Fargo

Istorija televizijskih serija koje su nastale po filmovima je uglavnom prepuna užasnih, negledljivih naslova. Iako postoje izuzeci kao što su Bafi ili M.A.S.H. – fenomenalne serije koje se jesu bazirale na filmovima gde su likovi, zapleti, pa i žanr filma koji je poslužio kao osnova bili izokrenuti na glavu do te mere da su to postala originalna dela, uglavnom su se pokušaji „ekranizacije“ filmova svodili na razvlačenje filma u što veći broj pod-zapleta (da bi se popunio broj epizoda), koji bi se uvek završavali na mestu gde se završavao i film.

U prethodnih nekoliko nedelja su najavljene serije koje će biti adaptacije „Minority Report“ i „Devil’s Advocate“. Teško da bilo ko očekuje bilo šta od njih, osim možda „hardkor“ fanova tih filmova.

Serija Fargo je jako zanimljiv eksperiment. Ona na svojoj površini izgleda isto kao što izgleda i „Bates Motel“. Razlika je, pored toga što „Bates Motel“ osim površine nema ništa drugo, u tome što je serija Fargo u stvari mnogo mračnija, ozbiljnija i strašnija od originalnog filma. Kao da je uzela šablon po kome je rađen „M.A.S.H.“ – od ratne priče stvoriti sitkom, i krenula u suprotnom pravcu.

Noah Hawley, kreator serije, čovek koji iza sebe ima jako zanimljivu karijeru u kojoj je prešao sve, od pisanja romana do vođenja ne preterano dobre serije „Bones“, izgleda kao sve što smo mislili da je Nik Pizolato, a ispostavilo se da nije.

Film „Fargo“ je jedno od kultnih ostvarenja braće Koen. U svojoj srži, to je komedija o susretu „dobra“ i „zla“. Iza ubistava, iznuda, krvi i likova psihopata, Fargo je duhovit film o sudaru svetova koji nikada ne bi trebalo ni da budu u istoj galaksiji, a kamoli da dođe do međusobnog uništenja. Fargo više liči na „screwball“ komediju nego na ozbiljnu dramu zato što se svi likovi nađu u situaciji u kojoj ne bi trebalo da budu i njihove reakcije su uvek u suprotnosti sa onim što bi trebalo da se uradi. Red se na kraju uspostavi, što je slučaj i sa serijom, ali samo zato što je mesto u kome se dešava radnja toliko udaljeno i nebitno, da „zlo“ nije ni briga za njega.

Ono što je ključna razlika serije u odnosu na film je pomeranje vremena, jer sa vremenom, „pomerio“ se i prostor.

Svet je postao manji, „zlo“ je postalo sveprisutno, i u seriji, ono ne dolazi spolja. Već je prisutno unutar Bemidžija.

Osovine su pomerene. U filmu, Džeri Lundegard želi da popravi svoj i život svoje porodice, i kada mu to ne uspe na legalan način, on uzajmljuje kidnapere svoje žene, što ima zastrašujuće posledice za sve u filmu.

Lester Najgard želi „napolje“. Želi napolje jer je taj mali svet na severu Amerike premali, dosadan, prepun repova iz prošlosti. U njemu svi žive život koji su živeli u srednjoj školi, a on nije bio kralj mature. Malvo jeste „agent haosa“ i jeste baziran na Grimsrudu iz filma, ali ono što je on u svojoj srži je mnogo bliže Antonu iz „No Country For Old Men“, verovatno najboljeg ostvarenja braće Koen.

U seriji nema komičnih trenutaka, nema duhovitosti, nema zabave, nema bizarnosti. Situacija je prilično strašno postavljena već u prvoj epizodi kada je ubijen ogroman broj likova. Kroz deset epizoda mi gledamo kako led oko Lestera polako puca najviše zbog tragičnosti njegovog lika, tj. nemogućnosti da se izvuče od posledica ubistva svoje žena. Tim činom, na samom početku serije, on je postao novi Lester, Lester koji više neće da ćuti i trpi i pasivno gleda kako mu život prolazi pred očima. Ali upravo zato što je Novi Lester, on mora da se suoči sa Malvom u liftu, što ga šalje direktno na put ka ledu koji će pući ispod njegovih nogu. Stari Lester ne bi izazvao Malva u liftu. Ali stari Lester se nikada ne bi ni našao u poziciji da izazove bilo koga u liftu. Da bi potvrdio sebe kao „prodavca godine“ Lester vodi direktno sebe u smrt, a ide direktno u smrt jer na kraju, serija, kao i film veruje u red. „Novi Lester“ je nastao iz zločina, a zločin na kraju mora da bude kažnjen, bez obzira što Moli mora da pobedi serijskog ubicu, i nesposobnost u policiji i FBI-ju da bi uspela u tome.

FX je sa Fargom uspešno ušao u vodu prepunu ajkula u kojoj obitavaju kablovske televizije sa ambicijom da stvore originalne, ozbiljne, značajne serije. Fargo će verovatno jako dobro proći na Emi nagradama ove godine i biće jako dobro pozicioniran za drugu sezonu, koja će biti pravi test. Uspešno je „ekranizovan“ film. Sad je izazov stvoriti originalno delo koje će i dalje u sebi imati ton i raspoloženje filma, ali bez bilo kakve pomoći likova ili zapleta filma, i protom da bude stavljen u 1979, u praskozorje Reganove Amerike, u kojoj je narativ „dobro protiv zla“ bio postavka po kojoj je živela cela zemlja.