Prvi AI mural u Srbiji: U okviru Dana urbane kulture tri umetnice oslikale zid u Čačku

Čačak i njegovi građani i građanke su nedavno proslavili 100. mural, a pre nekoliko dana dobili su još jednu inventivno oslikanu fasadu – prvi AI mural u Srbiji. Umetnice Maja Stojanović – Zmaja, Irena Jevtović – Kusha chiks i Karla Ćosić, u okviru festivala Dani urbane kulture (DUK), koji se po deveti put održava u ovom gradu, bile su autorke i realizatorke projekta.

Mural nosi ekološku tematiku, s obzirom da su mnoge aktivnosti DUK-a i samih umetnica inspirisane zaštitom životne sredine. AI ekspert Aleksandar Zah im je bio saradnik na projektu; reči koje je zadao AI generatoru bile su životna sredina, ekologija i fantazija. Skicu koju je AI izbacio, Maja, Irena i Karla su potom prilagodile svom stilu.

Maja Stojanović – Zmaja je rođena u Torontu 1996. godine. Prvih 12 godina života je provela u Kanadi, nakon čega se sa porodicom preselila u Čačak, gde je i završila gimnaziju. Diplomirala je 2019. godine na Seattle University u SAD-u i dobila zvanje interdisciplinarne umetnice. Posle fakulteta vratila se u Čačak. Članica je Udruženja vizuelnih umetnika tog grada, a deo je i organizacionog tima DUK festivala. Napisala je i ilustrovala knjigu „Kod nas se kaže… / We tend to say…”

Irena Jevtović – Kusha chiks je, kao i Zmaja, jedna od retkih devojaka u Srbiji koja se bavi oslikavanjem murala. Kusha na indijskom jeziku znači talentovana, a to je i ime koje se daje devojčicama u toj zemlji. Ova 27-ogodišnja umetnica rodom iz Čačka osnovne i master studije je završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na smeru slikarstvo. Do sada je realizovala više samostalnih i grupnih izložbi, a takođe je i deo organizacionog tima festivala Dani urbane kulture (DUK) u rodnom gradu. Živi i radi na relaciji Čačak-Beograd.

Karla Ćosić rođena je 1998. godiste u Mostaru. Apsolvent je na Akademiji likovnih umjetnosti u Širokom Brijegu, na odseku grafike. Muralima se bavi poslednjih par godina i članica je Udruge Rezon koja organizuje Street arts festival Mostar. Svoj stil opisuje kao spontan, veseo, zabavan i dečiji.

View this post on Instagram

A post shared by Dani Urbane Kulture (Days of Urban Kulture) (@dukfestival)

Kako ste došle do ideje za AI mural?

Zmaja: Irena i ja smo razmišljale šta bi mogli inovativno da uradimo, nakon realizacije stotog murala u okviru DUK-a. Svaki mural ima svoju priču, ali smo ovaj put želele da implementiramo i duh vremena. Kako je veštačka inteligencija i više nego aktuelna tema u poslednje vreme, posebno u negativnom kontekstu, želele smo da vidimo kako bismo celu situaciju, odnosno ovu alatku, mogle da okrenemo u našu korist. Kako bi to AI mogao da nam olakša proces koji je inače težak za umetnike – to je osmišljavanje koncepta i skice, što je prvi korak u kreiranju murala. Tada se rešavaju sva pitanja, a posle je lako, samo crtaš i bojiš. Taj početak je, kako sam već istakla, najteži jer sve formiraš u glavi i na papiru. AI uz naše inpute izbacio skicu i dao rešenje. Skratio nam je proces i muku koja se ogleda u tome da danima sediš i razmišljaš: “Šta sad, kako sad?”

Karla: Želim da istaknem da sam bila počašćena što učestvujem u ovom projektu u kom smo realizirali inovativne i moderne ideje. Smatram da AI ne može zamijeniti umjetnost, ali može pridonijeti umjetnosti, jer AI ne može zamjeniti čovjekovu kreativnost. Umjetnoj inteligenciji je prvo potrebno da postoji čovjek, ona je samo pomagalo.

Koliko vam je bilo izazovno da implementirate AI skicu na vaš stil?

Karla: AI nam je pomogao i riješio kompoziciju i elemente koje smo u svom stilu odradile. Nije bilo pretjerano izazovno. Na početku nismo znali kako točno da ukomponiramo sposobnosti AI; i dalje smo htjele da održimo svoj umjetnički izričaj.

Zmaja: Aleksandar Zah, koji je ekspert za AI, nam je pomogao da osmislimo skicu. Dale smo mu naše prethodne skice i ključne reči. Rezultat je bio desetak skica koje je AI izbacio na osnovu tih ključnih reči, na osnovu kojih smo mi uradile finalno rešenje. Nije nam bilo teško, jer nam je AI dao gotove crteže. Ipak, nismo htele samo da ih preslikamo, već smo uzele elemente i kompoziciju i podelile se svaka sa svojom jačom stranom – Karla je radila apstraktne pozadine, Irena karaktere odnosno ljude, a ja izmišljene karaktere, tj. živuljke.

Irena: Meni je iskreno bilo izazovnije – balansirala sam između onoga što je izbacio AI generator i onoga što ja radim. Nisam htela da idem u ekstrem i skroz kopiram AI rezultat i nešto što sam navikla da radim stalno. Kada bih imala preciznije ideje tj. vizije AI bi mi dosta pomogao. Ovako, pošto smo se kombinovale nas tri, bilo je izazovnije nego što sam očekivala.

Vaša autentičnost je predstavljala najveći izazov?

Karla: Da, da. Taj početak je bio težak – kako da ga uopće koristimo. Ipak, nismo željele izaći iz toga, željele smo vidjeti što radi i da na kraju možemo reći da je to naš rad.

Irena: Da, definitivno. Nisam uspela da implementiram svoj stil u meri u kojoj bih želela. Naravno, postoje elementi mog pečata, ali ne preveliki, više se to ogleda u detaljima.

Koliko vam je bliska tematika ekologije?

Zmaja: Generalno se uvek zalažem i aktivna sam na tom polju u kontekstu umetnosti, kako kroz rad sa organizacijom Zeleni talas, tako i kroz DUK i Udruženje vizuelnih umetnika. Imali smo ekološke akcije, akcije čišćenja prirode. Uvek kada organizujemo događaje trudimo se da budu što održiviji – da li je to kasnije čišćenje, upotreba aluminijumskih čaša…

Karla: Kineska religija i filozofija taoizam su mi izrazito bliski, i trudim se da njegovu suštinu izrazim kroz svoj rad. Suština taoizma je u spontanom načinu življenja, bez forsiranja. Sve je sačinjeno od pet elemenata koji nose svoju energiju. Tako da mi je i očuvanje prirode i povezanost sa njom veoma bitna, jer smo svi dio prirode.

Irena: Ja sam čovek koji voli prirodu i volim da provodim vreme u prirodi. Teško mi je da gledam šta sve ljudi rade prirodi i baš zato mi je bitno i zanimljivo da se bavim ovom temom i time pridonosim osvešćivanju.

Da li često odlazite u prirodu?

Karla: Uglavnom idem tamo gdje ima puno vode i zelenila. Volim da istražujem, ne nužno da idem rutama.

Zmaja: Ne idem u onoj meri koliko bih volela, ali se trudim da planinarim barem jednom mesečno. Ovčar Banja nam je na minut, samo sednem u kola kad je lepo vreme i odem tamo. Što češće to bolje.

Irena: Bavim se alpinizmom, tako da sam često u prirodi.

Kako je tekao proces oslikavanja i kakve su bile reakcije stanovnika i stanovnica zgrade koju ste oslikavale?

Karla: Susjedi su bili predobri. Jako topli i darežjivi po pitanju hrane, toliko su nas hranili, da nije više moglo stati u nas (smeh). Susjedi su se natjecali tko će prvi donijeti kavu. Poslužilo nas je vrijeme, što je bilo sjajno. Uvijek se potroši dosta energije kad se penje na skelu, ali pošto smo nas tri bile, bilo nam je lakše da odradimo zajedničkim snagama.

Zmaja: Ovo su bili najbolji ljudi ikad, bez preterivanja. Ja ne znam da li nas je neko u životu ovako ugostio na zidu – bili su oduševljeni muralom, jer im je fasada bila u lošem stanju. Znali su za DUK, prethodno su pričali sa Vukom Đurićem Endom (koosnivačem i umetničkim direktorom DUK-a) i kada su čuli da ćemo oslikati baš njihov zid svi su bili oduševljeni. Ugostiteljstvo im je bilo na nivou, i hrana i piće. Takođe su bili zadovoljni i urađenim muralom, kako im se uklopio u ambijent jer je zgrada okružena drvećem.

Irena: Komšije su fenomenalno reagovale, s obzirom da je u pitanju tema prirode. Dobili smo, po meni, neočekivano pozitivne komentare. Proces oslikavanja je bio ništa više neuobičajeni nego inače, sve je išlo svojim tempom, kako treba i bez poteškoća. Sve je trajalo četiri dana, od 5. do 8. juna.

Na, sada već tradicionalnom, festivalu Dani urbane kulture (DUK) u Čačku učestvuje više od 20 afirmisanih imena street arta – od Japana do evropskih i zemalja regiona, kao i Srbije. Oslikavanje fasada na 12 različitih gradskih lokacija počelo je 15. maja, a trajaće do 20. juna.

Među učesnicima DUK-a su Francuz Stom 500, Kartel iz Nemačke, te BakiBaki iz Japana. Iz Austrije dolaze i artisti Hnrx i Perkup, kao i njihovi susedi Švajcarci Wandart, Guthings i Home 87. Zidove Čačka ovog proleća i leta oslikali su i etablirani crtači iz Hrvatske – Tužni Marin, Sarme, Chez i Erol Sjajni.

U Čačku se našla i street art ekipa iz Bosne i Hercegovine – Zian i pomenuta Karla. Takođe, ove godine DUK je ugostio i učvrstio saradnju sa različitim street art organizacijama – mostarskim Udruženjem Rezon (Street Arts Festival Mostar), kao i NVO Obojena klapa (FASADA festival). Program domaćih umetnika čine duo evropskog glasa Sobekcis, potom TKV, Marg, Peđa T8, Jana, Bart, Risk, Zmaja, Kusha Chicks, kao i koosnivač DUK-a, Endo.