KREŠIN ZOO // razgovor sa najtvrđom glavom hrvatskog repa
Posle zapaljivog nastupa u KPTM-u, sa Krešom Bengalkom razgovarali smo o Splitu, njegovom aktuelnom i budućem albumu.
U subotu, 18. novembra, došao je momenat da Beograd ugosti trenutno najjačeg hrvatskog repera, Kreša Bengalku. Posle britkog i energijom nabijenog nastupa popričali smo sa Krešom o ovom trenutku u njegovoj karijeri koji se čini kao zenit svega što je do sada radio.
Kako si zadovoljan nastupom večeras? Bilo je relativno kratko, ali pravo u glavu.
Treba sačekat’ jedno sedam, osam sati kad se probudim i onda ću malo kad se slegnu dojmovi skužit’, ali sve je bilo iznad očekivanja.
Ovo ti je prvi solo nastup u Beogradu?
Da, prvi solo nastup na teritoriju republike Srbije.
Ranije si dolazio sa Kišom Metaka?
Sa Kišom Metaka sam bio dvaputa u Beogradu, dva puta u Novom Sadu.
Je l’ ima nešto što voliš kada dođeš u Beograd vezano za nastupe ili za sam grad?
Volim pljeskavice u Begeu, volim što vam je trava jeftina, uvik je ima u izobilju, volim što publika koja dođe tu je 100%. Dakle, sve je na nivou.
Sa koliko godina si počeo da repuješ?
S trinaest.
Jel se sećaš neke prve rime?
Sećam se, al’ ne bi je tija ponavljat.
U kom kraju Splita si odrastao?
Odrastao sam u kvartu Split 3, točnije Jeretova ulica. Djetinjstvo mi je bilo tvrdo.
Zašto se Split izdvojio kao prestolnica tvrdog repa? Zašto je baš u Splitu nastao Krešo Bengalka, a ne u Zagrebu ili negde drugde?
Zato što je Split najkritičnija sredina na području Hrvatske, a možda čak i Balkana. Najkritičnija sredina u smislu kritiziranja radova drugih, tu je najteže nešto napravit’, postići, jer grad nije puno velik a opet je drugi po veličini u Hrvatskoj. Duplo je teže nego u Zagrebu. U Splitu se živi zajebano… Split je Napulj, koji na televiziji izgleda kao Monte Karlo, ali i dalje je Napulj..
Split leti ili Split zimi?
Draži mi je Split zimi. Uvek mi je bija draži, zato što zimi više ljudi poznatih srećem u gradu, liti se pljačkaju turisti i to je to.
Koga bi izdvojio od aktuelnih hrvatskih repera?
Definitivno grupa Speedheads. To je grupa koja priprema album, biće najjači. To je broj jedan trenutno. A od drugih repera pojedinačnih izvođača ne znam koga bi izdvojia. Brata Žuvija i Stipu Srdelu, naravno.
A iz Srbije neko koga gotiviš?
Prti BeeGee, brate.
Kiša Metaka više ne nastupa i ne izdaje. Je l’ to Status quo ili razlaz?
Status quo.
Da li ste stavili pauzu na grupu upravo zbog ambicija da počnete solo raditi i koliko dugo si imao ideju o solo albumu?
Prvi album Kiše Metaka je trebao bit moj solo album, samo što tada nisam imao ambicije kakve imam danas zbog čega je nastalo ime “Kiša Metaka”. Daljnje napredovanje u repu me je opet dovelo do točke solo projekta, zbog čega sam i napravio album “Finale”.
Kako prvi solo album a Finale? Finale čega? Zašto si izabrao taj naziv?
To je bila jedina riječ koja povezuje sve pjesme s albuma i jebeno se nadovazala na ‘Krešo Bengalka’ priču koju guram.
“Ja sam vojnik na crti vojske koje nema” mi je baš gotivna lajna, kao da je iz Skorsezeovog taksiste, dobro oslikava taj ulični mentalitet, stanje paranoje itd…
Je, to je od Slobe Indijanca stih koji je on napisa za pesmu “Repetiram” i to sam semplira za stvar “100%” na mom albumu “Finale”. I to je isto, mene isto intrigiralo, kontrast taj…
Do jaja mi je ova traka “Daj mi da te varam”, al sam video puno negativnih komentara. Tipa praviš takve pesme jer si potpisao za Croatia records.
Pjesmu “Daj mi da te varam” sam napravio pre nego što sam imao ikakav kontakt sa Croatia Records, a pjesmu koju sam izbacio za Croatia records je “Pobjeda” i taj singl je tvrd singl za neke hrvatske okvire. Nakon toga sam odlučio izbacit “Daj mi da te varam” imao sam je već pripremljenu jer sam htio šokirat sa nečim drugačijim al ipak na tu svoju šemu i publika je reagirala negativno al to je meni otvorilo neke druge vidike. Pjesma je pet do deset godina ispred svog vremena.
Prešao si dug put do spremanja za izlazak svog drugog albuma. Pomenuo si da je “Nokturno” možda pesma kojom si najzadovoljniji do sada. Jel se u ovom trenutku osećaš zadovoljno i ostvareno kao MC, izvođač, umetnik to jest kao da si postigao nešto čemu si dugo stremio?
Ne osječam se zadovoljno. Tip sam osobe koja ne smije bit zadovoljna, jer zadovoljstvo me obično vodi u smjer u kojem ne napredujem, nego stagniram. Kako u životu tako i u glazbi, ne želim bit zadovoljan, bar dok ne odem u mirovinu.
Ko je još zaslužan za uspeh koji si postigao kao solo izvođač? Jel ima neko koga bi pomenuo kao deo ekipe ili podršku bilo da su u pitanju bitmejkeri ili ljudi koji ti rade vizuale, spotove, itd.
Zaslužni su svi koji su bili uz mene i koji će biti uvijek uz mene, a ti ljudi su: Žuvi, Vojko V, Vrh, Marijan Jurčević, Stipe Srdela, Speedheadsi, Vuk Oreb i brat Batman 3000. Šta se tiče podrške u životu, obitelj me je uvijek gurala naprijed, posebno moja žena Tajana i moja kčer Meli.
Ovih poslednjih nekoliko singlova najavljuju novi album “Split Zoo”. Kada možemo da ga očekujemo?
U februaru, odnosno veljači 2018.
Ako je Split Zoo, ko su zaštićene a ko ugrožene vrste?
U Splitu niko nije zaštičen, strance zakon ovdje ne štiti, a svaki pojedinac je pripadnik ugrožene vrste.
Po čemu će se “Split Zoo” razlikovati od “Finala”, van ovoga što možemo da zaključimo na osnovu dosadašnjih singlova?
Imat će više featuring pjesama, produkcija na beatovima je modernija nego prethodnom albumu, a singlovi će biti popraćeni sa boljim spotovima.
U svom poslednjem spotu se nalaziš na vrhu zgrade gde sediš na Vespi. Da li to ima veze sa nekom navijačkom ikonografijom? Znam da si bio i deo toga.
‘John 3:16’ je navijački slogan, i samo pravi mačci koji su dublje uvučeni u tu igru skužit će o ćemu se zapravo radi, ostali koji ne kuže neće nikad ni skužit. Kadar u kojem sjedim na vespi na vrhu zgradu mi je djelovao kao zanimljiv potez koji će sigurno bit zapamčen.
Za koga navijaš pored Hajduka? Jel pratiš Seriju A ili Premijer ligu?
Nogomet me nikad nije zanimao, niti sport. Pratim navijače, al i to dosta manje nego prije jer sam preokupiran rapom.
I za kraj, kako ti prija titula najtvrđeg repera na Balkanu?
Ništa nije vječno, svaka medalja ima dvije strane, tako da ono… Ne uživljavam se previše u tu priču.
Slični članci:
- Dejan Kolarov: Telo je glas
Dejan Kolarov: Telo je glas
Sa baletskim igračem i prvim solistom Baleta Narodnog pozorišta o njegovim počecima i sazrevanju kroz umetnost.
- Vinarija Verkat: Malvazija na Fruškoj gori
Vinarija Verkat: Malvazija na Fruškoj gori
O porodičnoj proizvodnji, hrabrom dizajnu i uživanju u životu.
- Skice, crteži i dizajn Braće Burazera: Pravo iz glave na ekran
Skice, crteži i dizajn Braće Burazera: Pravo iz glave na ekran
Našli smo se sa Nenadom i Nikolom i pričali o svim neobičnim mestima na kojima se nalazi zanimljiv dizajn, a oni su nam zatim i nacrtali nekoliko usputnih skica na telefonu, jedinom alatu koji svi uvek nosimo sa sobom.
- Boogie x Laufer: O izlaganju i izazovima umetnika i galeriste
Boogie x Laufer: O izlaganju i izazovima umetnika i galeriste
Sa autorom i galeristom o zajedničkom radu, savremenoj fotografiji, tehnici i stvaranju od kog može (i treba) da se živi.
- A.N.D.R. – jel osećaš emociju koju želim da prenesem?
A.N.D.R. – jel osećaš emociju koju želim da prenesem?
Lajkuj: