Zašto je Data Feminism* knjiga koju treba da pročitate u ovoj godini?

Feminizam u akciji obeležio je prethodnu godinu na Balkanu kada su hrabre žene progovorile o svojim iskustvima u školi glume, istraživačkoj stanici, na fakultetima, u lokalnim samoupravama, porodicama, ali čak i u institucijama čiji je zadatak da ih zaštite. Cele godine smo pored pandemijskih talasa bili zapljusnuti morem potresnih priča o rodno zasnovanom nasilju. Priče nažalost nisu nove, ali su snaga i brojnost žena, koje svoja iskustva dele hrabro i javno, novi za naše prostore. Međutim, kao i u slučaju pandemije, vesti o ovoj temi su u vama verovatno izazvale empatiju, tugu, bes, ali i osećaj nemoći i ljutnje što ne znate kako da pružite zaštitu ili pokrenete promenu. Iako inspirišu na akciju, ove vesti najčešće ne nude rešenja, niti je uvek jasno kako biti od koristi i koji potez će voditi ka poboljšanju situacije. Setimo se kako su slični porivi početkom 2020. godine od svih koji koriste Excel napravili epidemiologe iz fotelje (eng. armchair epidemiologists), koji su svakodnevno predviđali kraj pandemije i doprinosili šumu u komunikaciji.

Slično pomenutim epidemiolozima iz fotelja, koje je izmamila pandemija, i onlajn pokreti (kao što je hešteg aktivizam) generišu slična ponašanja. Razni entuzijasti sa iskustvom u analizi ili prikupljanju podataka sa društvenih mreža, u zanosu će na popularnom blog postu objasniti koliko tvitova, kojih autora i sa kojim heštegovima je poslalo poruku podrške ili kritike pokretu. Propust je u tome što oni neretko ne prate izvorne društvene probleme, niti pokušavaju da razumeju podređivane grupe čiji je problem u srži svih ovih kampanja. Mada sažetak Twitter kampanje može biti validan, na pomenutim blogovima mogu se pronaći i problematični stavovi autora, koji su potpuno drugačiji od vrednosti koje društveni pokreti zastupaju. Ovi entuzijasti ponekad čak i doprinose otkrivanju identiteta osoba koje dele neke neprijatne sadržaje online, ne shvatajući da, iako su podaci na društvenim mrežama javno dostupni, oni nisu poziv da se analiziraju bez razumevanja i promišljanja.

Ukoliko se bar malo pronalazite u opisu data entuzijaste koji kad sretne neki skup podataka „može da pogleda“, knjiga Data Feminism je upravo za vas. Cilj knjige je da podstakne istraživačke sposobnosti i analizu podataka, ali i da nas zaduži da mislimo o posledicama sprovođenja i objavljivanja određenih analiza. Na primerima koje smo pomenule, podstičemo sve da razmišljaju o štetnosti dezinformacija onda kada je najvažnije da se građani o pandemiji informišu pravovremeno i korektno, kao i o bezbednosti žrtava rodno zasnovanog nasilja kada njihov identitet može biti otkriven u analizama. Poželjno je da analiziramo podatke u cilju podsticanja društvenih promena, ali ukoliko ne znamo dovoljno o kontekstu nastajanja podataka ili o ljudima čije podatke uzimamo, bitno je da se zapitamo da li će naši zaključci o podacima biti verodostojni. Važno je da prepoznamo moć koja se krije u podacima i važno je da preispitujemo da li naše analize pomažu očuvanju lošeg položaja određenih društvenih grupa i održavanju već postojeće raspodele moći.

Ako ste u data science ušli tipičnom putanjom kroz neke od matematičko-tehničkih nauka, velike su šanse da ste poslednji put promišljali društvo u srednjoj školi, ili kada ste vi bili pogođeni nekom društvenom nepravdom. U takvim okolnostima, i data science, ali i druge tehnologije, najčešće reprodukuju postojeće društvene probleme, te nije čudno da su algoritmi korišćeni da automatski filtriraju biografije kandidata za posao davali prednost muškarcima koji igraju lakros i da različiti algoritmi za detekciju lica na fotografijama uspevaju da nađu lice osobe tamne boje kože tek kada se ispred lica nalazi bela maska. Ovi problemi su posledica nejednakosti u društvu u kome živimo, i, nažalost, ne rešavaju se brzim uklanjanjem pristrasnosti iz podataka ili algoritama, već zajedničkim radom na promenama. Nekada i bez pogrešnih namera doprinosimo produbljivanju društvenih nejednakosti našim nerazumevanjem sopstvenih privilegija, koje u svojim projektima povećavamo, što se u knjizi naziva privilege hazard. U tom duhu, preporučujemo ovaj test privilegovanog položaja, ali i često promišljanje sledećih pitanja o vašim data science projektima – ko radi obradu podataka, za koga i sa čijim interesima na umu.

Knjiga Data Feminism, autorki Katarine D’Ignacio (Catherine D’Ignazio) i Loren F. Klajn (Lauren F. Klein), treba da se nađe na vrhu vaše liste jer će vas izbaciti iz zone komfora i pružiti drugačiji pogled na data science. Knjiga vam neće ponuditi jednostavna rešenja tipičnih zadataka poput detekcije emocija u tekstu ili automatizovanog prikupljanja podataka sa društvenih mreža, jer pretenduje da nas ubedi da nam je kao društvu daleko bitnija feministička obrada podataka. Autorke ukazuju na različite društvene probleme i načine na koje data science iste društvene probleme perpetuira, a često i amplifikuje. Zbog toga autorke predlažu novu perspektivu i pomeranje fokusa sa debagovanja koda na osvešćivanje sistemskih pristrasnosti koje su u pozadini pisanja samih kodova.

Knjiga je pisana imajući na umu feminizam kao poziv na akciju i borbu protiv opresije različitih vrsta i oblika. Inspirisane delom afroameričke feministkinje Patriše Hil Kolins (Patricia Hill Collins), autorke ne vide feminizam samo kao borbu za žensko pitanje već na odličan način komuniciraju ideje intersekcionalnog feminizma. To znači da, pored pitanja roda, diskutuju o seksualnom opredeljenju, rasi, klasi i nezavidnom položaju u kome se nalaze osobe koje su podređivane po više kriterijuma. Zato što nije dovoljno osvestiti društvenu opresiju, autorke pišu i o matrici dominacije koja prikazuje mehanizme kojima se ta opresija održava. Ona počinje od svakodnevnog seksizma/rasizma/homofobije, ali se prenosi i na medije, praktične politike i zakone. U tom smislu, autorke preispituju ulogu podataka u održavanju opresivnih sistema i načina na koje feminističko razmišljanje o obradi podataka može dovesti do boljeg društva za sve. Knjiga obiluje interesantnim fusnotama i idejama za dalje čitanje, te će vas autorke podstaći i uputiti kako da se dalje edukujete na ove teme.

Društvene probleme nećemo rešiti preko noći, ali ih ne možemo ni rešiti tako što na inicijative za njihovo rešavanje gledamo sa nipodaštavajućim stavom da se etikom u veštačkoj inteligenciji bave samo oni koji ne umeju dovoljno dobro da programiraju. Za rešavanje problema nije dovoljno samo otvaranje departmana posvećenih etici u polju veštačke inteligencije, niti pokretanje inicijativa za obradu podataka za dobrobit društva. Iako izuzetno važne, ove inicijative ne smeju biti izolovana ostrva na kojima se o veštačkoj inteligenciji i obradi podataka razmišlja sa dubljim razumevanjem njihovih posledica po društvo, dok se ostatak IT sveta i dalje na isti način (ne) bavi posledicama različitih tehnoloških rešenja.

Autorke nisu kritične prema korićenju tehnologije, naprotiv, obe su izuzetne kreatorke tehnoloških naučnih radova i praktičnih rešenja, ali su i ubedljive zastupnice savezničkog rada na rešavanju problema. Od raznovrsnih primera iz knjige izdvojili bismo aplikaciju Irth (igra reči sa ciljem da se pristrasnost tj. Bias izdvoji iz porođaja tj. Birth) koja se može opisati kao platforma za preporuke i ocenjivanje porodilišta i drugih institucija koje za cilj imaju podršku trudničkom i porođajnom procesu. Čitajući tuđa iskustva, budući roditelji se mogu informisati o tome koje prostore treba da izbegnu, što je u SAD posebno važno usled dramatičnih razlika u češćem zanemarivanju i zapostavljanju postporođajnih problema kod žena afroameričkog porekla. Drugi interesantan primer je i Anti Eviction Mapping Project koji čine aktivistkinje i aktivisti ugrožene zajednice koja se bori protiv prinudnih iseljenja, između ostalog, i tehnološkim rešenjima. Jedan proizvod njihovog rada je i mapa pritisaka na iseljenje koja identifikuje da se bezrazložna iseljenja stanara često nalaze u okolini stajališta Google autobusa.

Nekada vam se može učiniti da su primeri u knjizi amerikocentrični, pa se možda uljuljkate u ideje da „to nisu i naši problemi zato što mi nismo rasisti i da su kod nas prava žena na vrhunskom nivou“. Kada se u knjizi priča o iseljenju ljudi iz San Franciska, pomislite na lokalne inicijative koje se bore protiv sličnih problema poput organizacije Krov nad glavom. Kada autorke govore o odsustvu podataka o femicidu i samoorganizovanim pokretima da se žrtve prebroje, pomislite na Autonomni ženski centar koji iste statistike takođe prikuplja iz medija zato što MUP ne vodi tu evidenciju.

U duhu izrazito aktivističkog aspekta feminizma koji autorke zagovaraju, knjiga Data Feminism je i svojevrsni manifest, ali i kolekcija motivišućih aktivističkih poduhvata, umetničkih radova, naučno-istraživačkih projekata, novinarskih priča i još mnogo toga. Zato će ova knjiga, sigurne smo, promeniti vaš pogled na izvore podataka, kao i na pitanja koja postavljate i posledice odgovora na koje nailazite. Možda će vas zainteresovati i za drugačije načine komuniciranja zaključaka na osnovu podataka, gde bismo posebno istakle poglavlje o vizualizaciji podataka. Najvažnije, ipak, ona će inspirisati more novih pitanja i potraga za podacima koji su vam važni, ali možda nedostaju, kao i ideja za neke buduće projekte u saradnji sa zajednicama kojima će pomoći. Uživajte u čitanju, a ako ste ipak više fanovi „žive reči“ ovde možete naći seriju online popularnih predavanja autorki posvećenih svakom od poglavlja.

*Knjiga Data Feminism povezuje upotrebu, analizu i razmišljanje o podacima, sa dugom istorijom teorijskih promišljanja i aktivističkih delovanja u borbi za jednaka prava. Autorke Katarine D’Ignacio (Catherine D’Ignazio) i Loren F. Klajn (Lauren F. Klein) su sa izdavačem MIT Press otvorile knjigu za sve zainteresovane čitaoce i možete joj besplatno pristupiti na ovoj adresi.