Da li imate preko 18 godina?

Top lista: najbolje filmske adaptacije stripova

U deceniji na izmaku su filmovi bazirani na stripskim predlošcima postali popularniji od stripova, i to primarno superherojski. No, i pre toga je bilo vrhunskih ostvarenja, baziranih što na dugovečnim serijalima, što na grafičkim romanima...

9
1

Kada pomislimo na filmske adaptacije stripova, prva asocijacija će verovatno biti neko od superherojskih ostvarenja nastalih tokom poslednje dve decenije. Za planetarni uspeh su najzaslužniji franšiza “Iks-ljudi” (“X-Men”), trilogija o Betmenu Kristofera Nolana, te Marvelov filmski univerzum. To nimalo ne čudi, s obzirom na položaj superherojskog stripa u Americi, koji je decenijama bio ne samo najpopularniji žanr, već maltene sinonim za devetu umetnost.

Međutim, stanje stvari i jeste i nije tako jednostavno. Stripovi su adaptirani u filmove još od Zlatnog doba Holivuda, baš kao i serijalizovani za televiziju ili kroz radio-drame. No, dugo nisu smatrani ozbiljnim štivom, niti ozbiljnom umetnošću. Onako kako se ta slika menjala, tako je rastao i kvalitet filmova baziranih na njima. Prvo su to bili filmovi Ričarda Donera o Supermenu iz 1978. i 1980, pa dva o Betmenu Tima Bartona, iz 1989. i 1992.

Majkl Kiton i Džek Nikolson, kao Betmen i Džoker u filmu “Betmen” iz 1989.

Prelaz iz osamdesetih u devedesete su obeležili revolucionarni stripski naslovi, kao i uspon grafičkih romana, što je, polako, ali sigurno, uticalo na ozbiljniji pristup prilikom adaptiranja priča. Pored toga, strip je kao umetnost iz decenije u deceniju imao sve veći uticaj na druge umetnosti, a posebno filmsku, o čemu smo pisali pre nekoliko meseci. Ovde ćemo se osvrnuti na filmove u kojima, pre svega, nije narušena autentičnost originalne priče, ali su joj dodati novi elementi, koji su opravdali prevođenje u drugi medij.

  1. “Vrana” (“The Crow”), Aleks Projas, 1994.

Adaptacija grafičkog romana Džejmsa O’Bara je prvi film na bazi nekog stripa u potpunosti lišen camp estetike, pa tako i prva ozbiljna ekranizacija. Put do ove tačke je, rekosmo, bio spor; prethode joj Bartonovi “Betmen” i “Povratak Betmena”, ali je Aleks Projas otišao mnogo dalje. Erik Drejven je maskirani osvetnik, koji se vraća iz mrtvih kako bi se osvetio bandi koja je ubila njega i verenicu.

 

Snimanje ovog filma je bilo praćeno nizom nezgoda, od kojih je smrt glavnog glumca bila vrhunac, jer je upucan greškom oružara. Brendon Li, sin legendarnog Brusa Lija, je u film uneo svoje znanje borilačkih veština, a poput stripskog Vrane, on maltene pleše dok ubija, pretvarajući smrt u performans. Radnja je smeštena u distopijski Detroit, a liričnost izvornika evocirana brutalnim soundtrack-om. Poznata je O’Barova izjava kako je ovaj strip stvarao inspirisan muzikom, pre svega onom bendova The Cure i Joy Division. O’Bar se grafičkoj naraciji okrenuo nakon što je njegova verenica nastradala u saobraćajnoj nesreći, pa je ovo delo poput “poslednjeg ljubavnog pisma”. A tu priču je Projas, uz učešće autora stripa, dodatno obogatio i nadgradio, pa ne čudi što je film višestruko nadmašio popularnost predloška.

  1. “Mračni vitez” (“The Dark Knight”), Kristofer Nolan, 2008.

Drugi deo Nolanove trilogije posvećene Betmenu je daleko najbolji film po stripu u XXI veku. Dok je Tim Barton sjajno dočarao sâmog Betmena, nije mnogo rekao o Brusu Vejnu. A superherojski strip je, pored ostalog, sazreo zbog činjenice da je vremenom stvarni identitet superheroja postao neodvojiv od onog pod maskom, jer ih je to učinilo ljudskijim i ranjivijim. Nolan je ovo ispravio i, kad već poredimo njegove i Bartonove filmove, njegovi su bolji filmovi o – Brusu Vejnu, pa tek onda o Betmenu (Kristijan Bejl). No, prava zvezda ovog filma je bio Hit Ledžer u Oskarom nagrađenoj ulozi Džokera. Zbog toga “Mračni vitez” sadrži onaj balans između dobra i zla, koji je esencijalni sastojak stripskih priča o Betmenu, odnosno bilo koje prave životne priče. Ledžerova uloga je u mnogome na bazi Lijevog tumačenja Vrane, a igrom slučaja, obojici je to bila i poslednja uloga.

  1. “Osvetnici” (“The Avengers”), Džos Vidon, 2012.

U svetu superheroja, njihovo udruživanje u borbi protiv pretnji po čovečanstvo je uobičajena stvar. “Osvetnicima” je završena takozvana prva faza Marvelovog filmskog univerzuma, a sve je počelo 2008. prvim delom “Ajron mena”. Na sličan način su predstavljeni Kapetan Amerika, Tor i Halk, kao junaci-temelji jednog univerzuma. Međutim, tek je sa oformljavanjem Osvetnika postalo jasno kakve su razmere tog univerzuma, dok se istvoremeno otišlo korak dalje u približavanju filmskih superheroja stripskim. Ovim filmom je (ob)uhvaćen senzibilitet zahvaljujući kome su Marvelovi stripovi postali moderna mitologija. Nastavci su možda bili eksplozivniji, a priča poprimila grandioznije razmere, ali nije prevaziđen način na koji ovo ostvarenje sublimira decenije izdavanja i hiljade tabli stripova.

 

Džos Vidon je majstorski nastavio sjajnu karakterizaciju svakog junaka i uspeo da sklopi mozaik tako da svaki od njih ima svoju ulogu, jer dolaze iz potpuno različitih miljea. I jedan je od najzaslužnijih stvaralaca zbog kojih je izbrisana razlika u pogledu vrednosti stripa i filma kao umetnosti i medija. Suštinu tog procesa je najbolje iskazao scenarista Ed Brubejker u jednom tvitu:

“Čitava popularna kultura je prigrlila stripove. Ozbiljno, ljudi sada mogu da odbace kompleks niže vrednosti.”

  1. “V kao Vendeta” (“V for Vendetta”), Džejms Mektig, 2005.

“Vendeta” je jedan od filmova koji su široj publici približili modernu stripsku formu poznatu kao grafički roman. Pored toga što se autori u njima bave ozbiljnim temama, lišeni su stega koje su godinama postojale u pogledu eksplicitnih prikaza nasilja, seksa ili smrti, onoliko koliko i u vezi oštre društvene kritike. Iza ovog naslova stoje legendarni scenarista Alan Mur i crtač Dejvid Lojd, a novo, drugo srpsko izdanje smo prošle godine na portalu proglasili za strip godine. V, glavni junak ove priče, se krije iza maske Gaja Foksa, engleskog revolucionara iz XVII veka. Zahvaljujući filmu, čiji scenario potpisuju sestre (tada još uvek braća) Vahovski, ta maska je na početku XXI veka ono što je Če Gevarin lik bio u drugoj polovini prethodnog. Prismotra, kontrola medija i zastrašivanje čitavih naroda od strane totalitarnih režima su, kako se čini, pretnja, koja, ako nije uvek prisutna, jeste uvek iza ćoška i čeka svoj trenutak. Zato je “V kao vendeta”, što strip, što film, delo koje će samo dobijati na aktuelnosti.

Mlada Ivi i misteriozni V, čije uloge u filmu tumače Natali Portman i Hugo Viving

  1. “Svet duhova” (“Ghost World”), Teri Zvigof, 2001.

“Svet duhova” je jedan od najuticajnijih grafičkih romana. Uz seriju “Ljubav i rakete” braće Ernandes, Danijel Klauz je pokazao kako stripovi mogu biti uporište za down to earth priče, a stripski junaci nalik našem komšiluku. Oni su pokazali i koliko je mesto radnje važno za razvoj priče i kako utiče na karakterizaciju junaka, onako kao mesto rođenja ljudi od krvi i mesa. Pored toga, ovaj film je i primer za to koliko, kao u slučaju “Vrane” ili “Grada greha”, prisustvo autora tokom snimanja znači za kvalitet dela. Usledila je nominacija za Oskara za najbolji adaptirani scenario. Naspram duotona korišćenog u stripu, koji poput plavo-zelenog filtera prikazuje boju života u učmalom predgrađu, film pršti od jarkog kolorita. Cilj je bio prikazati prazninu koja se krije iza šarenila modernog života, što je dodatno pojačalo utisak o priči, koja je i u predlošku sjajna; i univerzalna do te mere da nije bitno da li je radnja smeštena u predgrađe Los Anđelesa, omalenu Kenošu ili možda Kruševac. Odrastanje je nemoguće bez teških odluka, razbijenih iluzija i izgubljenih prijatelja.

  1. “Čuvari galaksije” (“Guardians of the Galaxy”), Džejms Gan, 2014.

“Čuvari galaksije” je film kojim je Marvelov filmski univerzum upotpunjen junacima čija priča nije toliko vezana za Zemlju. Tako je, u trenutku prikazivanja, već dobro poznat svet Osvetnika, videli smo to u nastavcima, obogaćen za kosmički deo tog univerzuma. Okupljena je jedna posve drugačija ekipa, nimalo nalik vrlim herojima; grupa otpadnika i neprilagođenih lutalica koji su u zajedništvu pronašli svoje mesto. A uspeh je tim veći što stripovi o ovim junacima nisu ni izbliza popularni kao oni o članovima Osvetnika. U jednom filmu su oni istovremeno predstavljeni, uklopljeni i razrađeni. Evocirajući filmove o Indijani Džonsu, “Star Wars”, pa i seriju “Firefly”, Gan je pokazao kako je još uvek moguće stvarati filmove koje ćemo voleti decenijama, poput spomenutih uzora; inteligentne, emotivne, prezabavne i zaokružene vrhunskim soundtrack-om.

  1. “Duh u oklopu” (“Ghost in the Shell”), Mamoru Oši, 1995.

Ovaj anime je, poput “Vrane”, ostvarenje čija popularnost daleko prevazilazi stripski predložak. Nastao je prema mangi Šira Masamunea, ali je priču lakše pratiti prevedenu u drugi medij. Masamune je, krajnje neuobičajeno, koristio brojne fusnote za objašnjenja pojmova kojima se bavio, što znatno usporava čitanje; tim pre što se radi o delu čija se radnja prilično brzo odvija. U filmu su korišćene scene koje su šetnja kroz melanholični, distopijski megalopolis i koje odlično približavaju atmosferu koja u njemu vlada, čega u stripu nema.

A radnja se odvija u bliskoj budućnosti, u kojoj je, baš kao u realnom vremenu, čovečanstvo zatrpano informacijama. U moru informacija, veštačka inteligencija razvija sopstvenu svest, pa se postavlja pitanje gde je razlika između ljudi i kiborga kao živih bića? I da li će u jednom trenutku ta granica biti izbrisana, onda kada umetni delovi tela postanu svakodnevica, isto kao i uključenost kiborga u svet ljudi…?

  1. “Grad greha” (“Sin City”), Robert Rodrigez, 2005.

Frenk Miler je jedan od najvažnijih strip-autora u istoriji, a na kreativnom vrhuncu je bio osamdesetih. Njegovo redefinisanje “Derdevila”, uz dve daleko najbolje priče o Betmenu, “Povratak Mračnog viteza” i “Betmen: Godina prva”, su među najvišim dometima u devetoj umetnosti. Tokom devedesetih se okrenuo kreiranju serijala “Grad greha”, u kome je razvijao priču o gradu ogrezlom u korupciju i nasilje. Probudio je interesovanje stripske publike za kriminalistički žanr, što brutalnim scenarijima, što nesvakidašnjim chiaroscuro crtežom.

Miki Rork kao Marv

Miler je učestvovao i u adaptaciji Roberta Rodrigeza, specifičnoj po tome što je strip, panel po panel, tabla po tabla, preveden u filmske scene. Bio je to pionirski poduhvat, koji je, što se sâmog “Grada greha” tiče, dao odlične rezultate, pa je ista tehnika primenjena u adaptiranju Milerovog grafičkog romana “300”. Brus Vilis, Džesika Alba, Benisio del Toro, Rozario Doson i, iznad svih, Miki Rork, briljiraju u svojim ulogama, dok besni rat između mafije, serijskih ubica, prostitutki, policije i privatnih detektiva.

  1. “Dellamorte Dellamore”, Mikele Soavi, 1994.

Iako se radi o adaptaciji istoimenog proznog romana Ticijana Sklavija, najpoznatijeg po “Dilanu Dogu”, možemo slobodno reći kako je ovo film – o Dilanu. Glavni junak, Frančesko Delamorte (Rupert Everet), radi kao čuvar groblja; ali u Sklavijevoj interpretaciji to znači da čuva žive od mrtvih – zombija, odnosno povratnika. Onako kako su u “Dilanu Dogu” horor elementi metafora, to je i ovde slučaj, tako da se gledaoci zapitaju da li više života ima u zombijima ili u (naizgled) živim ljudima? Nezainteresovani i odsutni, žitelji učmalog gradića Bufalore se, kao konkretizacijama sopstvenog besmisla, oličenom isprva u nepreglednoj administraciji, okreću nasilju i seksualnim eskapadama.

Everet i Ana Falki u nezaboravnoj sceni seksa na groblju

Premda uporište nalazi u italijanskom giallo hororu, “Dellamorte dellamore” je bliži teatru apsurda. Kroz ovaj film Dilanovci mogu još jasnije sagledati Sklavijeve ideje i potražiti odgovor na pitanje da li su veće zveri ljudi ili oni koje smatramo zverima? Zbog toga je ovo ostvarenje podsetnik kako su, u svojoj večitoj borbi, eros i tanatos – u pat poziciji. Još, Dilana Doga je Klaudio Vila nacrtao upravo po liku Ruperta Evereta, a i Dilan i Frančesko voze belu bubu!

  1. “Američka divota” (“American Splendour”), Š. S. Berman/R. Pulčini, 2003.

(Auto)biografski stripovi su izuzetno važan segment strip-stvaralaštva. (Hej, pa jedno takvo delo, “Maus” Arta Špigelmana je ovenčano Pulicerovom nagradom!) A “Američka divota” spada među najneobičnije stripove u tom domenu. Životno delo Harvija Pikara, inače scenariste, dok je na “Divoti” radio niz crtača, nastalo je iz potrebe da prikaže dogodovštine sa svog posla i onoga što primeti dok šeta ulicom ili kupuje u supermarketu. A radio je kao administrativni radnik u jednoj bolnici u Klivlendu, u koji je mahom smeštena radnja stripa.

Pol Đamati u ulozi Harvija Pikara

Pikar je prikazao i svoj odnos sa ženama, posebno trećom, Džojs, kojoj se na prvom sastanku maltene pohvalio kako se podvrgao vazektomiji. Nekoliko puta se našao u emisiji Dejvida Letermana, takođe, ali ga stvaranje stripova nije učinilo bogatim. Ovaj film je delom igrani, delom dokumentarac, u kome sudeluje sâm Pikar. Običan, mali i beskrajno cinični čovek, koji je u jednom trenutku oboleo od kancera, a supruga ga nagovorila da i to zabeleži u stripu. “Američka divota” je tako prerasla u svedočanstvo o važnosti pričanja priča i tome kako pripovedanje može postati isceljujuće. Bitan deo je i prijateljstvo s poznatijim i popularnijim Robertom Krambom, o kome takođe postoji dokumentarac, iza koga stoji spomenuti Teri Zvigof.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Nebojsa says:

    Par ostvarenja koja su zanemarena: The Watchmen, Atomic blonde, Road to perdition, Constantine, Logan, Blade, Wonder woman / Aquamen. Iskreno verujem da bilo koji od njih treba da bude ukljucen umesto DD

Ostavite komentar:

Slični članci: