Da li imate preko 18 godina?

Lazar Jovanov: Mi smo “kolevka mira”, a ne “bure baruta”

Autor:
0
0

Glumac i glavni menadžer programskog luka Tvrđava mira u okviru projekta Novi Sad Evropske prestonice kulture 2022, Lazar Jovanov, govorio je o značaju pomirenja, kulturi sećanja, ali i angažovanoj umetnosti kao pokretaču društvenih promena.

U susret petodnevnom festivalu Distrikt mira koji će se održati od 23. do 27. juna biće posvećen upravo gorepomenutim temama kroz tribine, razgovore, filmske projekcije i koncerte, sa nastupima bendova kao što su kao što su Obojeni Program, TBF, Helem Nejse i Zoster. Upravo smo svemu ovome, ali i celom programskom luku Tvrđave mira, razgovarali sa Lazarom Jovanovim.

U programskom luku Tvrđava mira prepoznali ste i važnost dijaloga za međunacionalno pomirenje, kada je reč o Zapadnom Balkanu, ali i šire.

Veliki ratni pesnik Vilfred Oven rekao je sledeće: „Moja tema je rat. I šteta koju nanosi. Poezija je u toj šteti. Sve što pesnik može da uradi je da upozori“. Tvrđavom mira mi upozoravamo na razorne posledice ratnih dejstava, kritički analiziramo uzroke i posledice ratnih sukoba. Evociramo sećanja na žrtve ratova, bavimo se umetnošću otpora. I sve vreme razgovaramo. O miru, o pomirenju. Nažalost, mir se ne podrazumeva i uvek je aktuelna tema. Samo u 21. veku imamo razorne ratove u kontinuitetu u svetu, od bliskog Istoka pa do Arapskog proleća. A sada evo ga opet i u Evropi.

Pored razgovora o miru i pomirenju koje ćemo voditi, mi ćemo takođe pokazati kako „Zapadni Balkan“ zapravo jeste „kolevka“ mira, a ne „bure baruta“, kako ga mnogi nazivaju. Na ovim prostorima se razvila neolitska kultura, koja je osim svog naprednog uređenja, bila poznata kao zlatno doba mira. Muzej Vojvodine će izložbom San neolitske noći pričati priču o Staroj Evropi, kako je ovaj period nazvala litvanska arheološkinja i istraživačica Marija Ginbutas. Pričaće priču o društvu jednakosti, ekološkoj gradnji, „ekonomskom“ uređenju, gastronomiji. Pričaće priču o miroljubivoj kulturi od pre sedam i po hiljada godina.

Različitim sadržajima – od tribina, do filmskih projekcija, predstava i koncerata, akademska i aktivistička razmišljanja o temama suživota i antifašizma približićete široj publici.

Pred nama je programska celina Distrik mira u prostoru Kreativnog distrikta od 23. do 27. juna. Pet dana tribinskih razgovora na aktuelne društvene teme, sa značajnim evropskim i regionalnim govornicima, sa različitih univerziteta, sa posebnim fokusom na nove modele pomirenja i prevazilaženje trauma. Zatim u Distriktu mira ćemo imati i druge umetničke forme. Npr. instalaciju Medijski lavirint, koja se bavi tehnikama propagande, u produkciji Novosadske novinarske škole i Karkataga. Umetnik Nikola Radić Lucati će kroz „site- specific“ izložbu fotografija ispričati potresnu priču o Stringerima, „freelance“ fotoreporterima koji su izveštavali sa ratnih područja i mnogi od njih poginuli na tom zadatku… Kurs kolektiv kroz medij zastava na Subinom platou prikazuje Evropu iz perspektive „neevropskih“ umetnika (izložba Zamiljene granice).

26. juna se dešava jedan od najvećih muzičkih praznika u Evropi, Betoven maraton. U jednom danu će Beogradska i Dortmundska filharmonija izvesti svih devet Betovenovih simfonija. Prvih osam u novootvorenoj Gradskoj koncertnoj dvorani, a Deveta, u čast Evrope i evropskim tekovinama, biće izvedena pod vedrim nebom, na Petrovaradinskoj tvrđavi udruženim snagama, zajedno sa Slovačkim filharmonijskim horom i četvoro solista. 2. jula u dvorištu Doma vojske Lajbah će izvesti mjuzikl Wir sind das Volk, koji se bavi temom nacionalizma i patriotizma. Umetnost otpora ćemo prikazati kroz izložbu i reperformanse Led Arta, odnosno Šok zadruge, koji ove godine navršavaju 30 godina aktivističkog i angažovanog umetničkog delovanja, boreći se protiv rata i totalitarnih sistema.

U Kulturnoj stanica Svilara će biti postavljena izložba Otvoreni proces od strane nemačke organizacije ASA-FF koja se bavi fenomenima savremene ekstremne desnice, rasizma i neo-nacizma. 12. jula Srpsko narodno pozorište nas podseća na istorijsko zlo Trećeg Rajha, spektakularnom dramskom predstavom Mefisto u režiji Harisa Pašovića, sa preko 50 izvođača. Ovaj roman je dugi niz godina bio zabranjen u Zapadnoj Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata.

Angažovana muzika je takođe jedan od načina doprinosa pomirenju i povezivanju regiona, pa će tako u Distriktu mira nastupiti 4 velika regionalna benda poznata po svojim pacifističkim lirikama i buntu protiv mržnje.

Svake večeri tokom trajanja Distrikta mira epilog daju regionalni i domaći angažovani bendovi, koji se bave aktuelnim društvenim i političkim temama zajedničkim za čitav ex-jugoslovenski prostor. The Beat Fleet (TBF) iz Splita, Helem Nejse iz Sarajeva, Zoster iz Mostara i Obojeni program iz Novog Sada. 

Tvrđava mira nije jedini programski luk Evropske prestonice kulture koji za cilj ima pomirenje. Zapravo je celokupan program i usmeren na širenje evropskih i zdravorazumskih vrednosti i unošenje nove, lepe energije kroz muziku, umetnost i debatu.

Godinu smo počeli sa proslavom multikulturnog karaktera grada, u okviru jedinstvenog Dočeka, što je još jedna specifičnost Novog Sada koja je kao takva bila u fokusu svečanog otvaranja. Zatim i programski luk Seobe, koji je iza nas, je tematizovao različitost kao prednost i snagu zajednice, uprkos sveprisutnim anti-migrantskim pojavama. Pa i identitet Novog Sada je kroz istoriju definisan kroz seobe. Kruna te priče će biti premijerno prikazivanje Liberte 17. jula, filmske avanturističke sage o rađanju grada Novog Sada. Ova uzorna istorijska filmska epopeja govori o tome kako su građani tadašnjeg Šanca, današnjeg Novog Sada, različite nacionalne i verske pripadnosti, udružili snage i bez kapi prolivene krvi otkupili slobodu i time dobili status slobognog kraljevskog grada od Marije Terezije.

Takođe, za svečano otvaranje Evropske prestonice kulture 13. januara ove godine organizovali ste najveći izvođački događaj na otvorenom kod nas, Zeniteum. Pretpostavljam da će se o tome tek pisati.

Zeniteum je bio spektakularni umetnički praznik, svečano otvaranje u slavu umetnosti i nauke. Jedinstvena estetika Zenita, umetničkog pravca osnovanog na ovim prostorima pre tačno sto godina, bila je glavno izražajno sredstvo Dragana Živadinova, jedinstvenog evropskog reditelja i postgravitacionog umetnika iz Slovenije. Istoričarka umetnosti Irina Subotić je napisala sjajnu kritiku tog događaja za Vreme. Imao sam tu privilegiju da budem domaćin svečanog otvaranja, a radio sam i umetničku direkciju ovog poduhvata. U finalu večeri smo imali i javljanje sa Međunarodne svemirske stanice. To je zaista bio jedinstven poduhvat nikada ranije viđen kod nas.

Čini mi se da mlade generacije nisu toliko zatrovane mržnjom, ali opet je opet bitno kontinuirano negovati kulturu sećanja.

Sećamo se da ne bismo zaboravljali. Ili podrazumevali. Upravo da mlađe generacije ne bi ponavljale iste greške svojih roditelja, deda i baba. Utiska sam da su pametniji od nas. S tim u vezi, umetnici i organizacije su pripremili programe kulture sećanja, ukazujući na različitie potpuno neshvatljive fenomene, kao što je antisemitizam, ali i na revizionističke procese, koji se volšebno pojavljuju u regionu i čitavoj Evropi. Tako smo npr. realizovali program Od Racije do Aušvica, u godini kada se navršava tačno 80 godina od Novosadske racije, pogroma srpskog, jevrejskog, romskog i drugog stanovništva grada, koji je obeležio istoriju naše zajednice.

Zatim, pripremili smo snažan program klasične muzike, dela koja su inspirisana ratnim strahotama i stradanjima. Iza nas je Šostakovičeva Kamerna sifmonija inspirisana razrušenim Drezdenom, zatim Mesijanov Kvartet za kraj vremena komponovan i izveden u logoru, za logoraše, tokom Drugog svetskog rata. Pred nama Beyond Zero, delo Aleksandre Vrebalov inspirisano posledicama Prvog svetskog rata u izvedbi Acies kvarteta i monaha iz Kovilja. Ovaj ciklus klasične muzike zaokružujemo 16. jula 2022. godine velikim međunarodnim koncertom Uvertira za mir, u izvedbi internacionalnog Filharmonijskog orkestra Za nove mostove, u organizaciji Akademije umetnosti iz Novog Sada. A iste večeri i džeziramo notama mira sa pijanistima Vasilom Hadžimanovom, Bojanom Zulfikarpašićem i Matijom Dedićem, sa koncertom Klavirsko trojstvo.

I pored svega što se dešavalo tokom 90-tih, Novi Sad i Vojvodina slove za multikulturalni i multinacionalni prostor.

Novi Sad je grad koji u formalnoj upotrebi ima četiri jezika. U Vojvodini čak sedam. Naša država po tome jeste jedinstvena na evropskoj kulturnoj mapi i time treba da se ponosimo. Mi imamo obrazovne institucije na jezicima nacionalnih zajednica, kao i medijski javni servis, ali i ustanove i institucije kulture. Činjenice govore za sebe.

Koliko je bilo izazovno organizovati Tvrđavu mira sa preko 150 događaja?

Mi smo našom programskim koncetpom sa 8 tema tokom godine titule praktično kreirali jedinstvenu programsku politiku za čitavu godinu. Sve teme su povezane sa identitetom i istorijom grada, promovišući bazične evropske vrednosti, ali pre svega ljudska prava. Organizovati program za čitavu godinu precizno, misaono, logički, datumski i prostorno zahteva angažman velikog umetničkog i organizacionog tima, upornost i strpljenje. Uspeli smo da definišemo finalnu programsku knjigu još u drugoj polovini prethodne godine, od koje se vrlo malo odstupa. To je veliki podvig. To i jeste jedan od razloga što nam je Evropska komisija dodelila prestižnu nagradu Melina Merkuri, a pride su dva programska luka „Doček“ i „Kaleidoskop kulture“, koji se realizuju već pet godina unazad, i pretenduju da ostanu legati grada dobili nagradu Najboljeg evropskog trend brenda godine u oblasti kulture.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: