SOFI u Beogradu: Prirodni sastojci u dodiru s kamenom

U SOFI radnji u Novom Sadu bili smo pre skoro šest godina, tik po njenom otvaranju u maloj zanatskoj ulici i u zgradi koja krije zanimljivu istoriju. Nakon što se ova porodična radionica prirodne kozmetike razvila i postala još složenija  (u pogledu promišljanja ambalaže i u ponudi proizvoda) SOFI radnja otvorila je svoja vrata i na beogradskoj adresi, u Maršala Birjuzova 34.

Za enterijer je ponovo bio zaslužan studio Autori, pa smo sa Majom, Dijanom, Biserom i Branislavom popili kafu i čuli šta to zajedničko imaju nežne kreme i neobrađen kamen.

Ovo je drugi put da sarađujete sa SOFIkozmetikom na prodajnom prostoru. Kako ste razvijali plan za ovaj, a kako za prethodni enterijer, odnosno – u čemu se razlikuju i po čemu su slični?

Maja: Kada govorimo o ovom beogradskom enterijeru, inspirisao nas je pre svega SOFI pristup i činjenica da je na njihovim ambalažama uvek transparentno koji materijali čine proizvode. Već neko vreme smo hteli da eksperimentišemo sa kamenom na ovaj način, i onda se situacija savršeno poklopila – mali prostori poput ovog zgodni su za eksperiment, a kako Draženku i Gorana poznajemo dugo, prepustili su nam osmišljavanje u potpunosti. Prvi put kada smo radili ispitivali smo koje su granice, tako je obično kada ne poznaješ sasvim klijenta, dok su sada imali puno poverenje u nas i saradnja je tekla fino.

Dijana: Važno je i to što smo SOFI u Novom Sadu radili pre pet godina, imali smo manje iskustva i sam taj trenutak je bio mnogo drugačiji – i za nas kao tim, i za naš autorski pristup. Osim toga, prostor u Novom Sadu je bio veoma specifičan, bio je dovoljan sam sebi, a mi smo dizajnom, bojom i oblikovanjem ispratili njegov karakter. U Beogradu smo se zatekli u prostoru koji je trebalo iznova izmisliti, naći mu identitet, pri čemu recimo jeste zanimljiva ta orijentacija na tri ulice.

Isto tako, ta već pomenuta otvorenost brenda, način na koji se Draženka i Goran postave, se uvek primeti u projektu – kada klijent ne postavlja mnogo uslova i kada ne zahteva previše. Čitava ta saradnja oseća se u prostoru i dizajnu, a utiče i na subjektivni utisak kupaca, neodvojivo je od finalnog proizvoda.

Kako teče promišljanje materijala kada se radi o enterijeru za plasman kozmetike čije su sirovine isključivo prirodne? Takođe – do sada ste koristili pastelne boje, dok je ovde paleta nešto drugačija. Šta je uticalo na tu promenu i uopšte na vaš pristup? 

Maja: Što se tiče boja, nismo hteli da se držimo po svaku cenu istih nijansi, nije bilo potrebe za tim.

Dijana: Fokusirali smo se više na forme, oblikovanje, i tu sirovu neobrađenu prirodu kamena. Hteli smo da istaknemo filozofiju koju SOFI ima pri pravljenju kozmetike. Kamen je pažljivo skupljen, ali to su pronalasci, ostaci, jer se kamen najčešće mašinski seče u savršene ploče, a nama su bili zanimljivi oni drugi delovi tog kamena – nepravilne forme, patine, nijanse koje su se javile, nesavršeni završeci. Rastavljali smo ih na delove po žilama gde su već bili pukli, nismo ni mi znali kako će na kraju izgledati – ideja je bila da izvučemo taj krajnji oblik iz prirode.

Maja: Mi već dugo radimo sa kamenom, ali je nešto sasvim drugačije kada od restlova – koji leže na livadama iza stovarišta, sa svim greškama – napravimo nešto.

Dijana: A kamenorezac sa kojim smo radili, koji se nalazi u blizini Aranđelovca i radi spomenike, je nekako umetnik po opredeljenju (smeh). Bio je raspoložen da radi sa nama, a kada nam je slao fotografije svo to kamenje koje nam je nudio nalazilo se zaista na livadi, negde iza.

Maja: Par komada smo čak upropastili iz njegove želje da to što zanatskije obradi, tako da je bio dug proces (smeh).

Dijana: Moraš da imaš strpljenja i da se spremiš da radiš sa nekim ako menjaš način rada saradnika; i da nemaš očekivanja. Mi smo insistirali na toj nesavršenosti. Uostalom, ni u radnji nećeš naći dva identična sapuna.

A koliko uopšte dolazite u dodir sa nesavršeno oblikovanim materijalom u svom poslu? 

Dijana: Jako retko, jer krećeš od toga da moraš da zadovoljiš funkciju nekog prostora, i vodiš računa o projektantskim kriterijumima, o merama, dimenzijama. Taj materijal zatim uvek prati funkciju.

Maja: Ovde je zato bilo sasvim drugačije – minimalno smo obradili restlove koje smo našli, da mogu da budu funkcionalni, tek po nekoliko intervencija. Sve ostalo – namenski pravljene police i zavese – prilagođene su kamenu koji je grub, masivan i može biti hladan.

Dijana: Draženka i Goran imaju taj pristup prema kupcima – važno im je da mogu da probaju, dodirnu i omirišu kozmetiku, pa je recimo i lavabo došao logično u prostor, iz tog pristupa.

A koji je zapravo najveći izazov u dizajnu enterijera u kom treba istaći proizvode? 

Maja: Ovde proizvoda nema mnogo, ne opterećuju prostor i dovoljni su sami sebi – tako da je izazov bio daleko manji nego u nekim drugim projektima.

Dijana: I SOFI vizuelni identitet, kao i pakovanje, pružaju osnovu na koju je lako nadovezati se.

Nakon opservacija o kamenu, materijalu i prostoru pitali smo Draženku i Gorana o samoj kozmetici, ali i njenoj poziciji na domaćem tržištu. 

Koliko se scena na tržištu prirodne kozmetike u Srbiji promenila i na koje sve načine vam to prija ili na vaš uopšte (ne) utiče?

Čini nam se da se promenila poprilično, pojavilo se dosta novih brendova. Konkurencija je postala dosta jača, što je dobro jer se pojavljuju i novi dobavljači sirovina koji nude veći izbor, stari su proširili svoju ponudu, tako da je u tom smislu dosta lakše. Upravo zahvaljujući novim brendovima tj. povećanju ponude i kupci su se dosta edukovali, više čitaju deklaracije, generalno se više informišu. Ranije nam se činilo da kupci imaju više poverenja u velike strane brendove, a da se sada to polako menja i da više daju prednost domaćim. Naravno, ovde mislimo na kupce koji vode računa o tome šta kupuju, i dalje velika većina kupuje impulsivno ili im je presudna samo cena – ne ulaze u sastav i u to šta brend predstavlja ili za šta se zalaže.

Od kada smo poslednji put pričali uveli ste neke ove proizvode, među njima i kreme, čiji je proces proizvodnje (čini se) nešto složeniji nego stvaranje sapuna/ulja. Ispričajte nam koje vam je to izazove donelo i da li možda planirate još novina u ponudi?

Da, za nas je uvođenje linije za negu bilo veliki izazov jer je to zahtevalo potpuno preuređenje fabrike i velike investicije u opremu. U međuvremenu, kreme su postale pravi hit posebno krema za ruke sa Shea Butterom, prošle godine nam se dešavalo da često budemo bez iste jer proizvodnja nije mogla da postigne prodaju. Krajem godine smo uspeli da povećamo kapacitete, i razvijemo formulacije za nove proizvode. Takođe, uradili smo redizajn ambalaže koji neće biti neka velika promena već samo malo osveženje. Noviteti uskoro izlaze na tržište, vrlo smo uzbuđeni i jedva čekamo da se to desi.

Tokom ovog perioda posvetili ste se i promišljanju ambalaže, pa i reciklaži. Kažite nam nešto više o tim odlukama.

Razmišljali smo šta možemo da uradimo više osim što koristimo prirodne sirovine, i tako smo doneli odluku da plastičnu ambalažu zamenimo staklenom, naravno za proizvode koje možete tako upakovati. Sledeći logičan korak se sam nametnuo, a to je da ne možemo dozvoliti da tolika količina staklenih flašica završi na deponiji i krenuli smo sa akcijom #napuniponovo koja podrazumeva da nam kupci vraćaju staklene flašice koje mi nakon pranja i sterilizacije ponovo punimo. Zauzvrat kupcima smo ponudili poklon za pet vraćenih flašica kako bi ih stimulisali da se što više uključe u našu akciju. Moramo priznati da nas je pozitivno iznenadio broj korisnika koji vraćaju ambalažu, čini se da ljudi žele da učestvuju u sličnim akcijama mnogo više nego što im se pruža prilika.

U vezi sa tim, za beogradsku radnju ste nedavno sarađivali sa brendom KOTA, na radnim uniformama. Koliko vam je važna ta vrsta povezivanja ali i održivost za koju se vi – kao i KOTA – pojedinačno zalažete?

Pomenuli smo da se tržište kozmetike dosta promenilo, naš utisak je da se generalno tržište, ne samo kozmetike, promenilo na bolje, pojavilo se dosta novih brendova i zanatskih radionica koje rade vrlo kvalitetno. Mnogi novi mladi brendovi zaista dosta ulažu u svoju proizvodnju, rade etički i transparentno jedan od takvih brendova je i KOTA, bilo je sasvim prirodno za nas da se opredelimo da nam uniforme radi brend čije vrednosti i sami delimo. Važno je da podrška ne ostane na rečima ili lajku, već da zaista podržimo jedni druge kroz konkretnu saradnju, kupovinu ili kako god već…

Kada smo kod Beograda, zato smo se i našli: vaš novi lokal nalazi se ispod Topličinog venca i zgrade Tanjuga, u prostoru na čijem ste uređenju ponovo sarađivali sa studiom Autori. Šta ste želeli od ovog mesta: da liči na prvu, novosadsku radnju, ili da ima drugačiju atmosferu?

Ni jednog momenta nismo želeli da ponovimo enterijer novosadske prodavnice, jedini imput koji smo dali Autorima je da prodavnica bude potpuno drugačija od prve. Vrlo smo zadovoljni kako je sve ispalo dobili smo zanimljiv prostor koji ne opterećuje dizajnom već zajedno sa proizvodima čini jednu idealnu celinu. Saradnja sa studiom Autori je naš drugi zajednički projekat, bolje se poznajemo, sigurno je i to jedan od razloga zašto prodavnica izglada upravo tako kako izgleda. Nemoguće je odvojiti brend od ljudi, a mi smo novosađani, za nas važi da smo spori, čini nam se da smo doneli malo te sporosti na užurbani Zeleni venac, ljudi rado svraćaju u SOFI da biraju svoje proizvode pažljivo i bez žurbe, deluje da vole da provode vreme kod nas.

Šta očekujete od samog Beograda i njegovih prolaznika?

Za početak da se bolje upoznamo, da postanemo dobre komšije i standardno mesto u gradu gde ljudi rado svraćaju.