Dani urbane kulture: Hrvatski grafiteri Chez i Sarme oslikali fasadu Osnovne škole u Čačku

Na devetom po redu festivalu Dani urbane kulture u Čačku, hrvatski umetnici Chez 186 i Sarme oslikali su deo fasade Osnovne škole „Vuk Karadžić” u ovom gradu. Na zidu koji su deca iz škole već dugo želela da vide oslikan, Sarme je nacrtao motiv Mikelanđela, jednog od nindža kornjača, dok je Chez zajedničkom muralu uneo apstrakciju i kolorit.

Chez i Sarme su jedni od vodećih grafiti umetnika u regionu. Žive i rade u Zagrebu.

Chez 186 aktivan je na sceni više od 20 godina. Njegov stil znatno je uticao na grafiti umetnike u celoj Hrvatskoj i šire. Fokus mu je trenutno na muralima i njegovom radu je vidljivo nasleđe klasičnog grafiti stila sa kojim je počeo, a koji sada apstrahuje i daje mu novo značenje.

Sarme je na zagrebačkoj grafiti sceni aktivan skoro dve decenije kao jedan je od njenih najznačajnijih predstavnika. Njegovi radovi nalaze se na ulicama, legalnim zidovima, ali i na platnu i digitalnim medijima. Poslednjih nekoliko godina razvija svoj specifični stil koji uključuje oslikavanje likova iz filmova i crtaća, sa jednostavnim linijama i apstraktnim motivima.

Chez 186 i Sarme u poslednje vreme sve više slikaju zajedno, bez obzira na to da li je reč o velikom međunarodnom festivalu ili je nedelja popodne. Stilovi im se dopunjuju i konstantno inoviraju. Tako je bilo i u Čačku na DUK-u ovog maja, kada su oslikali deo školske fasade.

Sa njima smo razgovarali o Čačku, muralima, umetnosti kao dualnosti – terapiji i teškom radu.

Da li vam je ovo prvi put da slikate u Srbiji?

Sarme: Nisam prvi put u Srbiji. Slikao sam već, ali ne u Čačku, već u Novom Sadu i Beogradu. Kako sam svoje grafiti ime izabrao zbog hrane, ovde u Čačku sam nacrtao nindža kornjaču koja lovi Cheza i mene. Inače je kornjača Mikelanđelo slikao grafite, mada ovaj naš bi se samo igrao. Iskreno, bili smo se uplašili, mislili smo da će mural biti bad, a na kraju ispalo da bi se Mikelanđelo samo zezao i igrao.

Chez: Nije mi prvi put, bio sam u Beogradu par puta, u Novom Sadu isto i u Beloj crkvi, to sam se neki dan sjetio.

Kako vam se čini Čačak i DUK?

Sarme: Obožavam sve. Svi su super, ljudi su super, organizacija je super, hrana je također super. Vratio bih se. I dajem ocenu pet.

Chez: Najiskrenije super! Pratim sve što radite i drago mi je da zbog toga. Festival raste i gura se iz godine u godinu da ide sve bolje.

Sarme, da li ti je ovaj mural bio izlazak iz zone komfora?

Sarme: Nije mi uopće bio izlazak iz zone komfora, dapače, suprotno. Volim se poigrat s likovima, perspektivama i raznim elementima i probat sve to stopit u cjelinu koja će imati ili neće imati smisla. Ne crtam takve stvari toliko često, jer zahtjevaju više vremena, materijala, zida i slično. Iskreno mislim da bi trebao jer mi je uživancija – naravno, kad su slobodne ruke u pitanju.

Chez, kako bi opisao svoj mural u Čačku?

Chez: Prvi put sam crtao u Čačku, ali šta sam crtao ne mogu objasnit. Neobjašnjivo je. Apstraktno je i ima veze s grafitima.

Odakle dolazi ta apstrakcija?

Chez: Iz grafita, u nekoj pomaknutoj verziji. Ima tu simbolike u djelovima slova. Uzeo sam djelove grafita, iz lettering-a, iz slova i onda ih u preradio u digitalnoj verziji. Na kraju dobijem te neke asptraktne forme koje i dalje imaju djelove slova, ali su skroz izgubljeni. Razlomim grafite toliko daleko da postanu apstraktni. Ja  i dalje vidim djelove slova, ali ne izgledaju ko grafiti.

Vidiš li neku simboliku u tome ili samo izražavaš sebe, u smislu „Ovo sam ja“?

Chez: Ovo sam ja.

Da li postoji terapijski momenat u svemu tome ili radim zato što voliš i prija ti?

Chez: To jeste bizarno – zapravo je užasno mentalno naporno. Boriš se s tim da nećeš napraviti nešto čime ćeš biti zadovoljan. Ja sam najgori kritik samog sebe i onda mi treba užasno puno. Kada sam radio ovaj mural, do zadnjih sat vremena mi je bilo sve katastrofa, preloše i onda sam u zadnjem trenu „spasio sve“. Svjesno sam si zadao puno posla i zakomplicirao sve, ali sam se natjerao da to izguram da bude okej i sada sam zadovoljan.

Sarme: Crtanje mi je apsolutno terapija, kako bi rekli u selu – mozak na pašu i crtaj šta ti se crta. Druga stvar su naručeni poslovi, to zna ponekad bit naporno, klijent zna bit težak, ali sve se na kraju sredi, nade se zajednički jezik i svi budu sretni.

Na, sada već tradicionalnom, festivalu Dani urbane kulture (DUK) u Čačku učestvovalo je više od 20 afirmisanih imena street arta – od Japana do evropskih i zemalja regiona, kao i Srbije. Oslikavanje fasada na 12 različitih gradskih lokacija počelo je 15. maja i trajalo je do 20. juna.

Među učesnicima DUK-a bili su Francuz Stom 500, Kartel iz Nemačke, te BakiBaki iz Japana. Iz Austrije dolaze i artisti Hnrx i Perkup, kao i njihovi susedi Švajcarci Wandart, Guthings i Home 87. Zidove Čačka ovog proleća i leta oslikali su i etablirani crtači iz Hrvatske – Tužni Marin, Erol Sjajni, kao i pomenuti Sarme i Chez.

U Čačku se našla i street art ekipa iz Bosne i Hercegovine – Zian i Karla. Takođe, ove godine DUK je ugostio i učvrstio saradnju sa različitim street art organizacijama – mostarskim Udruženjem Rezon (Street Arts Festival Mostar), kao i NVO Obojena klapa (FASADA festival). Program domaćih umetnika čine duo evropskog glasa Sobekcis, potom TKV, Marg, Peđa T8, Jana, Bart, Risk, Zmaja, Kusha Chicks, kao i koosnivač DUK-a, Endo.

Endo, Kartel i Sobekcis oslikali su tri murala visine 34 metra, na silosima nekadašnjeg Žitoprometa u Čačku, koji su realizovani u okviru programa Čačanska rodna, nacionalne prestonice kulture.

*fotografije: Teodora Krunić