Da li imate preko 18 godina?

Heroji iz Magacina u Kraljevića Marka

Razgovarali smo sa Ksenijom Đurović o ovom samoorganizovanom prostoru koji je dobro poznat beogradskoj nezavisnoj umetničkoj sceni. Predstojeća akcija koja je pred njima održaće se za vikend, a sa ciljem da se obnovi plesni pod.

2
0

Magacin u Kraljevića Marka 4-8 gnezdo je većinskog dela nezavisne kulturno-umetničke scene u Beogradu. Kulturni centar formiran od tri prostora – Ostavinske galerije na broju 8, Podruma MKM 6 i kompleksa MKM 4 nasuprot njega – smešten je u malenoj ulici između Manakove kuće i Geozavoda. Prošle godine, MKM je proslavio 10 godina postojanja sa idejno utopističkim organizacionim modelom koji funkcioniše po principima otvorenog kalendara i deljenja resursa. Magacin koristi veliki broj lokalnih umetnika i organizacija, kao i zavidan broj gostujućih umetnika iz inostranstva. Za mnoge umetnike i umetničke grupe Magacin je jedini prostor koji mogu da koriste za stvaralački proces a često i za prezentacije, performanse, tribine, projekcije filmova, izložbe, a na raspolaganju je i mali kancelarijski deo.

Zvuči sjajno, zar ne?

Ali i samoorganizovani kulturni centar neko mora da organizuje. Nezavisna kulturna scena Srbije, čiji su članovi preko 80 umetničkih i aktivističkih organizacija iz cele Srbije, neformalni je zastupnik Magacina. Ksenija Đurović iz Stanice – Servisa za savremeni ples, organizacije koja je u Magacinu od osnivanja 2007. godine, upoznaje me sa problematikom pravnog statusa i kako ona koči razvoj i korišćenje punih kapaciteta kulturnog centra.

Ksenija: Magacin je nastao 2007. godine na inicijativu platforme Druga scena koja se, između ostalog, bavila i uslovima rada na nezavisnoj, odnosno, vaninstitucionalnoj sceni. U tom trenutku, kada je postojala politička volja, članovi Druge scene uspeli su da se dogovore sa gradskom upravom, koja je vlasnik prostora Magacina, da dobiju na korišćenje taj prostor u cilju stvaranja kulturnog centra koji bi koristila i administrirala nezavisna scena. Takav model je zahtevao novi ugovor koji bi podrazumevao javno-civilno partnerstvo, ali do njega nikada nije došlo. Kao administrator prostora određen je Dom omladine Beograda. DOB je prvo raspisao konkurs za organizacije koje bi koristile Magacin na dve godine, što se u startu protivilo inicijalno ideji Magacina kao otvorenog kulturnog centra. Odabrano je šest organizacija, ali one nikad nisu dobile ugovore predviđene konkursom, tako ni pravni status nikad nije konačno rešen, uprkos nekoliko kasnijih pokušaja raznih organizacija da pokrenu to pitanje raznim inicijativama. Umesto ispunjenja obećanja za regulisanje statusa kao i za renoviranje prostora za rad, korisnici MKM suočavaju se sa nalozima za iseljenje, što za sada uspevaju da spreče, pre svih Nezavisna kulturna scena Srbije, korisnik Magacina od jula 2014.

Da li je Magacin stvarno otvoren kulturni centar, šta to znači u praksi i koji su uslovi za koriščenje njegovih resursa?

Magacin se koristi po principu Otvorenog kalendara. To je programska onlajn platforma koja svima obezbeđuje mogućnost korišćenja slobodnih termina u prostorijama MKM4 i Ostavinske galerije. Uslovi su da se poštuju dogovori među svim korisnicima u vezi sa kalendarskim rasporedom kao i da se ne narušavaju osnovna prava i slobode drugih. Za besprekorno funkcionisanje programa odgovoran je programski koordinator, koji se menja svakog meseca na sastanku korisnika. Običaj je da korisnici doniraju određenu simboličku sumu na dobrovoljnoj bazi, i ta sredstva služe tome da se kupi nova sijalica, sapun, toalet papir, plati čistačica, i pokriju svi svakodnevni troškovi u cilju održanja osnovnih uslova. Nedavno smo obavili neke sitne ali neophodne popravke u kupatilu, međutim, kad se sve sabralo, ispostavilo se da obavljen posao nije tako mali, kao ni njegovi troškovi. Mnogim mladim umetnicima Magacin je poligon za svoje prve radove i afirmaciju. Magacin takođe ugošćava mnoge strane umetnike, koji dolaze po projektu saradnje sa nekim, na primer, lokalnim umetnikom, ili na rezidencije. Ali i za to su najzaslužniji korisnici Magacina, jer su uglavnom oni ti koji svojim ličnim kontaktima i inicijativama dovode gostujuće inostrane umetnike i na taj način doprinose ne samo kvalitetu, već i vidljivosti nezavisne kulturne i umetničke scene.

Prostor MKM 6 se koristi kao radionica i tu najviše vremena provode Karkatag kolektiv i ZMUC (Zemunski mali umetnički centar), koji svojim zanatskim veštinama često popravljaju sitne kvarove u prostorima celog kompleksa. Karkatag je u tom prostoru 2015. godine pokrenuo program otvorenih radionica, praktičnih i edukativnih, Praksa Makerspace, namenjen široj publici i studentima umetničkih i tehničkih fakulteta, kao i DIY entuzijastima, pa tako svakog petka možete doći u Praksu da popravite svoj bicikl ili da naučite kako se koriste razne mašine za obradu metala.

Da li ima nešto što bi ti lično promenila u radu Magacina, a što se tiče uređivačke politike?

Ksenija: Nešto što ja identifikujem kao problem rada u Magacinu, ali i generalno na nezavisnoj sceni je diskontinuitet programa, koji sprečava razvoj publike kao i njihov aktivniji angažman. Međutim, to je nekako, čini mi se, najmanje u kontroli samih umetnika ili urednika koji se bave programima, jer je za dugoročnost i održivost potrebna pre svega određena finansijska sigurnost. Primer je slučaj Ilegalnog bioskopa koji je najdugovečniji program koji se dešavao u Magacinu. Ilegalni bioskop je bio filmski program Teorije Koja Hoda, i podrazumevao je projekciju filmova kao i otvorene razgovore nakon projekcije sa urednicima bioskopa, a to je mogao da bude bilo ko. Za vreme rada Ilegalnog bioskopa u Magacinu, po kome se i danas naziva jedna prostorija, a pre nego što se preselio u društveni centar Oktobar, stvorila se navika publike da svakog ponedeljka u 19h dolazi u Magacin na projekcije filmova. Trenutno se program ne održava, jer su izostala finansijska sredstva. Ali ja sam sigurna da će se ponovo aktivirati, čim se ukažu uslovi za to.

Foto: Joža (Subsite.hr)

O kojim dešavanjima govoriš?

Ksenija: U decembru smo imali prvu vikend akciju Za plesni pod, kada su učestvovali Nektan Art i Mimart, kao i Cirkusfera i Hleb teatar, za čiji program je bio zainteresovan veliki broj publike pa je skupljena jedna trećina potrebne sume. Zanimljivo je da Cirkusfera, zbog zauzeća svojih članova, nije mogla da izvede program koji je prvo želela, te se udružila sa članovima Hleb teatra i tako se rodila i nova saradnja i nov sadržaj. Prvog vikenda u februaru, 3. i 4. februara, učestvuju Mimart sa performasom „Osvrt“, zatim Nektan Art, grupa koja koristi elemente performansa, buto plesa i ritualnih obrazaca sa performansom „Pukotina“, program Cirkusfere i Hleb teatra „Cirksuferina vazdušna briga i jedan čovek u borbi za pod“, spektakularni nastup etno-twerk grupe Jaguze, Karkatagova radionica crtanja čelikom po čeliku. Takođe, istovremeno će se dešavati i prodajna izložba vizuelnih radova sa performansa Marka Milića Fizički doživljaj zadovoljstva, grafika Katarine Popović nastale povodom 10. Kondenz festivala 2017. godine i fotografija kolektiva Belgrade Raw. Sva sredstva prikupljena u poduhvatu korisnika Akciji za pola poda biće upotrebljena da se sredi plesni pod. Svi ste pozvani!

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: