Da li imate preko 18 godina?

Milina Trišić: Ljudi sa transrodnim iskustvom nisu frikovi

Autor:

Dokumentarni film “Ex You”, koji će biti prikazan na 15. izdanju festivala Merlinka, kroz raznolike životne priče tri transrodne osobe, postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu.

Helena je prevremeno penzionisani major, prva vojno lice u Srbiji koja je promenila pol. Kamila je iz Bosne i Hercegovine i dalje se nada promeni pola u Srbiji nakon godina pokušaja. Vuk je kršten u Crnoj Gori kao prva transrodna osoba koja tada nije završila tranziciju. Sa autorkom Milinom Trišić razgovaramo o ovom ostvarenju koje će na programu festivala biti u petak 8. decembra u 19 časova, u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj 11.

Kada ste koncipirali film o transrodnim osobama u zemljama bivše Jugoslavije i kako se nametnuo izbor Helene, Kamile i Vuka za sagovornike/ce?

Ideja za film nastala je kada sam prvo čula za Helenin slučaj. Za sve tri priče, za Helenu, Kamilu i Vuka sam saznala iz novina. Očigledno su i njihove životne priče našle mene.

Tako da sam se odlučila za samo njihove tri priče. Kao tri portreta, da bi njihove priče bile jasnije. Dosta drugih je ispalo iz filma. Najteži deo mi je bio u montaži, da se emotivno distanciram od likova i da odredim koji delovi njihove priče treba da uđu u film, jer meni se sve činilo važnim što sam ih bolje upoznavala. Da napravim izbor šta ulazi u film, a šta ne, pomogla mi je montažerka filma Maja Kokić.

Da li ste bili u mogućnosti da birate o kome ćete film raditi, ili je izbor određen time ko je već bio eksponirana javna osoba, koja je već govorila o svom rodnom identitetu?

Imala sam mogućnost da biram o kome ću raditi film i izabrala sam njih troje iz tri različite bivše republike. Pre svega, ideja mi je bila da prikažemo potpuno različite priče, da probamo da predočimo različita iskustva koja transrodne osobe imaju, sa svim svojim problemima, usponima i padovima, željama, patnjama, svojom borbom da se ostvare kao ličnosti, i time da ih približimo ljudima koji o njihovim problemima ne znaju ništa.

Milina Trišić, privatna arhiva

Iako se radi o (u manjoj ili većoj meri) javnim osobama, uvek je delikatno pitanje eksponiranja kroz dokumentarni film. Šta je to što su sagovornici/e želeli/e od samog filma i kakva su očekivanja imali od vas kao rediteljke?

Transrodne osobe u našem regionu nisu tako često predstavljane fer u filmovima. Helena, Kamila i Vuk su imali poverenja u mene da mi najiskrenije ispričaju svoje životne priče, a ja njihovo poverenje nisam htela da izigram. Film možda nema neke velike umetničke kvalitete, ali ima emociju.

Sa druge strane, ako se može o tome govoriti – kakva očekivanja imate od publike? Da li se obraćate transrodnoj zajednici, LGBT+ zajednici, ili svim ljudima, i kakva su dosadašnja iskustva sa projekcija, odnosno razgovora sa publikom?

Film nije pravljen za transrodnu zajednicu i LGBT+ publiku, ali se nadam da mnoge iz transrodne zajednice može da ohrabri. Film je pravljen za ljude koji ne znaju mnogo o toj temi. Da probam da probudim empatiju kod ljudi koji često imaju predrasude prema transrodnim ljudima, tj. prema ženama i muškarcima sa transrodnim iskustvom. Mada transrodna zajednica i LGBT+ publika sjajno reaguju na film. Razgovori sa publikom posle projekcija su veoma pozitivni i obično publiku zanima još nešto više o samim protagonistima filma.

Priče ovih osoba u određenoj meri i razbijaju stereotipe – Helena ne nastupa iz pozicije žrtve na primer, dok Vuk pronalazi razumevanje u Crkvi i „ludnici“, kako sam kaže. Koliko vam je bilo važno da prikažete šarolikost transrodnog iskustva, odnosno koji su to specifični aspekti na koje ste želeli da stavite fokus?

Fokus je bio da se poveća vidljivost problema trans osoba u Srbiji, ali i u regionu. Za sad film ima samo festivalski život, a li nam je cilj da ga prikažemo na televizijama u Srbiji i regionu, i da film ima što veću vidljivost. Da pokažemo da trans ljudi, tj. ljudi sa transrodnim iskustvom nisu frikovi već da to mogu da budu naše kolege, prijatelji, ili da nam postanu prijatelji kao što su meni postali protagonisti filma.

Kroz Heleninu priču nagovešten je i izvestan raskol u LGBT+ zajednici, odnosno nerazumevanje između različitih aktivističkih struja. Kako vidite ovaj problem u kontekstu borbe za prava i priznavanje transrodnih osoba u Srbiji?

Kao i u svim drugim oblastima drustvenog života i javnog delovanja kod nas, i u LGBT+ zajednici dolazi do razmimoilaženja u mišljenjima i delovanjima, što se ma koliko činilo problematičnim, smatram i pozitivnim, jer doprinosi boljim uvidima u probleme zajednice, kroz sagledavanje iz različitih tački gledanja, različitih iskustava, doživljaja, i individualnih problema sa kojima se suočavaju pripadnici te zajednice. Dosta toga se čita u našem filmu i kroz Vukovu priču. Film „Ex You“ nema nikakve veze sa aktivizmom, niti je deo neke agende, niti je finansiran od bilo koje ambasade.  Film je jedino podržao Filmski centar Srbije.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: