Kaktusi. Neverovatne biljke iz surovih krajeva.

Oblasti sveta sa najsurovijom klimom nametnule su evolutivni pritisak na biljni svet koji u njima opstaje, što je dovelo do stvaranja čudesnih KAKTUSA. Iako daleko od svojih prapostojbina kaktusi i sukulente žive srećnim životom.

Kada ste počeli da se interesujete za kaktuse, i kada ste počeli da ih gajite?

Kao mlad momak sam počeo da kolektiram kaktuse, kupovao sam ih na pijacama i u cvećarama. Kada sam krenuo sa kolektiranjem i kasnije proizvodnjom, bio sam zaljubljen u bradavičaste kaktuse, mamilarije. To je udarilo pečat, tih prvih deset godina, i na moju kolekciju i na proizvodnju. I dan danas je među mojim primercima na štandu najveći broj mamilarija. Tako je počela moja ljubav prema ovim biljkama.

Gde ih uzgajate?

Uzgajamo ih u Temerinu u našim plastenicima. Sada već držimo plastenike, sedamdesetih su to bili staklenici.

Kaktusi su biljke čije su zemlje porekla udaljene od naše zemlje, kako vi nabavljate kaktuse?

Prvih četiri, pet godina smo nabavljali iz Zapadne Nemačke, seme od vrhunskih uzgajivača kaktusa, na šta sam i dan danas ponosan, jer to je osnova mog sveukupnog današnjeg produkta. Svojevremeno smo nabavljali seme od gospođe Brigite Pils i gdina Bjorga, i gdina Gerharda Kirsa. Oni su i dan danas među najvećim stručnjacima u Evropi za ove vrste biljaka.

Ko kupuje kaktuse, ko se interesuje za kaktuse?

Ne možemo reći da samo srednji stalež kupuje, ili stariji ljudi. Kupuju ih i mlade cure, momčići od deset, dvanaest godina, mladi momci, svaki uzrast kupuje kaktuse i počne ih kolektirati.

Većina kaktusa na štandu su mali, da li su oni još uvek mladi ili su patuljaste vrste koje neće više rasti?

Ovo što mi imamo u ponudi, to su uglavnom mlađi kaktusi, jer neke velike potražnje za starijim korpulentnijim biljkama nema, i onda uglavnom donosimo neke mlađe biljke. Tako da ljudima bude pristupačnije.

Koliko kaktusu treba da odraste?

Svakoj vrsti kaktusa treba od šest do deset godina da stasa, da sazri, da cveta. Mali između godine i tri su veoma sitni i nejaki, nisu ni za prodaju.

Da li postoji neka zanimljiva priča koja se vezuje za kaktuse?

Zanimljiva priča postoji uvek! Ima i tužna priča o kaktusu Grusoniiju koji je u Meksiku korišćen za žrtvovanja ljudi. Pošto mu je tamo težina više od tone, bacali su ga sa određene visine, sa skela, sa građevina i tako su zapravo ubijali ljude. Asteci su to praktikovali. To su enormno velike biljke, veoma korpulentne, veoma opasne, bodlje su im, kod tih starijih primeraka u Meksiku dužine šesdeset do osamdeset santimetara, kao bodeži.

Da li vi imate neki naročito opasan kaktus?

Imamo određeni broj Mlečika i svaka od njih sadrži određene tekućine koje su opasne, koje ako dospeju u oko čovek može da oslepi. Svakome ko kupi te biljke skrećemo pažnju da ih ne obrezuje, da ih ne čupa, jer to su uglavnom bokoraste biljke koje teraju snažne pelcere, sporedne grane. Jedino kod tih biljaka skrećemo pažnju ljudima da budu obazrivi, da rade pedantno, da posle rada sa njima operu ruke.

Da li kaktusi vole da rastu jedni pored drugih, u grupama? Da li postoje neki koji to ne vole?

Zapravo kako su i ovde stišnjeni jedni do drugih, na milimetar, tako su i u našim plastenicima. Kada su stisnuti oko njih se brzo stvara mikroklima. Trudimo se da ih kao i u postojbini stavljamo što bliže jedne drugima. Ta blizina stvara mikroklimu.

Da li je istina da kaktusi bodu samo ljude koji su napeti sa njima?

To je tačno. Ljudi brzopleto rade sa tim biljkama, a treba mirno i staloženo. Ja svaki dan radim sa njima, na stotine ih presadim, ne nosim nikakvu zaštitu.

Postoji li prilika kada se kaktus poklanja, kao crvena ruža?

Ne postoji ta vrsta simbolike. Čak postoje i predrasude, kako nije po feng šuiju, kako se ne sme držati kaktus u kući gde ima devojačke čeljadi. Ja to moram pobiti, jer u svakom domaćinstvu treba da postoje određene biljke makar sukulentne. Kaktusi ne škode ako su u kući!

Haworthia reinwardtii, Južna Afrika. Ornamentalnog oblika cveta duguljastim, cevastim cvetovima.

Crassula pyramidalis, budin hram, Južna Afrika.

Kalanchoe tomentosa poznata i kao pussy ears, Madagaskar.

Haworthia truncate, Južna Afrika, poznata i kao konjski zubi.

Kedrostis Africana, zanimljivog oblika. Formira “krošnju” u obliku venca.

Espostoa nana, Andi, Južni Ekvador i Peru. Poznat kao starčeva brada ili lokalno stari peruanski čovek. Plod mu je jestiv i sočan.

Mix lithopsa, živo kamenje. Lithops je sukulentna biljka, poreklom iz jugoistočne Afrike. Rastu u kolonijama na stenovitim predelima, bojom i oblikom potpuno prilagođeni, tako da su gotovo neprimetni. Izuzetno ih je teško uočiti.

Euphorbia c medusa, meduzina glava, zmijoliki sukulent nepravilnog oblika.

Echeveria sp, kamena ruža. Poreklom iz pustinjskih oblasti Centralne Amerike i Meksika.

Mammilaria sp. Većina poznata kao Bradavičasti kaktusi ili jastučić za čiode. Vode poreklo iz Meksika, ali mogu se pronaći na Karibima, u Kolubiji, Venecueli i Hondurasu.