Da li imate preko 18 godina?

Ko je ruski Mark Zuckerberg?

Popularne društvene mreže u Rusiji, Kini, Japanu i Španiji. Ima li života izvan Facebooka, Twittera i Google +

Autor:
0
0

Od trenutka formiranja prve društvene mreže u SADu, Classmates.com prošlo je 20 godina, a čovečanstvo ne prestaje da izmišlja nove vrste komunikacija na internetu koje se zasnivaju na društvenim vezama. Grupe ljudi koji su išli u isti razred, društvene mreže za članove porodice, buduće mame, ljubitelje pasa, ljubitelje filmova, sajt sa nalozima preminulih rođaka (!), prilozi za upoznavanja i čak društvene mreže-parodije (na primer, Ncludr.com).

Velike IT kompanije i ambiciozni početnici bore se za svoj deo globalnog kolača i najuporniji dobija nešto više od mrvice sa stola Marka Zuckerberga. Saznali smo koje lokalne društvene mreže nisu manje popularne u svojoj otadžbini u odnosu na svetske lidere Facebook ili Google+.

Rusija

Na osnovu podataka VCIOM (najveća organizacija u Rusiji koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja) više od polovine ruskih internet korisnika regularno posećuje društvenu mrežu Vkontakte (Ukontaktu), dok Facebook koristi svega 16%.
Vkontakte je 2006. godine napravio jedan maturant sa glavnog univerziteta Sankt-Peterburga, Pavel Durov, čija biografija predstavlja spreman scenario za holivudski blokbaster. Student filološkog fakulteta, samouki veb master izmislio je i ostvario ideju društvene mreže sa realnim imenima korisnika (pre toga korisnici su se krili iza korisničkog imena i avatara) i postao jedan od mladih milijardera (u rubljama) u Rusiji.

VKontakte često optužuju za kopiranje projekta Zuckerberga, a i sam Pavel Durov ne poriče da je globalna ideja zaista pozajmljena od Facebook-a (koji je pre toga postojao već dve godine).

Ali, morate se složiti, jedno je kada pokupite ideju “iz vedra neba”, a sasvim drugo je kada pretvorite studentski IT-startap projekat u najveću društvenu mrežu u državi.
Na osnovu aktuelnih podataka agencije TNS, Vkontakte mesečno posećuje više od 50 miliona ljudi. Među njima su ljudi iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Kazahstana, Moldavije, Turske, SAD i drugih država. Prošle godine je pres-služba VK saopštila da je zabeležila značajan priliv korisnika iz Brazila — odmah nakon vesti o zatvaranju Orkut (popularne duštvene mreže u Latinskoj Americi, kompanije Google).

VK ne samo da poseduje standardne funkcionalnosti (mogućnost da se napravi “post”, formiranje grupe, vođenje lične prepiske sa drugim korisnicima, deljenje fotografija i linkova), već omogućava korisnicima otpremanje i reprodukciju bilo kojih audio i video fajlova i suštinski predstavlja najveću bazu za čuvanje medija. Mnogi korisnici ne skrivaju da najčešće koriste takav resurs, univerzalni medijaplejer, gde će sa velikom verovatnoćom pronaći omiljenu pesmu ili novu seriju. To sa jedne strane povećava popularnost projekta, a s druge strane stvara probleme sa nosiocima autorskih prava koji zahtevaju da se zaustavi neovlašćena distribucija sadržaja.

Debata o prednostima VK u odnosu na Facebook se ne stišava od momenta njegovog formiranja. Iako ruski fanatici tvrde da je VK dosta udobniji od američkog analoga, ruski projekat je daleko od svetske ekspanzije Facebook-a. Pritom lične naloge u ruskoj mreži danas imaju mnoge svetski poznate ličnosti (na primer: Tom Kruz, Šakira i Enrike Iglesijas).

Gopnik sa visokim IQ

Ruski Zuckerberg, Neo, čovek u crnom, enfant terrible i Če Gevara ruskog IT — sve je to rečeno o tvorcu najpopularnije društvene mreže Vkontakte u Rusiji. Dečak iz inteligentne porodice, filolog, dobitnik mnogih prestižnih stipendija države, Pavel Durov je započeo svoju karijeru u IT-u tako što je provaljivao u školske kompjutere (na desktopu su se pojavljivale fotografije učitelja sa potpisom “must die”).

pavel

foto: Sam Barker/Wired

Za vreme školovanja na univerzitetu Pavel je napravio popularni sajt durov.com na kome su studenti delili materijale za ispite, a 2006. godine (sa svojih 22) osmislio je objedinjavanje naloga ruskih studenata u društvenu mrežu sličnu američkom Facebook-u. Prvih 2000 korisnika registrovali su se odmah, a onima koji bi pozvali veći broj prijatelja obećavali su iPod. Inače, Pavel Durov je bio jedini iz ekipe kome se nije dopao naziv Vkontakte. Za sedam godina upravljanja projektom (od 2006. do 2013. godine) Durov ne samo da je obezbedio ogroman uspeh (danas je VK.com drugi po redu po posećenosti sajt u Rusiji), već se proslavio po nizu ekscentričnih ispada. Na primer, kao odgovor na predlog holdinga Mail.ru da kupi udeo u VKontakte on je na svojoj društvenoj mreži postavio svoju fotografiju sa nepristojnim gestom. Kasnije je u knjizi “Kod Durova” novinar Nikolaj Kononov ovako opisao reakciju menadžera Mail.ru: Durov “se ponaša kao gopnik sa visokim IQ”.

I bez obzira na to što je posle uspešnog niza dogovora Mail.ru ipak uspela da preuzme VKontakte, u glavi Durova je već bio spreman novi grandiozan plan.
Danas Pavel ima 30 godina, napustio je Rusiju i zajedno sa razvojnim timom putuje po svetu i razvija novi međunarodni IT-projekat — aplikacija za mobilne telefone za razmenu poruka Telegram. Opis proizvoda obećava korisnicima najbržu i najbezbedniju aplikaciju od svih postojećih.

Konkurenti su nervozni, generalni direktor WhatsApp, Jan Kum, u intervjuu proziva Durova za plagijat. Odgovarajući na optužbe, ekscentrični Durov je ostao veran sebi: “Nemam planove da premeštam babe sa WhatsApp-a”.

Kina

Neizvesno je koju društvenu mrežu bi izabrali građani Kine da 2003. godine nije proradio projekat “Zlatan štit” koji je blokirao pristup Facebooku, Twitteru, Instagramu, Google +, YouTubeu i mnogim drugim međunarodnim internet projektima. Naravno, ovde takođe postoje napredni korisnici koji zaobilaze sistem delom i zbog toga što mogu da uđu na stranice koje su ranije otvorili na zabranjenim mrežama, ali takvih nema mnogo. Za ostale postoje lokalni projekti koji konkurišu i koji čak prevazilaze funkcionalnost svetskih usluga.

Neprikosnoveni lider na kineskom tržištu je kompanija Tencent — telekomunikativni monstrum koji na današnji dan objedinjuje skoro sve moguće savremene internet usluge.

Istorija Tencenta počinje 1999. godine od formiranja kineskog analoga ICQ. Servis QQ uspešno postoji i dan danas kao mobilni mesindžer sa ukupnim brojem aktivnih korisnika, koji broji preko 800 miliona ljudi. Svaki korisnik QQ, ukoliko želi, automatski postaje učesnik društvene mreže QZone, do danas najposećenije društvene mreže u Kini (početkom 2014. godine na njoj je bilo registrovano oko 623 miliona korisnika). QZone je značajno pretekla čak RenRen — nekada popularni analog Facebooka. Velika prednost Tencenta jeste proširenje osnovne funkcionalnosti za račun usluge satelita. Na primer, kompaniji pripada kineski analog Ebay, platni sistem, vlastiti servis za mikroblogovanje, informativni i zabavni portal qq.com čak i pretraživač. U Tencentu aktivno razvijaju pravac igre i bave se izradom vlastitog email-klijenta.

Tencent

Danas se taj projekat, po kapitalizaciji među internet kompanijama nalazi na četvrtom mestu u svetu, i na taj način je zaobišao Ebay i Yahoo. Eto kako umeju da zarade koristeći različite načine za zaradu, počev od prodaje reklame, platnih naloga, stikera i onlajn-valute u društvenim igrama zaključno sa širenjem prava na korišćenje vlastitog logotipa u ritejlu  — vrlo zgodnog pingvinčića sa šalom koji namiguje.

Španija

Istorije mnogih lokalnih društvenih mreža liče kao biografije blizanaca — pojave se zajedno, u sličnim okolnostima i tek posle dužeg vremena pronađu svoj vlastiti put. I tako je, “španski Facebook” Tuenti napravio 23-godišnji došljak iz Kalifornije Zaryn Dentzel, u isto vreme kada je napravljen i VKontakte.

tuenti

Naziv projekta isto zvuči kao engleska reč “twenty” (prvobitno je bio orijentisan na auditorijum dvadesetogodišnjaka) i prevodi se sa španskog kao “tvoja suština, tvoje lice”.  Tuenti je 2001. zauzimala prvo mesto među društvenim mrežama u Španiji i mogla je da se pohvali dobro osmišljenim klasičnim funkcionalnostima: omogućavala je da se napravi individualna stranica korisnika, da se napravi “post” i ostavi komentar, da se okači i gleda video i fotografija, da se napravi kalendar događaja, označi svoja lokacija na karti, razmeni lična poruka u formi četa. Duže vreme registracija u Tuenti je bila moguća isključivo po pozivu, pritom broj upućenih mesečnih poziva direktno je zavisio od kvaliteta pozvanih — privlačenje spamera ili nepoštenog korisnika sistem je kažnjavao tako što je izdavao nekoliko poziva manje.

Kao rezultat takve politike, kao i zbog principijalnog odricanja od nametljive banerske reklame, na mreži je vladala mirna “kućna” atmosfera, zbog čega su je cenili korisnici.

2010. godine projekat preuzima najveća španska kompanija mobilnih telefona Telefonica, posle čega se strategija razvoja projekta promenila. Sada se Tuenti specijalizuje u oblasti internet telefonije, predstavljajući se u kao mobilni operater i inovativna aplikacija za mobilnu telefoniju, a ne kao društvena mreža. Zaryn Dentzel je i dalje na čelu kompanije, bavi se njenim upravljanjem i razvojem, a obećava da će nam prirediti još iznenađenja.

Japan

Na prvom mestu među društvenim mrežama u Japanu nalazi se Facebook, međutim “za petama” mu je lokalni projekat MIXI. Pritom, može se reći da se poslednjih godina kod korisnika ove društvene mreže pojavio “drugi pogled”. Sredinom 2000-ih japanski psiholozi su izdvajali brojne slučajeve takozvanog “mixi-umora”, emocionalnog “sagorevanja”, kada posle dužeg vremenskog perioda druženja na društvenoj mreži čovek nije uspevao da reaguje na sve poruke i ažuriranja jednostavno je brisao svoj nalog. Danas se primećuje vrhunac nostalgije za MIXI — korisnicima, nedostaju stara dobra vremena i vraćaju se na mrežu.

Mixi

Projekat se pojavio 2004. godine, praktično u isto vreme kada i Facebook, i prvobitno je bio popularan među omladinom i studentima. Vremenom su krajnji korisnici mreže malo sazreli tako da danas kostur korisnika čine ljudi starosti od 20-30 godina. Pretežno su svi oni Japanci, jer stranac praktično ne može da napravi svoj nalog — za potvrdu je potreban broj mobilnog telefona koji je registrovan u Japanu (pritom na jedan telefon može da se otvori samo jedan nalog).
Komunikaciju na društvenoj mreži MIXI izdvaja jednostavnost interfejsa, kao i ograničene mogućnosti za personalizaciju stranice (MIXI omogućava postavljanje najviše tri fotogafije korisnika, pritom japanci skoro nikada ne postavljaju svoje fotografije, već biraju fotografije popularnih glumaca). Korisnici MIXIja mogu da vode svoj blog, da čitaju dnevnike drugih korisnika, da objavljuju fotografije i videosnimke. Jedan od najpopularnijih postova u MIXI je mišljenje o filmu, knjizi, audiosnimku ili bilo kom proizvodu koji se nalazi na linku Amazon gde može da se preuzme. To je uostalom ozbiljan izvor za unovčavanje resursa, i posebna crta nacionalnog karaktera – Japanci često i sa zadovoljstvom pišu takve preporuke.
Za vreme svog postojanja mreža je stekla veliki broj tematskih grupa i danas je teško naći bilo kakvu oblast ljudskih interesovanja koju ne bi komentarisali u bilo kojoj grupi na mixi.jp. S vremena na vreme učesnici takvih zajednica organizuju oflajn sastanke.

Pritom neka pravila MIXIja mogu izgledati isuviše strogo za Evropljane. Na primer, posle registracije naloga daje se samo tri dana da se pozove barem jedan drug inače će nalog biti izbrisan.

Ličnu informaciju korisnika mogu da gledaju samo isto tako registrovani korisnici, pritom svi “tragovi” se detaljno obeležavaju i samim tim se lako prati ko je gledao tvoju stranicu. Ali japanski internet korisnici su sasvim zadovoljni: na osnovu podataka Similar Weba MIXI je danas na četvrtom mestu po popularnosti među društvenim mrežama u Japanu (zaostajući samo za Facebook-om, Twitter-om i “kćerkama” tvitera t.co). To nam govori o profesionalizmu i poslovnom osećaju tvoraca projekta – zahvaljujući njima nije se pojavio na svetu još jedan klon, već originalan projekat koji je pravilno procenio potrebu auditorijuma.

*cover foto: Sebastiaan ter Burg

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: