Predmeti Tadije Janičića

Tadija Janičić je čovek koji ne pristaje da konvencionalnim putem odgovara na postavljena pitanja. Ovo nije tipičan intervju za Predmete. Pre skupljanje po ateljeu rasutih misli i rečenica ovog duhovitog umetnika. Iako od Tadije nismo mogli da izvučemo mnogo o njegovoj umetnosti, saznali smo da vodi dnevnik o Kineskoj četvrti, da je pasionirani sakupljač igračaka i da većina likova na njegovim slikama nosi sunčane naočare – zato što ne voli da crta oči. Njegov atelje je jedini preživeli u Kineskoj četvrti iz koje su iseljeni svi nezavisni objekti pre više od pola godine. 

Za početak, reci nam nešto o svom ateljeu?

U ovom ateljeu sam od 2013. godine. Došao na poziv Petra Mirkovića sa kojim ga delim i dan danas.

Da li je Novi Sad prestonica kulture? 

Jeste. Kao što sam ja kosmonaut.

Kakav je život i rad u Kineskoj četvrti?

Život u Kini je nezamisliv bez vlažnih maramica i ventilatora. Kineski dnevnik, koji vodim već godinama, je hronika našeg ateljea. Dnevnik predantno vodim svaki dan.

Tvoj atelje je, osim umetničkih stvari, pun i igračaka.

Godinama sakupljam raznorazne igračke, mahom starije. Kupujem ih na buvljacima, na Najlonu, naručujem online.

Zbog čega gotovo svi likovi na tvojim slikama nose sunačane naočare?

Većinu vremena sam lenj i mrsko mi je da ulazim u anatomiju, pa se sa naočarima lako prošvercujem.

Primetila sam i da se na većini slika provlači isti lik, sa crnom kosom, nekad je četvoroglav, nekada ima jednu glavu.

To je četvorolični lik. Kada mi je muka da slikam, naslikam mu samo jednu glavu. A kad mi je baš dosadno, uradim četiri glave.

PREDMETI

Pikado – U trenucima dosade u ateljeu, mi se latimo pikada. U pikadu nema pobednika.

Pračka – Praćku sam skoro nabavio, isto je koristim u trenucima dokolice. Pucam po Kini kamenčićima. Obično razbijam stakla napuštenih objekata.

Pištolj sa šakama – Nosim ga po Novom Sadu kada idem na vrhunske izložbe ili predstave, da pljeskam.

Jeleni – Pomažu mi u inspiraciji. Ćak sam ih i nacrtao. Nabavio sam ih na buvljaku.

Šolja – Pokušaj novosadskog dizajna. U periodu kada je nastala, radio sam neku seriju sa šoljama i eksperimentisao.

Četka – Kupio sam je u Njujorku, jako draga i kvalitetna četka.

Crtež –  Prvi rad Živka Grozdanića nakon šloga, koji je uradio u banji za mene.

Brufen 400mg – Pošto me često boli glava, bez Brufena ne mogu da živim. Glava me boli zbog promene klime, nakon što sam se ovamo doselio iz Crne Gore.

Kineski dnevnik – Ovo mi je najbitniji predmet. On predstavlja crnu kutiju ovog ateljea u poslednje 4 godine. Tu je satkana moja svakodnevica.

Vlažne maramice – život bez vlažnih maramica u Kineskoj četvrti je nezamisliv. Pošto nemamo vodu, wc, struja je na divlje, prilagodili smo se tim uslovima i vlažne maramice nam mnogo olakšavaju.

Autić – Kao što sam pomenuo, strastveni sam kolekcionar starih igračaka. Ovaj autić sa, nabavio na Limundu.