Da li imate preko 18 godina?

Od okultnog do unikatnog

Ove nedelje vam u rubrici Stranci predstavljamo misterioznu Janju Prokić i njenu kolekciju predmeta za savremenu vešticu

Na ovogodišnjoj Praškoj nedelji mode i dizajna Design Blok fascinantna Janja Prokić predstavila je svoju najnoviju kolekciju nakita “Abracadabra”. Talentovana i misteriozna Janja živi već preko deset godina u češkoj prestonici, gde stvara umetničke unikate. Dosadašnji uspeh već dokazuje kvalitet Janjinih kreacija, ali njeno zlatno doba tek dolazi. Njenom pričom počinje drugo poglavlje rubrike – putovanjem kroz bajkoviti Prag.

7veb

Od kada živiš u Pragu i kako je došlo do toga?

Zbog rata smo hteli da odemo negde, prvo smo hteli u Kanadu ali nismo dobili vizu. Koliko se ja sećam, Prag je predstavljao neko brzo rešenje jer su granice bile otvorene. Prvo se doselio moj ćale, slao nam je čokolade. Mama i ja smo mu se pridružile u decembru ’93. godine. Tada smo definitivno napustili Beograd i počeli život iznova.

Bila si još mala, kako je tebi ta nagla promena izgledala i kako si se uklopila?

Nekako mi je sve u magli. Upisali su me u češku školu, odmah posle tog zimskog raspusta. Našla sam se u trećem razredu i nisam znala ništa da kažem osim “dobar dan” i “pas”. Ali, imala sam divnu učiteljicu, i nemam neke traume iz detinjstva. Ali pubertet je bio težak jer sam bila hiperaktivna i buntovna. Stalno sam crtala, išla na keramiku i vajarstvo, bežala sa časova koji me nisu zanimali. Tako sam upisala srednju umetničku školu gde sam stekla lepa prijateljstva.

Pohađala si razne kurseve, učila mnogobrojne tehnike… Kako je teklo tvoje umetničko sazrevanje?

Prve četiri godine studija sam provela na slikarstvu na Akademiji likovnih umetnosti – AVU i htela sam potpuno da prekinem jer mi se nije svidelo. Onda sam odradila praksu za vajarstvo na Akademiji umetnosti, arhitekture i dizajna – UMPRUM, nešto nalik primenjenoj. Tamo sam i ostala da bih u sklopu diplomskog rada prešla na dizajn, u atelje “KOV” – Koncept, objekt, viznam (značenje) gde sam završila pre dve godine.

Da li si tamo počela da se baviš nakitom?

Atelje “KOV” se ranije bavio samo tom tematikom ali nas je nova profesorka uključivala u razne projekte, na primer kroz arhitektu i prostorne intervencije. Međutim, ja sam još kao klinka volela da pečem plastelin u rerni, da ređam šarolike perlice, imala sam i fazu realističnih ptičica…

Kako si uspela da dođeš tako brzo do sadašnje popularnosti?

Pa nikada nisam preterano razmišljala ni o marketingu ni o promovisanju. Nekako radim te svoje stvari kako mi dođe inspiracija. Ne obazirem se na to da li je nešto nosivo ili nenosivo ili da li će se uopšte nekome svideti. Najvažnije je da se to meni dopadne i da sam ja sa tim produktom zadovoljna. Kada pripremam neku kolekciju, imam konceptualan pristup koji ima specijalno lično značenje. Sada me malo nervira kada pravim stvari koje su isključivo za prodaju, u tome ne uživam. Iskreno, i dalje ne znam kako se sve ovo desilo. Uložila sam puno u produkciju metalnih stvari jer me je to ispunjavalo, ali sam pomislila kako bih možda mogla i da zaradim nešto. Pretpostavljam da je sve krenulo od onog trenutka kada sam rešila da izložim te prve radove na Design Blok-u bez toga da ikoga znam i bez uvoda u taj svet. Odmah su me odabrali i dobila sam nominaciju za najbolju kolekciju. Mislim da je trik u tome što su moji radovi bili dosta drugačiji, razlikovali su se od tadašnjeg generalnog ukusa, i od nekih normi.

Glavna kuratorka za nakit je nedavno izjavila kako nigde nije videla nešto slično. Uskoro ćeš pokazati najnoviju kolekciju na svetskoj izložbi u Stokholmu sa još 30 aktuelnih zvezda. Gde pronalaziš ideje, kako dolazi do kreacije?

I dalje mi je teško da poverujem u sve to, deluje nerealno. Izuzetno mi je drago, jer sam potpuno iskrena u čitavom procesu. Ne razmišljam uopšte o tome šta bih trebalo da uradim, šta će biti popularno. Uvek radim na temama koje samo mene zanimaju. Zato provodim dosta vremena u istraživanju sastojnih elemenata nove kolekcije. Čitam o tome, analiziram, učim sve dok mi se ne pojavi vizuelni znak u glavi. Te tematske pripreme većinom traju godinu dana.

Kada kreću prve skice?

Uz snove. Prvo sanjam, i onda nacrtam to što sam sanjala. Na primer, htela sam da kupim kristalnu kuglu koju sam videla u nekom izlogu. Sanjala sam kako je držim u rukama i potapam u vodu koja izvire iz drveta jer moram da je očistim. Sutradan me je dečko odveo do radnje gde mi je kupio dotičnu kuglu, ni ne znajući da sam je ja pre toga videla i poželela. Prepričala sam san drugarici, koja nije mogla da veruje zato što to skriveno mesto koje sam sanjala stvarno postoji i ona zna gde se nalazi. Njena baka je jedna od “žitkovskih boginja” sa Karpata, na granici sa Slovačkom i oni kriju to mesto od javnosti. Odvezli su nas do tog izvora, i ja sam bukvalno doživela san u stvarnosti.

4veb

Da li to znači da imaš specifičnu vezu sa okultnim svetom?

Oduvek su me zanimali simboli, duboko značenje nekih oblika, kroz istoriju, magični fenomeni, energetski tokovi. Pre par godina mi je glavna tema bila šamanizam.

Tvoju najnoviju kolekciju “Abracadabra” opisuješ kao kolekciju predmeta za savremnu vešticu. Šta to tačno podrazumeva?

Glavni deo kolekcije je krug, zapravo “Uroboros”, antički simbol večnosti koji prikazuje zmiju koja jede svoj rep i označava kraj ciklusa i kruženje te energije uz novo rađanje. Specijalno za ovu priliku sam odsekla kosu, pa ću i svoju pletenicu da izložim. Čišćenje crne magije, broj šest, čakre… Sve je to sastavni deo ovogodišnje prezentacije, u kojoj imam minimum nakita. U prvi plan sam stavila glavne komade, nenosive, poput skulptura. Tu su kristalna kugla, magični štapići, i ostali najosnovniji pribori rituala ovog tipa.

Kako si ove godine prošla na Design Blok-u, kako su ljudi reagovali?

Design Blok je prošao super! Reakcije publike su bile jako zanimljive. Neki su mislili da se šalim, neki da sam luda, dok su se neki drugi čak plašili… Veći deo njih je ipak pažljivo slušao. Što se profesionalnih reakcija tiče, bile su izuzetno dobre. Dobila sam nominaciju za najbolju kolekciju nakita. I novinari su dobro reagovali tako da sam bila vrlo zadovoljna i sretna postignutim rezultatom.

Koje materijale najčešće koristiš i kako ih nabavljaš?

Ove godine sam se usresredila na zlato umesto srebra. Pored toga koristim staklo, kristal, eben i drago kamenje koje biram po značenju i simbolici jer svaki element ima svoju posebnu moć. Nikada ne naručujem materijal preko interneta, moram da ga vidim i osetim.

Kako bi opisala etape praktičnog stvaranja proizvoda?

Sve zavisi od komada, ali u principu prvo napravim drveni, glavni deo predmeta. Posle toga radim sa specijalnim tvrdim voskom, on je sličan plastici. Obrađujem ga ručno i to se odliva u metal tako da dobijam polugotovi produkt, spreman za finišing. Neki veći komadi su složeni od osam manjih koje spajam naknadno. Na kraju u celinu ugrađujem na primer kamen. Nemam crtež kao prateću referencu zato što često promenim pravac u toku samog procesa.

Što se tiče rodnog grada, koliko često se vraćaš u Beograd?

Jako retko i žao mi je što ga ne poznajem. Prijatelji koji su tamo ostali su pre svega porodični prijatelji i njihova deca, jer sam bila još mala kada smo otišli i nemam neko svoje društvo. Nažalost, nisam upućena ni u umetničku scenu. Ne zadržavam se duže od nedelju dana jer nemam puno vremena za odmor.

Da li si razmišljala o nekoj profesionalnoj saradnji?

Problem je što ni ne znam gde. Većina ljudi koje posetim ne zanima se ekstremno za umetnost, tako da ne idem ni na izložbe, a nisam razmišljala o nakitu jer mi se čini da je nesrazmerna razlika u cenama. Draže bi mi bilo da napravim izložbu umesto biznisa.

Koja mesta voliš da posetiš ili koje slike ti se javljaju kada razmišljaš o Beogradu?

Momentalno Kalemegdan. Obožavam da sama nađem klupu i čitam neku knjigu. Tako i održavam jezički nivo, ali osećam kako ga polako gubim jer ne stižem da ga praktikujem.

16veb

Šta ti nedostaje?

Otvorenost, laka komunikacija. Ovde ne poznajem svoje komšije, ali verujem da bi sve učinili kako bi izbegli slučajni susret u hodniku.

Od kada si u ovom stanu, koja je njegova priča?

Od aprila sam ovde. Žena koja mi je pomogla da ga nađem isto je našeg porekla tako da smo se odmah sporazumele. Htela sam već sređeni stan, a veoma bi je bila važna atmosfera koju osećam, znači bez duhova i loših prisutnih sila, kao i to da imam svoju radionicu tako da mogu da radim od kuće.

Koji predmet bi odvojila?

Posebno mi je draga komoda koju sam donela iz Berlina gde sam se cenjkala na nekom buvljaku.

Šta ti odgovara u Pragu, koja su ti omiljena mesta?

Prija mi lakoća života, ne moraš da se ubiješ od posla kako bi sebi priuštio kvalitetni standard i mir. Sviđa mi se što je grad konačno oživeo, nova generacija je počela da putuje, otvorenija je. Pojavljuju se mali kafići, kafanice, mirni restorani. Ljudi su počeli da obraćaju pažnju i na to šta jedu jer do sada nisu imali nikakav odnos sa hranom. Volim Cafe de Paris, restorane Matteo i Martin’s bistro, barove Malkovitch, kao i galeriju Hauch gde radi moj dragi.

sajt
fb

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: