Folkk: ljudi u prvom planu

Folkk je brend, “porodica homewear proizvoda”, društveno preduzeće nastalo u okviru Nove Iskre. Ideja im je da kreiraju vezu između dizajnera i zanatlija, lokalnih socijalnih preduzeća i malih, porodičnih radionica i da stvaraju proizvode koji će poštovati tradicionalni način proizvodnje, ali koji neće biti zarobljeni u etno kontekstu, već će biti konkurentni današnjem tržištu i njegovim potrebama. Upoznajte FOLKK!

Kako ili zašto si došao na ovu ideju? Otkuda ideja?

Ideja leži na osnovnim vrednostima i potencijalu zbog kojih je i nastala Nova Iskra – kako na pravi i odgovoran način iskoristiti potencijal ljudi i ideja koje okupljamo oko naše platforme i kako možemo ponuditi model koji će dati širi benefit zajednici. Cilj je bio da promenimo sliku po kojoj se se dizajn i uopšte kreativni način promišljanja vezuje isključivo za servis i podršku kompanijama koje su fokusirane samo na profit. Odnosno kako kreativnim načinom promišljanja možemo da podignemo kapacitet pojedincima i organizacijama koje danas imaju poteškoća u snalaženju u ovom turbulentnom okruženju. Istražujući i eksperimentišući sa različitim modelima veliku pažnju smo usmerili na podršku različitim social business-ima u Srbiji. Kod nas je taj termin nespretno preveden kao “socijalno preduzeće”, a pravi prevod bi bio “društveno preduzeće”, ali opet i to značenje u našem društvu ima neku drugu asocijaciju. U poslednje 3 godine smo podržali nekoliko takvih social business-a kod nas – kroz redizajn proizvoda, redizajn plana komunikacije i samih usluga, i shvatili smo da većina njih stavlja social before business. Na našim prostorima i u regionu nedostaje primer dobre prakse koji će najpre pokazati uspešan biznis model, a zatim i jasnu socijalnu/društvenu komponentu.

Kada ste započeli priču o Folkku i šta je bila inicijalna ideja?

Svo ovo prethodno iskustvo nas je osnažilo da pre 2,5 godine započnemo proces kreiranja dizajn brenda Nove iskre koji će od početka biti postavljen na principima social business-a odn. društvenog preduzeća, ali sa idejom o postizanju nekog šireg uticaja za sve ljude koji su uključeni u sam proces proizvodnje. Krenuli smo od dva najveća potencijala koja imamo, jedan je veliki krug talenata koje se trudimo da okupimo kroz različite projekte i edukativne programe, a drugi potencijal koji leži duboko sakriven u ruralnim područijima Srbije je neverovatna veština zanata i ljudi koji stoje iza njega. Ideja je bila da njihovim spajanjem odn. kreiranjem veza između dizajnera i zanatlija, kreiramo proizvode koji će poštovati tradicionalni način proizvodnje, ali koji neće biti zarobljeni u etno ili folklornom kontekstu, već će biti konkurentni današnjem tržistu i potrebama tržišta. Dakle, krenuli smo od onoga što je najznačajniji resurs Nove iskre, a to su ljudi.

Šta si bi u tom smislu bio cilj?

Za nas najveći uspeh Folkk-a leži u ostvarivanju cilja koji smo postavili, a to je da kroz plasiranje proizvoda zaista obezbedimo prihode organizacijama, porodičnim biznisima i pojedincima koji su trenutno uključeni u lanac proizvodnje i time poboljšamo njihove uslove života.

Koliko je ljudi za sada uključeno u proces proizvodnje?

Trenutno, indirektno upošljavamo 15 ljudi tj. kroz tri različite organizacije: jedna od nastarijih zadruga iz okoline Pirota koja okuplja žene koje i dalje neguju veštinu tkanja, socijalno preduzeće iz Užica koje okuplja žene koje su postale tehnološki višak u tekstilnoj industriji koja je u tom kraju nosila celu ekonomiju, i treća je mala porodična stolarska radionica iz malog mesta pored Loznice. Potencijalni rast i uspeh Folkka će se odraziti u povećanju broja zanatlija, ljudi koji će učestvovati u kreiranju i izradi novih proizvoda.

Šta u smislu globalnog tržišta u kontekstu trenda znači pravljenje brenda (u Srbiji) koji spaja moderan dizajn i tradicionalni zanat? Prokomentariši malo taj talas?

Sve ono što je moderni način proizvodnje i overconsumption ideologije doneo jeste da se razvijaju jeftini, nekvalitetni proizvodi i da su prava ljudi koji su uključeni u proces proizvodnje u potpunosti zanemarena. Međutim, trzište je danas počelo da se menja, pored te silne ekspanzije masovne proizvodnje stvari se polako usporavaju. Tržiste danas, pogotovo zapadno, hoće da zna da kupuje kvalitetan proizvod, želi da zna da su ljudi koji su uključeni u proces proizvodnje fer plaćeni kao i da su zaštićeni u toku tog procesa. Mi smo hteli da Folkk od samog starta odgovori na potrebe i zahteve takvog tržišta koje se tek formira, a to se potpuno podudaralo sa vrednostima koje smo hteli da stavimo u prvi plan. U pravljenju takvog brenda i uz činjenicu da dolazi iz Srbije prva zamka u koju može da se upadne je naslanjanje na neke motive i elemente iz tradicije ovih prostora. Taj pristup najviše skreće pažnju u dizajn krugovima, međutim to ima ograničen efekat. Naša ideja nije bila da imitiramo etno nasleđe sa ovih prostora već da se naslonimo na tradiciju zanata i veštine proizvodnje koju ćemo stavljati u prvi plan, a da dizajn prati nešto što će biti konkurentno na savremenom tržištu. Ono što je izazov u započinjanju globalnog brenda odavde jeste izgradnja kredibiliteta u hermetičnom sektoru tržišta koje već ima uspostavljena pravila funkcionisanja. Tu je veoma važno pitanje poverenja. Kada mi danas komuniciramo sa partnerima, retailerima i potencijanim kupcima iz Evrope oni su nepoverljivi prema stvarima koje dolaze sa ovih prostora, mi smo za njih i dalje nestabilno tržište i za nas je glavni izazov da izgradimo kredibilitet kod takvih partnera.

Kako izgleda pravljenje brenda, ono počinje i nastavlja se mnogo pre i posle pravljenja proizvoda?

Za razliku od većine dizajn brendova mogu reći da je naš početak bio nešto drugačiji. Mi smo pošli od toga ko su proizvođači i ljudi sa kojima želimo da radimo, a onda smo u odnosu na njih kreirali ideje i sam izbor dizajnera. Dakle pošli smo od mapiranja zanatlija i organizacija koje imaju neverovatnu veštinu i tradiciju iza sebe, a onda tražili pravi match sa dizajnerima.

Ono što je jako važno u pravljenju brenda, čemu većina inicijativa koje ovde počinju ne posvećuje dovoljno pažnje, jeste praćenje i osluškivanje tržišta, prilikom formiranja, ali i lansiranja brenda. Mi smo najviše radili na istraživanju te specifične niše – od određivanja cenovnog ranga proizvoda, do anketiranja i susreta sa distributerima i potencijalnim retailerima koji zapravo treba da prodaju proizvod. Tako se pojavila Tapa u našoj poudi, multifunkcionalni drveni set za serviranje hrane.

Kakav je bio koncept brenda i koliko ljudi je učestvovalo u procesu kreiranja proizvoda?

Brief odnosno ideja brenda je bila istovremeno i široko i usko postavljena. Dizajnerima smo davali slobodu u lepezi proizvoda koje mogu da odaberu i o kojima mogu da razmišljaju u pogledu ideja, ali nam je bilo važno da to budu proizvodi koji će se koristiti u kući, da budu funkcionalni, da ističu kvalitet i dugotrajnost proizvoda, kao i da budu od prirodnih materijala koji su sa ovih prostora. Učestvovalo je 12 timova koje čine možda najuspešniji dizajneri kod nas. Na kraju smo ipak izašli sa četiri proizvoda, odnosno sa 3 dizajn tima koja su radila na tome.

Ko su dizajneri koji su radili na brendu?

Dizajn prva četiri Folkk proizvoda potpisuju Tamara Švonja (Tapa), Emir Šehanović Esh (Resa i Ment) i Studio Antipod (Plato). Studio Peter Gregson je radio na osmišljavanju identiteta, pakovanja i online komunikaciji i bili su nam od velike pomoći da naše ideje u pogledu brendinga i u predstavljanju osnovnih vrednosti zaokružimo i sjedinimo u jednu celinu. Najveći broj ljudi koji će prvi put doći u kontakt sa našim proizvodima će to učiniti online pa nam je prezentacija proizvoda bila vrlo važna. Za sjajne fotografije je zaslužan studio Lumina images sa kojima već dugo radimo na različitim projektima.

Hajde da pričamo o različitim oblicima saradnje koje ste ostvarili kroz ovaj projekat, i o saradnji dizajnera i zanatlija. Meni je najinteresantnije pokretanje zanatlija.

Kada smo krenuli u to šta želimo da radimo, imali smo neke kontakte u toj zanatskoj sferi, ali sa retko kim smo imali praktično iskustvo. Proces je počeo tako što smo konsultovali veliki broj organizacija iz zaštite kulturno-istorijskog nasleđa, profesore sa Etnografskog fakulteta, kustose i profesionalnce iz različitih muzeja. Kada smo ušli u fazu razvoja prototipova, trudili smo se da dizajnere upoznamo sa zanatlijama i stvorimo direktnu saradnju sa njima. Proces je bio vrlo otvoren i ono što je meni bilo izuzetno drago jeste to što su dizajneri ostavljali prostor za kreativni i tehnički doprinos izradi svakog prototipa, sve do finalnog rešenja i međukoraka. Tako da je svaki od zanatlija dao svoj doprinos krajnjem izgledu proizvoda. Ceo taj proces je ogromno iskustvo koje ćemo nadam se na pravi način iskoristiti u drugoj rundi razvoja novih proizvoda.

Sa nekim ljudima smo se veoma brzo razumeli, sa nekima smo uspostavili čisto poslovan odnos, dok neki u tom trenutku nisu imali vremena i energije za Folkk. Taj proces je jako dugo trajao, od prvog upoznavanja do prvih ideja, izrade prvih prototipa, odustajanja od nekih. Taj period je trajao više od godinu dana.

Koliko su bili otvoreni ljudi sa kojim ste dolazili u kontakt, jer reč o ne samo generacijskim razlikama, što ne mora doduše ništa da znači, ali pre svega o razlikama u pristupu i mnogo čemu drugom?

Ono sa čime smo se susreli u realnosti nije bilo nepoverenje već neka vrsta apatije i ravnodušnosti prema tome da je bilo kakva promena moguća. Mi smo došli sa jednom novom energjiom i ambicioznom idejom koja bi dugoročno njima mogla da donese direktnu ekonomsku korist i da im možda omogući mirniji i sigurniji život. Problem je najviše bio u tome što se u poslednjih 10 godina pojavio veliki broj inicijativa kroz koje su olako davana velika obećanja, a koja u najvećoj meri nikada nisu ispunjena. Najveća energija je odlazila upravo na usklađivanje međusobnih očekivanja. Sve velike priče su ispričane i ljudi su prosto umorni. U tom trenutku za nas je to bio najkonkretniji sudar sa realnošću.

Kako ste stupali u kontakt sa zanatlijama?

Na više načina. Neke smo upoznali kroz naše ranije projekte, sarađivali smo sa ljudima iz Etnografskog muzeja, sa nevladinim organizacijama koje su bile aktivne u regionu, koje su poznavale lokalnu sredinu. Analizirali smo koji su to zanati koji su još uvek živi kod nas, ko su ljudi koji se bave njima, koji ih praktikuju… Istraživali smo baze sajmova i etno vašare, ali glavni input je bio odlazak i upoznavanje sa tim ljudima.

Da li oni žive od znata, da li im je zanat primarno zanimanje?

Odlazeći kod tih ljudi u njihova okruženja, shvatili smo da niko od njih nije živeo od zanata, i to nam je bila prva barijera. Mi smo došli sa idejom da im pokažemo kako mogu da žive od toga, da veštine prenesu na potomke. To je bilo zaista teško, jer nismo mogli da im ponudimo sigurno okruženje koje podrazumeva kontinuirane i sigurne porudžbine. Morali smo da budemo veoma pažljivi. Recimo žene u Pirotu koje imaju tehniku tkanja u rukama, zbog slabe potražnje dugo ne žive od toga već su se okrenule domaćinstvu i porodici.

A sad ono pitanje, kome je namenjen Folkk?

Folkk na neki način na tržištu gađa nišu u okviru niše. U okvru dizajn tržišta koje je veoma rasprostranjeno, a u kome postoji veliki broj brendova i proizvoda, mi gađamo malo obrazovaniju publiku, ljude koji su svesni svih vrednosti na kojima počiva naš brend. Folkk je namenjen zapadnom tržištu, i odredili smo dve ciljne grupe: prvu grupu predstavljaju mlađi bračni parovi, koji ulaze u opremanje svojih prvih stanova, a kojima je bitno da poznaju istoriju proizvoda i vrednosti na kojima brend počiva, dok drugu ciljnu grupu predstavlja srednja ili viša srednja klasa nešto starije populacije, preciznije žene koje najviše kupuju ovaj tip proizvoda. U komunikaciji smo sa dizajn prodavnicama iz zapadne Evrope i iz Amerike i moram priznati da iako smo sa svih strana dobili pozitivne reakcije na naš Folkk, čini nam se da je američko tržište daleko spremnije za brendove ovog tipa.

Šta je plan, kakvim putem želite da se krećete?

Sva naša energija je usmerena na pozicioniranje Folkk-a kao brenda koji će imati jasno izgrađen imidž i prisustvo među sličnim dizajn brendovima u svetu. Cilj nam je da Folkk učinimo što vidljivijim u nekoj široj zajednici i tu će nam dosta pomoći međunarodni PR sa kojim krećemo u narednih mesec dana. Krenuli smo u direktno pozicioniranje na tržištu gde stupamo u kontakt sa preko 700 potencijalnih retailera u zapadnoj Evropi i Americi. Krajnji cilj je da imamo dugoročnu online prisutnost koja će privlačiti ljude na naš sajt i postavljenu online prodavnicu. Isto tako se nadamo da ćemo uspeti da prikupimo partnere koji će nam omogućiti da se pojavimo na nekoliko relevantnih sajmova jer je to odlična prilika da se susretneš sa agentima, kupcima i distributerima. To sve zahteva investiciju, tako da se mi sada pripremamo za fazu u kojoj ćemo biti spremni za privlačenje investitora u dalji razvoj Folkk-a. Tu nam je vrlo važno  da investitori koji ulaze partnerstvo sa nama, razumeju i podržavaju Folkk vrednosti koje stavljamo u prvi plan.

Sa kojim dizajnerima/umetnicima biste voleli da sarađujete odnosno da li je nešto već u planu?

Dizajneri sa kojima smo već radili na razvoju prvih rešenja imaju ogroman potencijal, tako da ćemo se truditi da nastavimo saradnju, jer danas imamo mnogo više iskustva i znanja u pristupu razvoja proizvoda i samom radu sa zanatlijama. Neki od dizajnera koji su bili uključeni u razvoj proizvoda su Ana Kraš, Jovana Bogdanović, studio Brigada i studio Oaza iz Zagreba. Svakako vidim da će neki od sledećih proizvoda izaći iz direktne saradnje sa njima.

Pratite FOLKK na instagramu i facebooku.