bude mentor mnogim piscima, možda je on naterao ovog čoveka da zabeleži svoju priču”.

“Nekadašnji organizator iz Avala Filma Stevan Petrović napisao je knjigu Džejms Bond se zvao Duško Popov, i svojevremeno je želeo da sa Žikom Mitrovićem snima film o njemu. Sumnjam da je Petrović autor ovog rukopisa, ali ne vidim razlog da u Avala Filmu nije postojao još neki organizator koji voli da piše”, ističe Vojnov.

Branko Dimitrijević – SVEDOK SARADNIK?

BRANKO-Dimitrijevic

Jedan od onih kojima se pripisivalo da se krije iza pseudonima Ilija Kurjak je Branko Dimitrijević. On je međutim svedok njenog postojanja. U telefonskom razgovoru uspeli smo da dobijemo izjavu od Branka Dimitrijevića.

“Ja sam video ovu knjigu. Nisam je držao u rukama, jer Pižon nije dozvoljavao nikome da je pipne”, kaže Dimitrijević.

Knjigu je video u beogradskom bermudskom trouglu, preciznije u kafani Pod lipom, u koju je došao sa Tirketom. U kafani novinari i pisci, a za jednim stolom je sedeo i poznati novinar Duge, koju je štampao BIGZ, sa jednim kolegom koji je tada bio tek na početku karijere, a kasnije će objaviti knjige i biti urednik i voditelj na raznim televizijama.

“Ovaj stari as novinarski, koji će kasnije biti koautor knjige o Kremanskom proročanstvu je onom mlađem čitao iz jedne poprilično raskupusane knjige. Tirke i ja sedosmo sa njima dvojicom, naručismo vinjake i prepustismo se slušanju, jer nam drugo nije preostalo. Meni ništa nije bilo jasno. Prvo sam mislio da je to novi feljton Šilje Mihajlovića o hvatanju Draže, jer je Šilja, kad god mu ponestane para za boemski način života, pronalazio do tada nepoznate dokumente o hvatanju Draže, pa pisao novi feljton. Posle mi se učinilo da je Dušan Savković tu umešao prste, jer je on bio zadužen za emigraciju, istina ponajviše parisku i uglavnom se bavio skandalima iz visokog francuskog društva, u koje su bili umešani i momci sa beogradskog asfalta”.

Pojavljivanje dve dame, jedne buduće novinarke, a tada prpošne studentkinje, a odmah zatim i jedne poznate bliznakinja, kasnije autorke vrlo čitanih knjiga, prekinule je priču o zagonetnoj knjizi.

“I sve ove godine, odnosno decenije sam se pitao da li je ona knjiga bila neka novinarska patka ili neka udbaška zavrzlama, a sada vidim da je knjiga zaista postojala, da je nisam sanjao, kao što me je na prošlogodišnjem Sajmu knjiga uveravao mlađi od one dvojice novinara, dok se krio od silnih obožavalaca lika i dela”, kaže Dimitrijević.

UDRUŽENI ZLOČINAČKI PODUHVAT?

Analizirajući roman Dragi u visokom dvorcu, književni i filmski kritičar Ivan Velisavljević ističe da ima nečeg vrlo znakovitog u podvojenosti izraza na scenaristički i stvarnosno-prozni, u preplitanju tema pornografije i filma, motivima nasilja, seksa i politike; u filmskim referencama koje se kreću od američkog B-filma i holivudskih otpadnika studijskog sistema, do jugoslovenskog partizanca i fenomena “Avala filma”; u viziji Amerike formirane kroz objektiv socijalističke Jugoslavije, kroz koji gleda čas konzervativni komunistički moralista, čas fascinirani konzument iz liberalnog tržišnog socijalizma…

Takav spoj se, navodi Velisavljević, u Jugoslaviji početkom i sredinom osamdesetih u celosti može pronaći jedino u razgovorima koje je tadašnja grupa mladih srpsko-hrvatskih filmofila, filmskih autora i “žanrovaca” (Nebojša Pajkić, Slobodan Šijan, Dinko Tucaković, Živorad Tomić, Zoran Tadić, Veljko Despotović i Nenad Polimac) vodila sa Živojinom – Žikom Pavlovićem, jednim od najvećih jugoslovenski reditelja, razgovora koje je Nebojša Pajkić sakupio i priredio u knjizi Jahač na lokomotivi.

Zivojin-Pavlovic

Naravno, nastavlja Velisavljević, sasvim je moguće da je cela ekipa pomenutih žanrovaca, poigravajući se tipičnim mestima i pogledom na svet kakvi se mogu pronaći u njihovim razgovorima sa Živojinom Pavlovićem, zajedno smislila Iliju Kurjaka i napisala Dragog u visokom dvorcu.

Velisavljević kaže da mu se, nakon stilske analize koja jednako vodi računa o tekstu i o kontekstu,  nesumnjivim čini da iza pseudonima “Ilija Kurjak” stoji više autora, i da ih treba tražiti upravo u polju preseka književnosti i filma u Jugoslaviji osamdesetih godina – od kojih je presek osenčen opusom Živojina Pavlovića samo jedan od mogućih.

“Ali kome je i zašto taj roman zasmetao, pa je odlučio da ga cenzuriše, i to u vreme kada su mnogo otrovnije stvari po socijalizam izlazile iz katakombi da nas do dana današnjeg truju – ostaje za mene zagonetka. Možda će, nakon konačnog objavljivanja romana, neko od čitalaca rešiti rebus ili nam otkriti sve tajne Ilije Kurjaka i Dragog u visokom dvorcu“, zaključuje Velisavljević.

*u naredim danima objavićemo kompletne recenzije knjige koje su napisali Dimitrije Vojnov i Ivan Velisavljević.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: