Da li imate preko 18 godina?

NEOtkriveno: Katalonija

Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, ka obalama koje niste videli na razglednicama, na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Šesta stanica: trgovi prestonice Katalonije, obala i ostrva, Španije, kao i sve šume i plaže između.

Kao turisti istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa razglednica, odakle je zgodno poslati sliku rodbini i kupiti suvenire za prijatelje. Ali, biti lokalac znači znati gde se pije piće nakon posla, kojim putem se zaobilazi gužva i šta prijateljima doneti sa lokalnog buvljaka – to je rezervisano za one koji u gradovima žive i koji se tim gradovima vraćaju; kroz Barselonu i Kataloniju, koja nam uvek izmiče kao destinacija za leto (a čije zgrade, parkovi i šume su nam nedovoljno poznati) vodi nas Olivera Hinić, kojoj je već dugo glavni grad ove regije dom i polazna tačka za istraživanje susednih predela. 

Šta je to zbog čega je Barselona tvoj dom, već neko vreme? 

Barselona je za mene kao oaza, kad god odem čeznem da se vratim, skoro pa je idealizujem. Sve mi se čini blisko, a i dalje otkrivam nove dimenzije. Sigurno je taj miks udobnosti i otkrivanja uvek nečeg novog ono što me privlači. Sa druge strane, čim se malo odomaćim spremna sam i za oštru kritiku. Mislim da je ta love-hate relationship sa gradom u kom živiš krucijalna da bi se osetio kao kod kuće.

🍧love you forever

A post shared by @ oliveyra on

Živiš na moru; a gde odlaziš na kupanje ili letuješ vikendima?

Skoro sam shvatila da sam ja videla više Španije nego regije u kojoj živim, Katalonije. Sada to pokušavam da ispravim. Što se kupanja tiče, u početku mi je bilo dovoljno da idem na plaže tipa Nova Icaria ili Bogatell, gde i dalje idem zimi jer su jako blizu centru grada. Leti uzmem voz sa Plaza de Cataluña i nakon 15 minuta stižem na plažu Ocata. Dugačka, prostrana, i uglavnom praznjikava.

🎈

A post shared by Lika (@lika.gray) on

Pošto sam ovog leta krenula u istraživanje Costa Brave, najnovije otkrovenje mi je plaža Waikiki, kod gradića Altafulla blizu Tarragone. Nudistička plaža do koje se hoda kroz borovu šumu 20ak minuta od nekog kampa. More kao svila, samo ću to reći. Krajem meseca idem na kampovanje na sever, zona se zove El Port de la Selva, na zabačenu plazu koja se zove Cala Tavallera. Nakon toga mogu da komentarišem da li mi je draži sever ili jug, što je klasična rasprava lokalaca.

Otkrij nam svoje omiljene zgrade, trgove i/ili ulice.

Toga stvarno ima previše, a i dalje ih otkrivam! To je stvarno najbolja stvar u vezi sa Barselonom. Zaobići ću one baš turističke, iako neizbežno cenim i njihovu lepotu. Nekada sam zivela na Plaça de Sant Pere pa će to za mene uvek biti “moj” trg. Kad god prođem, kupim italijansku piadinu u Santa Piadina ili svežu pastu u Las Sorrentinas i sednem na stepenice crkve da to pojedem, što sam radila i dok sam živela 5 metara pored. Iako je u Gótico četvrti, koju uglavnom izbegavam, moj prvi omiljeni trg je bio Plaça del Pi. Tu sam prvi put osetila tu uzbudljivu energiju Barselone i otkrila da narandže rastu po raznim trgovima, kao i da ih ima u izobilju.

Gracia, deo grada lociran tačno iznad centra, ima mnogo lepih trgova i definitivno je više lokalni. Taj deo grada je prosto drugačiji, kao grad za sebe, pa je onda osećaj na ulicama drugačiji. U tom kraju, osim Plaza del Sol gde uveče svi sede na trgu i izgledaju kao da su u sred nekog miroljubivog protesta, moji omiljeni trgovi su Plaça de la Virreina i Plaça de la Concòrdia. Blizu poslednjeg je navodno najbolji thai restoran u gradu, Bangkok Café. A što se tiče ulica: Carrer Valencia ako šetam, zgrade su prelepe; Carrer Girona ako se penjem biciklom, iz istog razloga.

🏡

A post shared by @ oliveyra on

Koje doba godine ti je najdraže u Barseloni?

Jesen, bez razmišljanja. Ali to je moje omiljeno godišnje doba svuda – osim što u Barseloni to znači sandale i mokra kosu do sredine novembra. Lišće opalo i šuška pod točkovima bajsa, a ti ides na praznu plažu. Milina.

Gde se kriješ kada ti treba tišina, a kuda kreneš u želji za gužvom?

S obzirom na to da živim u Ravalu, jako je teško izbeći gužvu jer uglavnom moram da pređem Ramblu. Mislim da, kada si u centru a hoćeš da se skloniš, najbolje mesto je Biblioteca de Catalunya u ulici Hospital. A ako vreme nije problem, definitivno Montjuic, planina(brdo) u sred grada sa mnogo parkova, tvrđavom, botaničkim baštama i autentičnim grobljem. Ukoliko mi ne smeta gužva, jedno mesto koje i dalje volim je Plaza Reial, bez obziru na količinu turističkih restorana i plastičnih svetlucavih igračkica koje su lansirane u vazduh svakih 5 sekundi. Svakog dana prođem tuda na putu do/od kuće.

Plaza Reial

Knjižara iz koje ne izlaziš bez makar jedne knjige ili časopisa.

Do skoro sam radila u školi pa nam je jedna fondacija svakodnevno ostavljala tonu besplatnih knjiga, da uzme ko želi. Ne sećam se kada sam poslednji put sebi kupila nešto baš u knjižari, ali kada tražim nesto specifično, uvek odem u La Central.

Gde da popijemo dobru kafu sa lokalcima, ili među njima?

Zavisi u kom kraju i šta podrazumevate pod lokalcima. Federal je mesto koje posećujem godinama, imaju dve lokacije. Ako sam u žurbi odem u La Paciencu na mojoj omiljenoj rambli – Rambla de Raval.  Super mesto i projekat je Espai Mescladís koji obučava i zapošljava migrante i izbeglice, u cilju bolje i brže integracije. Doručak je takođe odličan. A pošto ja zapravo ne pijem kafu, Ateneu de Raval ima odličan marokanski čaj i skrivenu baštu. To mesto je kao neki KC Grad u Barseloni.

Foto: Mina Dimitrijević

Šta bi po trebi trebalo da bude simbol španske obale, na razglednicama i u vodičima?

Zavisi od regije. Za Kataloniju ja bih stavila stene – za penjanje, to je jako popularno ovde. Vodopade, termalne vode. Ima ih baš dosta, ali to ne znaš dok ne istražiš. Mislim da se – čim se radi o regiji koja ima obalu – često zapostave  planine, šume i izvori.

A post shared by Blake Noyes (@inthapaint) on

Kroz koje umetničke prostore najbolje možemo da upoznamo špansku savremenu scenu?

Postoji dosta malih galerija i studija za ples, što ja baš volim kod ovog grada. Postoji Muzej moderne umetnosti koji je iskreno impresivniji spolja jer se okupljaju skejteri od 6 do 66 godina i nekako je uvek pun života. Što se tiče specifičnih prostora, uglavnom ih posećujem u zavisnosti od dešavanja, ali mogu da izdvojim na primer CCCB (centar za savremenu kulturu), Àngles, Hangar i jednu malu galeriju u koju stalno svraćam: Miscelanea. Rotiraju po jednog umetnika jer su jako mali, ali pozadi prodaju artwork svih lokalnih umetnika pa smatram da je takođe idealno mesto za pronalaženje poklona.

Šta od turističkih atrakcija ipak ne treba da zaobiđemo?

Nešto od Gaudija, moja lična preporuka Casa Batllò. Aquarium je strava, ali ja bih pre platila flamenko. Tarantos je dosta turističko mesto, ali je performans koji traje 30 minuta stvarno neverovatan. Postoji dosta mesta koji nude besplatan ulaz (uglavnom su to barovi), ja trenutno najčešće idem u La Rouge gde svake srede i nedelje u 21h nastupaju pevač, gitarista i igračica.

Šta možemo da nađemo u Španiji i nigde drugde?

Feminizam i mačizam u jako moćnom, eksplicitnom obliku i konstantnom sukobu i kontradikciji. Ja to nikada nisam susrela u ovako jakoj formi i drago mi je da sam tu gde jesam, između ostalog, zbog toga.

Gde otići biciklom na dan?

Opet ta raskrsnica između severa i juga. Plaže su različite, jug je možda peščaniji i sa sitnijim peskom. Castelldefels je južno od Barselone, ruta biciklom je zanimljiva jer se prolazi prvo kroz industrijski deo gradića pored, Hospitalet, pa onda kroz polja paradajza, pa se stiže do puta koji ide uz obalu. Na drugu stranu, ka Badaloni na severu, vozi se paralelno sa morem i tu se trkaš sa vozom koji ide istim putem. U tom slučaju lako izabereš plažu i možes da staneš čim se umoriš, a sigurno će biti lepo.

Hrana koj treba da probamo – za sve obroke?

Sveža riba. Ima dosta mesta koje ja jako volim, jedno posebno dobro i poznato po dobroj svežoj ribi – La Paradeta, kafeterija stil. Ti dođeš, vidiš ulov dana, izabereš i platiš na meru. Kada je hrana gotova pokupiš je sa prozorčeta kuhinje i dodaš je svom poslužavniku. Za malo više “hip” mesto, Bitacora u staroj ribarskoj četvrti zvanoj Barceloneta, za tapas tj. manje porcije je idealno mesto, pritom su ovde jako darežljivi. I naravno, La Cova Fumada koja otvara jako rano i ima čudno radno vreme, po rasporedu pecaroša, a meni se menja svakog dana u zavisnosti od ulova. Mesto je popularno pa valja doći ranije.

Imaš li omiljeni park, ili neki drugi letnji hlad u zelenilu?

Tek mi je skoro neko skrenuo pažnju (ta osoba ima psa) na to da Barselona nema mnogo zelenih površina. Da, ima dosta pesačkih zona i drveća, ali ne trave. Montjuïc je planina (brdo) u sred grada koja je meni na 10 minuta peške i koju stalno istražujem i stvarno obožavam. Stvarno preporučujem da se detaljno istraži. Lep pogled na grad, grčki teatar i ispred groblja najbolji zalazak. La Caseta za random roštilj i lokalno pivo.

Foto: Lika Gray

Festival na španskoj obali koji treba posetiti?

Odavno sam prestala da pratim festivale, ali sam ove godine prvi put isla na Primaveru. Bilo mi je super, festival je uz samo more tako da si sve vreme na vodi, a ogroman je prostor, pa je stvarno dobar osećaj. Barselona ima dosta festivala, upravo se završava Festival de Pedralbes, koji je mnogo manji i baš je lokalni, super su izvodjači i atmosfera je intimnija, koncertna. Volela bih da odem jednom na festival Vida koji je u junu, u šumi blizu grada. Čula sam da je FIB u Benicàssimu dosta zabavan, plus je na samoj plaži.

Španski dizajneri: šta je zanimljivo, a pristupačno? (od sveske do cipela)

Paloma Wool, About Arianne i Bodysuit. Tri žene koje su kreativne i jako uspešne, poznate sada već internacionalno. U pitanju su cipele i odeća. Dobra radnja koja vam moze otkriti nove lokalne dizajnere je Emma Pardos store, a ako ne pričamo više o pristupačnom, El Born je cela četvrt posvećena svemu made in Barcelona. Ako imate decu, predivne i praktične igračke prave dve sestre Oli y Carol. Za sve ostalo, galerija Miscelanea.

Koje mesto na obali ti je najdraže i zbog čega?

Još uvek sam pod utiskom svilenog mora i borovih šuma sa juga, pa mi je to sada najdraže, verovatno zato što mi je taj miris jako blizak, zbog Hrvatske. Ne treba potceniti ni mala mesta oko grada Tossa del Mar na severu, ako imaš kola vredi obići, plaže su manje, pesčane, ali sa stenama za dekoraciju i skakanje. Obožavam taj miks, a more je karipski plavo. Ako se računa cela španska obala, iako realno pripada Africi, bez mnogo razmišljanja – Kanarska ostrva. Bila sam krajem novembra da plivam i uživam u toplom vetru iz Sahare. Najmanje od ostrva, el Hierro, ima i najmanje posetilaca, jer se stiže ili trajektom ili avionom koji vozi samo među ostrvima (jeftinija verzija). Nekada je predstavljalo nulti meridijan, a osećaj izolovanosti je prisutan i dan danas. Vulkanske planine i plaže sa crnim peskom, jako plodna zemlja i manje-više konstantno leto tokom cele godine za mene predstavlja idealan beg iz grada.

El Hierro (foto: Blake Noyes)

Poslastica koju si otkrila ovde, a bez koje sada ne možeš da zamisliš obrok?

Churrose naravno nisam probala pre Španije, a u Barseloni mi je bilo teško da nađem mesto koje je verno tradicionalnom receptu (problem je što ovde mnogo mesta sa predivnom lokacijom ostaje samo to – lokacija). Churreria Trebol je do sada najbolje što sam slučajno našla jer imaju fiksni raspored i odličnu ponudu. Topla čokolada je gusta, a subotom su otvoreni čak do 3 ujutru. Ovo je bio uvod u moje objašnjenje da, od kada živim ovde, ne mogu da zamislim obrok bez nečeg slatkog. To me je moj prvi cimer, Alberto iz Valladolida, naučio “o Španiji” – da svaki obrok mora završiti poslasticom, bez obzira na sve. A nešto što je prisutno u skoro svakom mom obroku kada sam ovde je mango, skoro u svakoj kombinaciji, posebno u salati i sa nečim slanim. Ako nisam kod kuće, svratim u Mendizabal na sendvič sa mangom, avokadom i mocarelom. Velika preporuka.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: