Da li imate preko 18 godina?

Biciklom na Mediteran

Italija / Francuska / Španija

Ovim tekstom započinjemo mini serijal koji za ideju ima da vas potstakne na razmišljanje da se na more uputite biciklom, ili bar da bicikl prenesete do neke tačke odakle će vam biti prevozno sredstvo. Tokom proteklih dana, razgovarali smo sa ljudima koji su se upustili u evropske, lokalno-planinske, crnogorske, vojvođanske avanture. Izdvojili smo najzanimljivije priče, kao i praktične i zakonske savete od profesionalaca. Opšti utisak koji smo stekli jeste da za ovaj podvig nije neophodna neka vanredna fizička sprema, kao ni bicikl od više stotina evra. Utom je podstrek još veći.

U prvom delu serijala “Biciklom na more” pričali smo sa Sandrom Milanović, dizajnerkom iz studija Metaklinika, koja se sa svoje dve drugarice otisnula na putovanje po Evropi.

Kako je izgledala vaša ruta?

Ruta je bila mahom mediteranska, shodno tome vremenski smeštena u drugu polovinu septembra, jer smo balansirale između dovoljno sunca i prijatnih temperatura za vožnju. Ventimilja, gradić na granici Italije i Francuske kao polazna tačka i Barselona kao grand finale. Između Azurna obala, Provasna, regija Landok-Rusijon, obronci Prineja i Kosta Brava. Ukupno ne više od 1200 km za 16 dana vožnje, što bi u svetu cyclo fanatiza moglo biti osporeno kao bajk turizam vredan pomena, no, mi i nismo krenule iz perspektive lova na kilometre. Krenule smo jer smo sve tri pomislile da bi to moglo biti drugačije iskustvo.

bajk1

Kako ste se organizovale?

Organizacija ovakvog putovanja je pravi mali pakao. Otvaraju se do tada nikada postavljena pitanja. Na koliko tačno delova treba rastaviti biciklu da bi mogla da stane u kutiju za aerotransport? Koju vrstu pregovaračkih veština treba pripremiti u komunikaciji sa vozačima srpskih autobuskih prevoznika, ako svetogrdiš do tada turističko-švercerski bagaž objektom mistične prirode, kao što je demontirana bicikla u torbi? Kako izmeriti procenat uzbrdice terena? Koliki je ukupan zbir uzbrdica cele rute? U kom trenutku to postaje preteško za vožnju? U kom trenutku to prestaješ da računaš? Kako spakovati sve potrebne stvari u bisage kapaciteta deset kila, ako želiš da ipak imaš isto toliko haljina? Da li je sintetika kao ultimativni materijal za bicikliste mit, a dezeni i boje biciklisičke odeće koji opstaju iz 80-ih must za bolje performanse? Kako ispasti okej na fotki sa biciklističkom kacigom?

Zahtev koji je bio postavljen pred sam početak putovanja je da vožnja bude miks ruralnog krajolika i urbanih sredina. Blagodeti i nepogodnosti kako jednog, tako i drugog za biciklizam postaju jasnije kada se otisneš na put. I to u trenucima dok satima voziš po mrklom mraku kroz šumu, shvatajući koliko je lako miksovati racionalne i neracionalne strahove, jer si izgubljen, bez logičnih znakova i gps-a ili provodiš isto toliko vremena u paklu prilaznica gradova, vozeći uz kamione i oaze besplatnog wi-fi-a u mekdonaldsima na ulasku u grad, anksiozan i umoran. Dok u suprotnom ulećeš u jezero puno mirisniih iglica polumrtav od vožnje, ili imas pijano-lelujave vožnje iz kluba u klub i shvatiš da je teško odreći se bilo čega od ova dva aspekta.

Na putu smo provele oko dvadesetak dana, od kojih smo, čini mi se, svako veče spavale u drugom gradu, što je zahtevalo pronaći dvadeset jednokratnih smeštaja za tri osobe + tri bicikle, kombinujući classy hotele sa diskaunt ponudama, couchsurfing, warmshower, airnbn, seoski turizam, motele na obodu grada… Sve je nekako bilo traženje mere između konformizma sigurnog smeštaja/tuša sa ludilom vožnje i jednim izmeštanjem iz turističke vizure koju bickilizam svakako nudi.

Najteže je uravnotežiti spontanost i organizaciju ovakvog putašestvija. Jednostavno upetljali smo se u antagonizam ovakve vrste avanturizma, da slobodu i uživanje u vožnji kupuješ ogromnim vremenom uloženim u proveru svake stavke i mogućih varijacija. A još veću slobodu kupuješ ili zavidnim bilansom na kartici i vremenu koje imaš za put ili jednim velikim “NE” za tekovine užitka ove civilicije kao sto su tuš ili salate sa kozjim sirevima u restoranima sa pogledom na more. A mi nismo bile spremne ni na karticu, ni na veliko “NE”.

Kako si se spremala za toliku vožnju?

Nezgoda je što je svo vreme pirprema mahom utrošeno na ogranizaciju smeštaja, transporta i sličnog, tako da je za fizički aspekt pripreme ostalo jako malo vremena. To što mi je bajs ustvari prevozno sredstvo je dosta pomoglo, gradska vožnja po Beogradu ustvari i može da te ubaci u neku vrstu kondicije. Ono što smo dodali tome je jedan izlet do Bele Crkve i par uspona do Avale. Ono što je lepo je to da kondiciju stičeš i na samom putu i da se veoma lako nadograđuje.

Mi smo ustvari krenule fizički poprilično nespremne, što te istovremeno baci u položaj nemoći, ali i konstatnog pomernja onog što si mislio da su granice.

Bile smo poprilično borbene i uporne, s obzirom šta se sve događa dok voziš, mislim na vremenske uslove najviše. Treba imati ekstra volje kada ti danima vetar duva u lice i umesto 30 na sat voziš 5. Zato su grupe dobre za vožnju, vlada ta mahnitost i epidemično pojačana volja. Uostalom, zabavno je biti juren ili juriti nekoga i to predstavlja male motivacione pecke u trenucima potpunog umora ili malodušnosti.

Koje su prednosti ovakvog aranžmana?

Sve je nekako napravljeno tako da veliki deo vremena provedeš jedan na jedan sa sobom. Imaš mnogo vremena za slobodni misaoni tok, imaš takođe mnogo vremena da ne razmisljaš, sve je nekako uprošćeno i jako jednostavno. Voziš da stigneš na neku markiranu tačku na mapi u koju si spontano ugradio očikivanje novog i željenog, ali u principu najveće zadovoljstvo je sam proces vožnje. Opet tvoj boravak u predelu nije ograničen opnama kao kod drugih vrsta prevoza, a opet tvoja brzina konzumiranja predela je brža od pešačke, koja bi te mogla navesti na dosadu. Tako da je to na neki način savršena brzina kretanje kroz predeo da bi ga osetio i upio.

Takođe putuješ pomoću sopstvenog tela, taj aspekt fizičkosti je tako prisutan. Tu je i ta divna cikličnost okretanja, zen momenti jednostavnosti. Karma je tako očigledna, kada sve što si uložio jednočasovnim penjanjem uz planinu dobiješ nazad u lice, u nozdrve, spuštajući se pustim downhill putevima na obroncima Pirineja. Osvešćivanje o reljefu, logičnosti istog, kao i konstansta borba sa njim.

Naravno postoje i quickie nagrade nemetafizičkog karaktera: mini divljenja iz automobila koji prolaze, zatezanje zadnjice, ušteda na prevozu, uživanje u gastronomiji bez posledica i loženje kada se sretneš sa nekim koje sporije od tebe prošao neku rutu.

bajk9

Šta bi savetovala ljudima koji se nikad nisu upustili u poduhvat?

Trekking bicikla

Kada sam kupovala biciklu trebalo mi je dosta vrmena da se odlučim za vrstu bicikle koju ću voziti.

Sa jedne strane,  bilo mi je teško da odustanem od estetskog plezira i brzine koji nude trkačke bicikle, a sa druge strane do tada sam vozila samo MTB bicikle i volela osećaj da mogu da pređem preko svakog ivičnjaka u Beogradu. No upravo trekking vrsta bicikla omogućava brzine približne trkačkim i jačinu konstrukcije MTB bicikle.

To je neka vrsta želim sve bicikla i najbolja odluka za biciklistička putovanja. Naravno uz dodavanje svetla, pak tregere, bisage, blatobrane i samo blato vremenom počinje da liči na mali tenk i dok pored tebe prolaze predstavnici credit card bike touring-a kontempliraš o besprekornosti izgleda bicikle bez dodatnih feature-a.

Warmshower

Ovo je servis na kom biciklisti hostuju bicikliste. Besplatno. Pošto ste svi biciklisti. Lep aspekt ove priče je mnogo veći stepen empatije prema umoru i stanju posle vožnje. I dosta dobrih saveta za nastavak rute. Sa druge strane možete se zaplesti u mrežu bike frikova koji će hteti da vide pre vašu biciklu nego vas i uraditi spontanu uporednu analizu razvoja kočionih sistema dve evropske škole biciklizma od sedamdesetih. Zbog toga se dešava da poznanstvo uvek ostane na ivicama biciklistčkog univerzuma, ne dotičući druge teme kojima su biciklisti kao ljudi još okreću.

Nepretenciozan plan

Jasno je, treba ti uvek više vremena no što isplaniraš isprva. Navikavanje na ideju varijacije puta su uvek dobrodošle. Skrenućeš na pogrešnom mestu pet puta na dan, skrenućeš namerno par puta na dan, pući će ti guma u jednom mestu, a pašćeš sa bicikle u sledećem, svideće ti se grad, ostaćeš dan duže, napićeš se i poželeti da ostaneš dan duže, ispaliće te domaćin, a neko će ti ponudi gostoprimstvo u drugoj rečenici poznanstva.

Ali sve je to dobrodošlo: skretanja sa plana i puta, puno fokusa, manjak panike, veliki odmori, mali odmori, lepo ponašanje u saobraćaju, mnogo kafe, čokolade i vino tek po završenoj vožnji.

bajk8

Lajkuj:

Komentari:

  1. s says:

    Lep clanak, zaista. Praktican&poetican. Zabavan.

Ostavite komentar:

Slični članci:

  • NEOtkriveno: Napulj, Sorento, Positano

    NEOtkriveno: Napulj, Sorento, Positano

    Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Druga stanica: Napulj i jug Italije.

  • NEOtkriveno: evropski muzički festivali

    NEOtkriveno: evropski muzički festivali

    Nastavljamo putovanja po manje poznatim mestima, a ovaj put vas vodimo na turu kroz raznovrsne muzičke festivale, otkrivamo njihove ambijente, programe i atmosferu.

  • NEOtkriveno: Katalonija

    NEOtkriveno: Katalonija

    Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, ka obalama koje niste videli na razglednicama, na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Šesta stanica: trgovi prestonice Katalonije, obala i ostrva, Španije, kao i sve šume i plaže između.

  • NEOtkriveno: Pariz

    NEOtkriveno: Pariz

    Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, ka pejzažima koje niste videli na razglednicama, na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Poslednja stanica: parkovi, knjižare, kolači, uske ulice i ljudi Pariza.

  • NEOtkriveno: Njujork

    NEOtkriveno: Njujork

    Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, na kafu, branč i u muzej koji možda ne postoje na TripAdvisor-u. Četvrta stanica: grad koji navodno nikad ne spava, interkulturalni centar sveta.

  • NEOtkriveno: Jedrenje Jonskim morem

    NEOtkriveno: Jedrenje Jonskim morem

    Nastavljamo putovanja drumovima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, ka obalama koje niste videli na razglednicama i na kafu koja ne postoji na TripAdvisor-u. Prva ovogodišnja stanica: tirkizno Jonsko more na udaru vetra.