Da li imate preko 18 godina?

Kroz objektiv: šetnja kroz beogradske muzeje

Autor:
0
0

Reprezentativno zdanje Narodnog muzeja u centru grada javnosti predstavlja impresivnu kolekciju koja seže još od paleolita pa sve do umetnosti 20. veka. Muzej savremene umetnosti, s druge strane, je posle renoviranja organizovao nekoliko izložbi kojim potvrđuje svoj status centra moderne umetnosti u zemlji i regionu.

Krenuli smo u jednu malu šetnju ovim zdanjima, ali usput zabeležili i još nekoliko značajnih kolekcija i dela koje krase kulturu ovog grada i zemlje. Ovu modernu smo posmatrali i kroz jednu malo drugačiju vizuru. Kroz vizuru kamera telefona Samsung Galaxy Flip4 i Samsung Galaxy Fold4.

Odlučili smo da vam pokažemo samo deo kolekcije nacionalnog muzeja i zagolicamo vam maštu da posetite zdanje koje krasi srce Beograda. Izbor je pao na zbirku jugoslovenskog slikarstva 20. veka koja je, pa ne postoji bolja reč nego impresivna.

Gotovo 3.000 radova izvedenih u tehnikama ulja, tempere, akvarela i gvaša daje pregled stilova i umetničkih pokreta sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije, od impresionizma, simbolizma i secesije, ekspresionizma i fovizma, postkubizma i novog realizma treće decenije, poetskog realizma i intimizma, nadrealizma i socijalne umetnosti četvrte decenije, preko posleratnog modernizma, apstrakcije i enformela, nove figurcije, karakterističnih poetika postmodernizma, sve do savremenih pojava koje su obeležile kraj 20. i početak 21. veka.

Izloženo je gotovo 200 dela raznorodnih stilskih pravaca, a pored slikarstva i dela velikana poput Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Milovanovića, Jovana Bijelića, Milene Pavlović-Barili ili Petra Lubarde, ovde se upoznajete i sa izborom skulpture, koja na  adekvatan način dopunjuje sa postavku čineći s njom jedinstvenu celinu.

Ono što je ključno za jugoslovensku umetnost 20. veka je da se ona nije razlikovala od modernističkih premišljanja koja su tada vladala širom evropskog kontinenta. Ipak, neraskidiva veza umetnosti, društvenih kretanja i političkih prilika uslovili su da moderna umetnost na ovim prostorima neguje svoje osobenosti, pre svega kroz teme koje su prikazivane. Kako i ističu kustosi Narodnog muzeja, isprepletani odnosi razvoja modernog slikarstva i istorije sredine u kojoj ono nastaje nude putokaz kroz glavne tokove moderne umetnosti, a istovremeno su i vizuelna hronika vremena u kome se formiraju.

Nekoliko vrlo značajnih dela nalazi se u jednim od najlepših delova Beograda – Kalemegdanskoj tvrđavi. Zahvaljujući aplikaciji Belgrade Monumental koji smo instalirali na naš Samsung upoznali smo se sa skulpturama iz ovog parka. U jednom od najmanje posećenih delova tvrđave nalazi se impozantna skulptura velikog Ivana Meštrovića. Reč je o delu četiri metra visokoj skulpturi „Anđeo smrti“, skulpturu koju, kao i daleko poznatijeg Pobednika, krase odlučne crte lica.

Meštrović je ovu skulpturu isklesao 1911. godine za potrebe međunarodne izložbe u Rimu održane 1911. godine. Prvobitni plan je bio da ona, nakon povratka u Beograd, budeo deo arhitektonsko-vajarske kompozicije Vidovdanski hram. Kako ovo delo nikada nije ugledalo svetlost dana, skulptura je postala deo kolekcije Narodnog muzeja. Početkom sedamdesetih je ispred galerije u Opovu oformljen “park skulptura” koji su krasila Meštrovićeva dela, među kojima i ova skulptura, koju neki izvori nazivaju i „Genije smrti“. Tamo je bila četiri decenija, da bi sadašnje utočište pronašla na jednom od kalemegdanskih proplanaka.

Još jedna skulptura pravljenja za izložbu u Rimu krasi kalemegdanski park. To je „Ribar“ iz 1906, delo Simeona Rosandića. Ova skulptura je simbolizovala novo rađanje srpske umetnosti. I ovo delo ima veoma zanimljivu priču. Naime skulptura je iz Rima brodom putovala u London gde je trebalo da bude izložena, ali je stigla vest da je brod potonuo. Zbog toga je napravljena identična skulptura, ali se ispostavilo da je vest bila lažna. Tako da sada imamo dve ovakve skulpture, jedna je u Zagrebu na Jezuitskom trgu, a druga u srcu Kalemegdana gde je pretvorena u fontanu.

Ova fenomenalna kamera, posebno profesionalni mod koji smo koristili, nam je omogućila i napravimo fotografije svakako dva najimpresivnija spomenika – Beogradski pobednik i Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Oba spomenika su nedavno obnovljena i ponosno krase ovaj muzej na otvorenom. Pobednik je bez sumnje najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik. Delo je Ivana Meštrovića i podignut je 1928. povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Ovaj impresivni muškarac sa mačem u desnoj i sivim sokolom u levoj ruci postavljen je da čuva grad i slavi pobede nad nizom neprijatelja.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj podignut je 1930. u znak prijateljstva između dve zemlje i takođe je Meštrovićevo delo. Čuveni umetnik je Francusku, saveznika i prijatelja Srbije, predstavio u snažnom i dinamičnom liku žene sa mačem koja juri u pomoć prijateljskoj Srbiji.

U jednoj od najlepših ulica u centu grada koju krase višedecenijski drvoredi smeštena je dragocena kolekcija Bratislava Brace Petkovića. Ona se nalazi u Muzeju automobila, najmlađem tehničkom muzeju u gradu osnovanom 1994. godine. Ono što je jako važno kolekcija je smeštena u zgradi koja se zove Moderna garaža, prvoj javnoj garaži u gradu izgrađenoj 1929. godine.

Pod krovovima ove pomalo oronule zgrade kojoj je potrebno renoviranje nalaze se predmeti i automobili koji svedoče o istoriji razvoja automobilizma na ovim prostorima od početka 20. veka. Tu je tricikl Marot-Gardon iz 1897. godine, najastariji automobil u Srbiji, lične stvari prvog srpskog vozača Sretena Kostića ili blindirani Mercedes-Benz 600 u kojem se vozio Josip Broz Tito.

U kolekciji Brace Petkovića nalaze se automobili koji su imali važne uloge na filmu, poput kultnog automobila Ford T kojeg Topalovići voze u filmu „Maratonci trče počasni krug“. Ovde su automobili iz prvih decenija 20. veka koje odlikuju divni, ručni karoserijski radovi i detalji poput ličnih amblema i figurica koji su njihovi vlasnici dodavali.

Ovde su i automobili koji imaju zaista neprocenjivu vrednost, poput prototipa prve srpske formule iz 1969. godine koju su izradili inženjeri fabrike DMB iz Rakovice ili prototip jednog neverovatnog modela Porschea 924 sa pogonom na metanol, koji je srpski inženjer Dušan Gruden razvio u pogonima nemačkog giganta. Posetiocima je svakako najzanimljiviji crveni Ferrari 308 GTS iz 1978. godine koju je slavu stekao u kultnoj seiji „Magnum P.I.“. Ovim fotografijama samo želimo da vam zagolicamo maštu i pozovemo vas u obilazak ovog neverovatnog, malog muzeja. Preporuka je da to bude vikendom, kada muzej organizuje stručna vođenja.

Našu šetnju završavamo na Novom Beogradu, u jednom od najlepših beogradskih parkova, gde je, u blzini ušća Save u Dunav, izgrađeno divno arhitektonsko zdanje Muzeja savremene umetnosti, koje se svrstava među zanimljive primere muzejske arhitekture u svetu. I ovaj Muzej je, nažalost, deset godina bio zatvoren dok je trajao proces renoviranja, ali od kada je otvoren pre pet godina ugostio je impozantne izložbe, od kojih je svakako najznačajnija Retrospektivna izložba „Čistač” Marine Abramović.

Bio je muzej i domaćin retrospektivne izložbe fotografija Goranke Matić pod nazivom „Iskustvo u gužvi“, retrospektovne izložbe jednog od najznačajnijih srpskih slikara Vladimira Veličkovića „Figura kao izraz egzistencije“ i nedavno izložbe „Jedan minut zauvek“ Ervina Vurma, prve velike izložbe ovog istaknutog austrijskog umetnika na Balkanu.

Nedavno je u Muzeju otvorena izložba „Nepouzdani pripovedač” koja predstavlja višedecenijski stvaralački opus Mrđana Bajića, jednog od najprominentnijih aktera savremene umetničke scene u Srbiji. Postavljena na svih pet nivoa Muzeja, kao i u njegovom neposrednom okruženju, izložba predstavlja Bajićev rad u protekle četiri decenije.

Ovom impozantnom postavkom obuhvaćene su sve faze razvoja Bajićevog skulptorskog rada i građenja jedne specifične autorske poetike, pristupa i izraza u mediju skulpture. Postavkom su obuhvaćeni umetnikovi, sad već, amblematski radovi i projekti koji su poslednje četiri decenije obeležili umetnička dešavanja kod nas, u regionu i internacionalno, uključujući i novu interpretaciju projekta „Yugomuzej“ kao i produkciju koja je namenski rađena za aktuelnu izložbu.

Neverovatno zvuči i podatak da je ovo Bajićeva prva izložba u nekoj od institucija umetnosti u Beogradu posle 90-ih, kada je izlagao u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Naziv A naziv ove izložbe „Nepouzdani pripovedač“ svojevrsni je poziv svima da sa rezervom prihvataju informacije koje im se nude.

“Savremena vizuelna umetnost ima šta da kaže, govori jezikom koji je razumljiv kad mu kažete ko je ispred vas. Voleo bih da ova izložba pomogne ako je moguće da se fokus na savremenu scenu – onu koja se upravo događa i koja se gradi, i one koji će za 30 godina možda praviti ovakve izložbe, pomeri tako da imaju već sada bolje uslove i recepciju u zajednici”, rekao je Bajić. Ovo je zaista najbolja pozivnica da odvojite jedno popodne i upoznate se sa impresivnim opusom našeg velikog savremenika.