Zoran Jedrejčić: dizajn kao društvena strategija

O ovogodišnjim izlagačima, doslednom konceptu i pitanjima regionalnog balkanskog identiteta kada je reč o dizajnu razgovarali smo sa umetničkim direktorom Sajma nameštaja Zoranom Jedrejčićem.

Prošlo je tri godine od transformacije Sajma nameštaja. Kako se vama čini kada pogledate unazad?

Postoji neka vrsta kontinuiteta i veliki broj ljudi je uložilo jako veliki trud, rad i znanje da bismo došli do ovog formata sajma, koji je prepoznat i od od stručnjaka i od publike kao pravi put. Moja najveća briga je da se ne smemo uspavati, lako je vratiti se unazad, a teško je ostvariti napredak. Pomak je jasan, zasigurno idemo u kvalitetnijem smeru. Kompanije nas prepoznaju kao sajam koji donosi neku dodatu vrednost, svake godine učestvuje sve više kvalitetnih kompanija, a ono što mi je možda najdraže je što se one koje su već učestvovale trude da poboljšaju svoju ponudu. Postoji pomak posebno kod regionalnih firmi, postoji želja i volja da se ide u novom smeru, u smeru okrenutom dizajnu.

Kako po vašem mišljenju na ovaj sajam gledaju regionalne, a kako evropske kompanije. Da li tu postoje razlike?

Ne postoje. Kompanije iz regiona su u istom rangu kao kompanije iz sveta. Sve one već dugi niz godina učestvuju na najvažnijim evropskim sajmovima – imm, Salone Internazionale del Mobile, Stockholm Furniture Fair, gde se susreću i mere sa drugim kompanijama. Postajemo jedini sajam u regionu, i žao mi je što je tako. Zbog toga imamo dužnost i obavezu da se poboljšavamo.

Kada govorimo o odnosu izlagača i tržišta, da li izlagači prate tržište, ili pokušavaju da diktiraju trendove?

To zavisi od samih kompanija. Ako sledite trendove igrate na sigurno, ali igrate na sigurno jedan kratak period. Ako želite da diktirate trendove onda je to dugoročnije isplativije, ali i opasnije. To je tako u svim industrijama – ili ćete biti lideri, ili ćete pratiti ono što tržište traži. Na ovom sajmu učestvuju kompanije koje su fleksibilne i u stanju su da eksperimentišu.

Brojne relevantne evropske kompanije učestvuju na Sajmu. Na koji su način one uticale na proizvođače iz regiona?

Nadam se pozitivno, ali ne bih voleo da to bude copy paste pristup. Svako treba da sledi svoju tradiciju i svoju intuiciju. Poboljšanje svakog detalja, ne samo proizvodnje, već i predstavljanja na sajmu, marketinga i strategije kompanija, je stimulans za mlade kompanije da se ugledaju na svetke lidere kao što su Vitra ili manje kompanije, koje su kultrološki vredne poput Mattiazzi-a,  laCividina-a i Mobles 114.

Učešće Vitre na ovogodišnjem sajmu je jedna od najznačajnijih vesti sa sajma. Koliko je pojavljivanje takvih kompanija značajno za sajam?

Jako, jako bitno. Nadamo se da ćemo biti u stanju da, ili direktno, ili preko regionalnih distrubutera, dovedemo još takvih lidera koji će nam olakšati i ulazak drugih kompanija. Ovo je jedan kulturološki događaj, što je Vitra, koju na ovim prostorima zastupa Nitea, odlučila da izloži na Beogradskom sajmu.

Šta biste još izdvojili sa ovogodišnjeg sajma?

Ja ne bih istakao nijednu firmu, ili proizvod. Možda je najvažnija atmosfera na njemu, i ta neka ležernost. Ljudi obraćaju pažnju na detalje, gledaju pažljivije, kao da imaju malo više poštovanja prema tim proizvodima. Žele da osete, dodirnu neke komade nameštaja, iako ne mogu da ih priušte počinju prepoznavati kvalitet. To izdvajam ove godine.

Imali smo Design Talks i ove godine, i mnoštvo pitanja se na njima otvorilo. Jedno je pitanje identieta u dizajnu nameštaja na ovim prostorima. Šta je važno za izgradnju identiteta na ovom balkanskom, ili prostoru bivše Jugoslavije?

To je slojevito pitanje, i jako je teško na njega dati odgovor. Već dugi niz godina razne kompanije pokušavaju da dođu do njega. Mi nemamo jasan identitet balkanskog dizajna, on je rascepkan, on je kao mešana voćna salata, ima tu svega. I baš ta raznolikost je u biti identitet. Ima neke kontrolisane surovosti u balkanskom dizajnu, a kako nas ljudi prepoznaju to je druga stvar. Treba još proći dosta vremena da stvotimo jasan, prepoznatjiv Balkan design mood, kao što ga imaju Italijani, Danci ili Japanci. Mi smo tek na početku tog posla. U Jugoslaviji smo ga imali, ali je nažalost došlo do prekida kontinuiteta. Ali imamo šansu da u narednih pet, šest godina napravimo jednu prepoznatljivu sliku regionalnog dizajna, a nije bitno da li će sve on zvati balkanski ili ne.

Jedno od važnih pitanja o kojem ste diskutovali tokom Sajma je saradnja u regionu. Da li mislite da proizvođači u regionu shvataju važnost saradnje i umrežavanja?

Neki da, ali je prerano reći da smo shvatili da je umrežavanje jedini pravi put. Time ne govorim ništa novo, samo ponavljam mehanizme na osnovu kojih su se drugi sistemi razvili. Skandinavci su međusobno pomažu. Kada vidite jedan skandinavski brend budite sigurni da u njemu učestvuje još 15 brendova sa tog prostora, što je fenomelna stvar, jer je za distrubiciju važno da imate brendove sličnih karaktera. Italijani su, posebno kada govorimo o severu zemlje, razvili proizvodnju i vi u krugu od 500 metara imate stručnjake za sve. Saradnja je jedini put, nama treba grupa od 100, 200 super kompanija koje se zajedno moraju probiti na tržištu da bi bili prepoznatljivi kao regionalni dizajn. Ne može 10 ili 15 firmi izneti ni srpski, ni hrvatski, ni regionalni, ni balkanski, ni kako god hoćete da ga nazovete dizajn, već je potrebna kritična masa. I tu ne govorim samo o dizajnu. Zašto se španski dizajn razvio? Jer se dizajn razvijao zajedno sa kinematografijom, umetnošću, literaturom. To je bila strategija njihovog društva.

Šta je plan za narednu godinu?

Da nastavimo u ovom smeru, za koji se nadam da je dobar. Korak po korak naptred.