Zanateria: Kraft robna kuća

Zanateria je online platforma koja okuplja sve male domaće proizvođače koji ne mogu ili ne žele da uđu u velike distributivne lance. Na Zanateriji se prodaju odeća, obuća, nameštaj, pokućstvo, prirodna kozmetika, hrana, piće, sve za decu i bebe, za kućne ljubimce, kao i knjige, stripovi i muzička izdanja malih izdavača. Kažu da su za uspešan startup u timu neophodni „hipster, hustler i hacker“.

U njihovom timu, to troje su: Milica Stanković Šćepanović – scenografkinja i preduzetnica koja poznaje domaću kraft proivodnju; Aleksandar Šćepanović – preduzetnik i uspešan ugostitelj na više frontova; Ivan Gaćeša – IT preduzetnik i jedan od inicijalnih pokretača mreže Startit centara širom Srbije. Jednog sunčanog dana sreli smo se sa Aleksandrom i Milicom u blizini Zemunske pijace i popričali o tome šta je i kuda ide ova virtuelna robna kuća sa velikom i raznovrsnom ponudom.

Zanateria je onlajn robna kuća u kojoj se predstavljaju mali proizvođači i lokalni preduzetnici. Šta za vas predstavlja taj termin “robna kuća” – između ostalog, i kao deo ikonografije jugoslovenskog svakodnevnog života? 

Sećam se trenutka kada se u toku brainstorminga nas troje pokretača Zanaterije rodila ideja o kovanici “kraft robna kuća”. Pričali smo tada kako je važno da kupovina na Zanateriji nosi sa sobom uzbuđenje i neku iskrenu radost koja je pod naletom hiper konzumerizma u potpunosti nestala, a kupovine su postale impulsivne. Razgovor o uzbudljivoj kupovini nas je vratio nekoliko decenija u nazad i prisetili smo se legendarnih modernističkih robnih kuća koje su gradovi bivše Jugoslavije imali na svojim centralnim trgovima i radosti celih porodica dok u njima kupuju nakon što je u lokalnoj fabrici, rudniku ili elektrani “legla” plata. Poželeli smo da tu radost ponovo oživimo i da nađemo način da je “digitalizujemo”.

Svesni smo da tadašnje državno uređenje nije bilo blagonaklono prema preduzetništvu i da je nedostatak konkurencije bio jedan od ključnih razloga za uspeh tih robnih kuća, ali je važno da napomenemo da naša virtuelna robna kuća nije omaž političkom ustrojstvu, već omaž radosti. Kao što je i logo Zanaterije omaž dizajnerima te epohe koji su ručno kreirali sve one spektakularne logoe koji su sijali sa fasada i krovova robnih kuća.

Za razliku od klasičnog prodajnog prostora, kod vas nema radnog vremena i zapravo spajate proizvođače direktno sa kupcima. Imajući u vidu te izmene, šta treba da ima jedna savremena digitalna robna kuća danas? 

Digitalna robna kuća mora da bude pregledna i funkcionalna i da kupcima i prodavcima pruži sve neophodne alate da u virtuelnom svetu brzo, jednostavno i na obostrano zadovoljstvo komuniciraju i ostvaruju kupoprodaje. Direktno povezivanje kupaca sa proizvođačima je jedna od najvećih snaga Zanaterije, jer ne postoji niko ko sa toliko pažnje i strasti može da se posveti prezentovanju proizvoda i brine o zadovoljstvu kupaca od onih koji su te proizvode i napravili.

Godina za nama dokazala je kako je veoma važno za manje biznise da budu konkurentni/vidljivi onlajn, pa su se tako i sami aktivirali, ali su tu i brojne grupe koje im pomažu i umrežavaju ih međusobno ili sa kupcima. Takođe, ljudi najednom imaju mnogo više poverenja u taj prodajni sistem. Kako vi vidite čitavo domaće virtuelno tržište? 

Ovo je jako uzbudljivo vreme za razvijanje digitalnog poslovanja. Postoji mnogo dobrih i uspešno realizovanih ideja u svetu koje bi uz određene modifikacije mogle da se implementiraju i kod nas. Domaće onlajn tržište je u ekspanziji, ljudi su tehnički sve pismeniji i, iako ima još mnogo mnogo prostora za napredovanje, ohrabruju pozitivni trendovi u onlajn trgovini i onlajn preduzetništvu uopšte. Čini se da su nagle promene u načinu života tokom epidemije mnoge ljude naterale na onlajn trgovinu koja im polako prelazi u naviku. Uostalom, kao i većina globalnih trendova, i ovaj je pomalo zakasnio na naše prostore, ali je stigao i sada više nema nazad.

Zanateria je tu i kako bi između ostalog pomogla malim proizvođačima da dobiju nov digitalni prodajni kanal, ali i da im kroz različite procese edukacije i podrške pomogne da poboljšaju svoju tehnološku i marketinšku pismenost i unaprede poslovne veštine, jer samo uz jake i kvalitetne prodavce Zanateria može da nastavi da se razvija i raste.

Od svećnjaka, kecelja, ćilima do pekmeza, prirodne kozmetike i skulptura/printova: na osnovu čega ste napravili ključno sortiranje i klasifikaciju Zanateria “polica”? 

Jedna od prednosti virtuelne robne kuće u odnosu na “pravu” je ta što su njene “police” žive i promenljive. Pre nego što smo lansirali platformu kreirali smo nacrt kategorija kako bismo uspostavili strukturu i preglednost, a onda je tržište samo kreiralo desetine potkategorija, ali i “ubilo” neke za koje smo verovali da će biti aktivne. Obradovalo nas je to što smo saznali da se mnoge stvari koje smo ranije nabavljali iz inostranstva proizvode i u Srbiji, ali nas iznova oduševljavaju i proizvodi za koje ranije nismo znali da uopšte postoje, a za koje se ispostavilo da se sasvim solidno prodaju.

A kako se zapravo proizvođači prijavljuju da budu deo vaše priče i kroz kakvu selekciju prolaze (tj. šta moraju da ispunjavaju)? 

Zanateria je aktivna nešto više od godinu dana, tako da se vest o “kraft robnoj kući” proširila u zajednici malih proizvođačima koji nam se često sami javljaju. Osim toga, svakodnevno primamo “dojave” o kvalitetnim proizvođačima od prijatlja i saradnika, obilazimo društvene mreže, googlamo… U ovom trenutku na Zanateriji skoro 500 proizvođača nudi preko 3500 proizvoda, ali mi znamo da je potencijal tržišta koje trenutno gradimo mnogo veći.

Što se selekcije tiče, najvažniji kriterijum je – autentičnost. Dešava nam se da se neki proizvođači generičkih proizvoda naljute kada ih odbijemo za saradnju, ali ako želimo da kupovina bude uzbudljiva, moraju i svi proizvodi da budu uzbudljivi.

Poslednjih godina se kod nas javnost sve više edukuje o ekologiji i o posledicama hiperkonzumerizma. U čemu vi pre svega vidite prednosti kupovine kod malih proizvođača, a možda i mane? Kako dalje edukovati ljude u tom pravcu? 

Mali proizvođači su definitivno alternativa hiperkonzumerizmu i ekološki štetnoj proizvodnji. Nikada nećemo videti male proizvođače koji na deponije šalju tone neprodate garderobe koja se uništava jer bi poklanjanje “narušilo snagu brenda”. Mali proizvođaci su oni koji proizvode kozmetiku bez ijednog štetnog sastojka, hranu bez aditiva, proizvode od recikliranih materijala. Kupovinom proizvoda od malih lokalnih proizvođača vi im šaljete finansijsku i moralnu podršku da istraju u ovoj neravnopravnoj tržišnoj borbi. Edukacija kupaca o značaju odgovorne kupovine je dug i komplikovan, ali neophodan proces. Zanateria u tom procesu učestvuje kao tačka okupljanja i jačanja scene malih ekološki osvešćenih proizvođača, ali nam za konačni uspeh treba mnogo jača borba na više frontova.

Pre dve godine bili ste jedan od pobednika na takmičenju na “Nacionalnom forumu za elene ideje” (u organizaciji Trag fondacije), a nedavno ste osvojili glavnu nagradu na konkursu “Generator Gamechangers” (u kategoriji postojećih rešenja, i u organizaciji OTP banke). Šta za vas, osim finansijske podrške, znače ovakve nagrade? Šta ste dobili iz tog čitavog procesa? 

Obe nagrade su nam mnogo pomogle i svaka je došla u pravom trenutku. Nagrada na Zelenim idejama nas je “pogurala” ka konačnoj realizaciji ideje na kojoj smo već dosta dugo radili pre toga, prokrčila nam je put do medija i dala nam legitimitet kod proizvođača koje smo pozivali da se pridruže platformi za koju nisu znali kako će izgledati i tehnički funkcionisati. Nagrada na Generatoru je, sa druge strane, došla u trenutku kada smo imali stabilnu platformu, ali nam je bio potreban dodatni medijski i finansijski “push” kako bismo nastavili da rastemo i razvijamo se.

Obe nagrade su bile svojevrsne validacije našeg biznis modela, a uz to su nam obezbedile određeni legitimitet u javnosti jer smo pobeđivali u konkurenciji stotina različitih inicijativa, prolazeći kroz kroz nekoliko krugova selekcije od strane žirija u kojima su bili uspešni poslovni ljudi. Taj legitimitet nam je pomogao da Zanateria kao respektabilan partner ostvaruje saradnju sa različitim organizacijama u cilju podrške malim i mikro preduzetnicima, a doneo nam je i pojačanu medisku pažnju, posebno od strane “stručnih” ekonomskih medija.

Opišite nam Zanateriu u tri reči. 

Zanateria je proaktivna, promišljena i seksi.

Koji su vam planovi za dalje, možda neka okupljanja različitih zanatlija – u stvarnom prostoru? Ili nešto skroz drugačije? 

Potrebno nam je još malo vremena kako bismo završili planiranu regrutaciju, edukaciju i selekciju malih proizvođača i kako bismo do kraja implementirali planirana tehnička poboljšanja na platformi. Nakon toga ćemo svoje aktivnosti početi da“prelivamo” i u offline svet čim nam epidemiološka situacija to dozvoli. Prvo kroz tribine i druženja širom Srbije, a onda i kroz okupljanja proizvođača i organizovanje “kraft festivala”. Pažljivo pratimo i situaciju sa “malim šengenom” i vrebamo svoju priliku da poslovanje proširimo na ceo region.

Na duže staze bismo voleli da zajedno sa proizvođačima izgradimo neku vrst “kraft sindikata” iz kojeg će se jače čuti glas ove specifične zajednice, ali i da pokušamo da se izborimo za pronalaženje modela koji bi hiljade hobista nekako “izvukao” iz sive zone i dao im mogućnost da legalno rade u okviru neke pravne forme koja ih ne bi finansijski previše opteretila. Pitanje je trenutka kada će država, nakon frilensera, početi da “češlja” prodaje preko društvenih mreža i naplate pouzećem, i voleli bismo da se izborimo za to da svi ti mikro proizvođači iz kućnih radinosti umesto kazni dobiju priliku da legalizuju svoje poslovanje.