Top lista: najbolji gradovi za bicikliste

Jasno vam je da Beograd nije jedan od njih. Dok utopijski zamišljamo pedalanje našim gradom na dva točka evo spiska metropola koje su svoje prostorno planiranje podredili najzdravijem prevoznom sredstvu. I po vozača i po okolinu.

Sigurno su vam roditelji od najranijeg detinjstva i prvog slovenačkog „Poni“ ili holandskog „Uniona“ (ko je imao para ili bogatog rođaka gastarbajtera) objašnjavali prednosti i važnost vožnje bicikla. Sem što je razvijao motoričke sposobnosti i učio sportskoj disciplini od najranijeg doba bicikl je bio i odlično sredstvo socijalizacije – roditelji vas izbace napolje a vi, sa društvom iz kraja, jezidite po (prilično) praznim ulicama i tripujete se da živite socijalističku verziju avantura Haklberi Fina i Toma Sojera.

Situacija je sada drugačija – umesto staza za bicikl svako parče se betonira za Njegovo visočanstvo parking dok preostali, ograničen prostor za bicikliste, ako se nalazi u privlačnoj, priobalnoj zoni, otimaju ljubitelji urbanog vikendašenja u zaštićenim prostorima.

Na žalost, ovakva situacija vlada u Beogradu. Na sreću, postoje drugi evropski i svetski gradovi koji vode daleko više računa i o biciklistima, javnim dobrima i prostornom planiranju, a pogotovo o alternativnim vidovima prevoza čiji je cilj smanjenje zagađenja. U nadi da će neki od najboljih gradova za bicikliste, upravo na Svetski dan biciklizma, inspirisati sadašnje i buduće vlastodršce da promene svoj odnos prema fenomenalnom dvotočkašu (ne misli se sa BMW ili Harli Dejvison) evo jedne liste koja vas može razočarati, jer ne živimo u nekom od nevednih gradova, ali i inspirisati brisanje prašine sa starog bajsa, sedanje na isti kada padne sunce i vožnju po nekoj od staza u vašem gradu. Pomoći će vam. I fizički, a ponajviše mentalno.

UTREHT, HOLANDIJA

Gradić na granici sa Belgijom gde živi Džoni Štulić i, po urbanoj legendi, taksira, primer je holandskog pristupa biciklizmu – svi gradovi najgušće naselje države EU imaju razvijenu biciklističku infrastrukturu. Utreht prednjači po najdužoj pravolinijskog stazi u Holadniji – 5.9 kilometara – koja ima i neverovatno interesantnu tehnološku novinu: pored pop ap parkinga za bicikle u gradu postoji sistem pod imenom „Flo“ koji digitalno meri brzinu svakog bicikliste i na „čekpointima“ ih savetuje koliko da ubrzaju ili uspore kako bi stigli do željene rute.

Utreht ima 12.000 parking mesta za bicikle, a vlasti nameravaju da podignu ovaj broj na neverovatnih 33.000 do 2020.godine. Takođe, grad je dizajnirao i podigao specijalizovan most za bicikliste, Dafne Šipersbrug.

O konceptu javnih bicikala koje možete iznajmiti da ne govorimo: u gradu se 10% javnog prevoza obavlja javnim biciklima što dovoljno govori o svesti građana, a i vlasti. Doduše, Utreht je mali i ravan grad te nema prevelikih problema u savladavanju terena, ali kapaciteti i želja za povećanjem staza su za svaku pohvalu.

STRAZBUR, FRANCUSKA

Prvi francuski grad u kome je udeo bicikala u javnom prevozu dostigao neverovatnih 16%. Strazbur je godinama bio primer pravog evropskog biciklističkog grada u kome imate ogroman broj javnih bicikala i lokalne vlasti su čak subvencionisale kupovinu kargo dvotočkaša kako bi građani prevozili kabaste stvari biciklima, a ne kombijima ili kamionima.

Strazbur prednjači upravo u sistemu javnih bicikala, tzv. „velhop“ sistemu koji se smatra jednim od najboljih u svetu i omogućava različite modele iznajmljivanja i upotrebe javnih bicikala. Strazbur planira izgradnju i „autoputeva za bicikle“, saobraćajnica koje će povezati prigradska i rubna naselja sa centrom grada kako bi se biciklizam još više izjednačio sa tradicionalnim gradskim prevozom. Zbog svega ovoga, drži čvrsto mesto na ovoj listi.

MALME, ŠVEDSKA

Rodni grad još jednog balkanskog genija, Zlatana Ibrahimovića,  od 2015.ulaže velika sredstava u biciklističku infrastrukturu. I ne samo to – lokalne vlasti su podržale i privatne investitore u promeni svesti o prevozu te su u ovom gradu otvoreni prva biciklistička zgrada i prvi hotel za bicikliste na svetu. Zgrada, locirana u luci, ima 55 stanova od kojih svaki ima parking za bicikl ispred stana, dok je hotel specijalno namenjen biciklistima koji obilaze zemlje.

Malme je uložio značajna sredstava i u kargo bicikle, iz istih razloga kao i vlasti Utrehta. Parking za te bicikle je na železničkoj stanici, a čelnici uveliko rade i na dva nova projekta – kupovini bicikla za skupljanje smeća i uvođenje trajektna linija isključivo za bicikle koja će povezati Malme i Stokholm.

Iako je grad manji i ponajviše kopira rešenja iz komšijskih zemalja i gradova, Malme je pravi primer za kvalitetnu primenu već dokazanih i uspešnih planova. S toga mesto na ovoj listi, s tužnim pogledom na naše ulice, nije izostalo.

TOKIO, JAPAN

Do sada smo nabrajali gradove manje od Beograda, ali evo primera kako metropola od 20 miliona ljudi rešava upotrebu bicikala. U Tokiju petina građana svakodnevno koristi bicikl. Da, dobro ste pročitali – svakodnevno! Bicikli su posvuda a najviše ih ima u turističkim zonama, a u nekim krajevima grada i do 30%  javnog saobraćaja se obavlja biciklima što je impresivan podatak dok su javni i privati bicikl parkinzi na svakom koraku. Naravno, Japan je treća zemlja na svetu po broju aktivnih biciklista tako da ovi podaci ne čude.

Ono što smeta u Tokiju su veoma stroga pravila gde se bicikl može i ne može voziti što iz naše perspektive divljačkog saobraćaja ne izgleda uopšte loše. Kazne su ogromne ako vas uhvate da vozite po saobraćajnicama koje nisu predviđene za bicikliste. Olimpijske igre 2020. su prava prilika da Tokio još više poboljša svoju biciklističku infrastrukturu, a kako najavljuju vlasti ovog grada to će se i desiti što bi za prvu višemilionsku metropolu na ovoj listi veoma značilo.

BERLIN, NEMAČKA

biciklisti na Prenzlauer Bergu u Berlinu, fotografija Rae Allen, licenca Wikipedia Commons 2.0

Glavni grad najbogatije zemlje EU je, kao što svako zna ko je bio, meka za bicikliste. Udruženja su uspela da organizuju referendum kako bi pitanje biciklizma postalo zvanično na agandi gradske vlasti. Uspeli su u tome i od prošle godine grad Berlin eksperimentiše sa ulicama isključivo za bicikliste i „zelenim talasom“ semafora koji bi trebalo da ubrzaju vožnju. Postotak bicikala u javnom prevozu je 13%, ali pošto se lokalne vlasti trude da poboljšaju parametre grada vezane za zagađenje plan je da ove brojke premaše i 20% koliko sada iznose u nekim delovima grada.

I pored ovoga, Berlin je već bio meka za dvotočkaše: sve velike ulice imaju biciklističke staze, sve je odlično povezano (čak i neka rubna naselja iako grad ima 4.5 miliona stanovnika) i svuda možete ići  biciklom. Berlin je uistinu jedna od biciklističkih prestonica Evrope. To zna svako ko je bio u njemu tako da još jedno mesto na listi ide na više nego zasluženu adresu.

BARSELONA, ŠPANIJA

Turistički centar Evrope (a i sveta) ima izuzetno razvijenu biciklističku infrastrukturu i svest – grad planira ulaganja od 22 milona evra kako bi biciklističke staze dosegle, za nas, neverovatna 64 kilometra. U poslednje dve godine staze su povećane za 20% što Barselonu postavlja na vrh bicklističkih gradova.

Urbanistički pilot projekat „superblokova“ u kojima je saobraćaj isključivo na biciklima razvija se sa velikim uspehom. Sistem javnih bicikala je sve uspešniji pa se lokalne vlasti smatraju za najagilnije što se tiče sprovođenja novih mera za bicikle.

Negativna strana su opet glavne saobraćajnice gde je zabranjen prolaz biciklistima što ih, kao i u Tokiju, primorava na duge obilaske no ne može se svima udovoljiti. Ako ste bili ili planirate posetu Barseloni bićete veoma prijatno iznenđeni nivoom biciklističke kulture. U svakom pogledu.

LJUBLJANA, SLOVENIJA

Od gradova bivše Jugoslavije Ljubljana jedina ima kapacitet da se nađe na ovoj listi. Naravno, to nije ni prineti metropolama ali vlasti Ljubljane, pod svima poznatim gradonačelnikom Zoranom Jankovićem, imaju sekretara za biciklizam što je civilizacijska promena za naše (a Sloveniju to jeste) prostore. Grad je postao Zelena prestonica Evrope 2016. i to je umnogome pomoglo u podizanju ulaganja u biciklističku infrastrukturu – ceo grad je povezan stazama, a bicikli imaju udeo od 20% u javnom prevozu što je impresivna brojka.

Mreža staza je koheizvni faktor u razvijanju grada, a čak i prisustvo velikog broja automobila (Slovenija ima najveći broj automobila po glavi stanovnika u EU) ne kvari toliko situaciju s biciklima. Sve u svemu, naša bivša braća „janezi“, malo zbog realnog stanja, a malo zato što su nam bili bliski, u vrhu liste. I primer kako se uz malo može dobiti veoma puno.

OSLO, NORVEŠKA

Finiš liste obeležiće skandinavski (i jedan na pola puta do tog regiona) gradovi pošto njihova ulaganja u infrastukturu za bicikliste zvuče kao naučnafantastika za prosečnog srpskog biciklistu.

Oslo ukida sve vrste prevoza i parkinga u centru grada od 2019. Ostaje samo gradski prevoz i bicikli što ga čini prvim gradom u Evropi koji je to uradio. Takođe, lokalne vlasti su donele set pravila – nazvali su ih „Oslo standard“ – kojima se promoviše biciklistički prevoz. Pravila su u potpunoj suprotnosti sa državnim saobraćajnim planovima pošto su gradske vlasti apsolutno posvećene biciklizmu i razvoju istog.

U gradu se otvara i višekilometarska biciklistička ulica koja bi trebalo da poveže udaljene kvartove ovim vidom prevoza. Iako glavni grad Norveške zaostaje za Amsterdamom ili Malemeom, namere gradskih čelnika su neverovatno napredne i na njih bi trebalo da se ugleda većina ne samo evropskih nego i svetskih gradova. O našim da ne govorimo.

AMSTERDAM, HOLANDIJA

“Yellow bike Amsterdam” je najstarija i najveća privatna agencija za iznajmljivanje bicikala u gradu. Nalaze se u blizi Centralne stanice.

Holandija je  zemlja iz snova za svakog ljubitelja biciklizma, a Amsterdam Meka i Medina. Ovaj grad je potpuno okrenut biciklima – svi ih koriste, imaju impresivan udeo od preko 40 posto u javnom prevozu a bez bicikla ste kreten u ovom gradu.

S biciklom se svuda stiže, pa čak i do čuvenih gradskih plaža Sandfort (Zandvoort) i Blumendal (Bloemendaal) koja su udaljene skoro 17 kilometara od centra, posle kvarta Haarlem, poznatog po bivšim Jugoslovenima koji tu žive. Takođe, javne bicikl za iznajmljivanje imate bukvalno na svakom koraku, čak i kargo bicikle (autor ovog teksta se selio pomoću jednog i doživeo da ga slikaju turisti jer je vožnja bila više nego zanimljiva) pa se slobodno može reći da je bajs u ovom gradu neophodan.

Amsterdam je uistinu pravi biciklistički grad. U svakom smislu. Zato, ako niste do sada iskusili pravi biciklizam, izaberite Amsterdam. Navući ćete se sigurno.

KOPENHAGEN, DANSKA

biciklisti u špicu u Kopenhagenu, fotografija : heb@wikimedia commons.

Ovaj grad je apsolutno najbolji grad za bicikliste na celom svetu. Zašto? Evo nekoliko podataka: u poslednjih 10 godina uloženo je neverovatnih 150 miliona evra u infrastrukturu, gradi se ili je završeno 16 (dobro ste pročitali) mostova za bicikliste u poslednje dve godine, izgrađena je kompletna biciklistička saobraćajnica Havneringen koja bukvalno povezuje ceo grad, implementiran specijalan semaforski sistem samo za bicikle koji ubrzava saobraćaj i instaliran digitalni sistem saobraćajnih znakova da se biciklisti ne zbune u vožnji.

Rezultat? Udeo bicikala u javnom saobraćaju je 62%. Dakle, 62 procenta građana Kopenhagena koriste isključivo bicikl kao prevozno sredstvo. Ovo je za  naše gradove čista utopija i nikada se neće desiti ali ako bismo preneli bar petinu iskustava najboljeg grada za bicikliste – ovde bi se desilo čudo. Do tada možemo sanjati (ili posetiti) Kopenhagen.

Ovde možete pročitati o sjajnom projektu grada Beča koji je jedan od najboljih primera za rešavanje saobraćajne infrastrukture u urbanim zonama.