Uloga enterijera u filmovima Wesa Andersona

Autentičnost jednog objekta se, između ostalog, ogleda u njegovom enterijeru i detaljima koji ga čine neponovljivim. 

Enterijer je živopisan odraz ličnosti onog ko ga naseljava i koristi, pa nije ni čudo što upravo nesvakidašnja i znakovita scenografija reditelja Wesa Andersona privlači pažnju gledalaca i postaje njegov zaštitni znak.

Prostori u Andersonovim filmovima su nostalgični i topli, a njihova jedinstvenost ogleda se u nameri da se ljudima približi priča koja stoji iza svakog komada nameštaja. Kao što zauzimaju određeni prostor, tako svaki od njih preuzima i specifičnu “ulogu”: svaka lampa, fotelja ili stočić imaju posebno i opravdano postojanje. Prostorije u kojima se oni nalaze svedoci su melodrama i rešavanju tragičnih priča, uokvirene nežnom i prepoznatljivom paletom boja.

Uloga enterijera u filmovima Wesa Andersona oslanja se na ljudsku prirodu koja bliskost oseća sa udobnim i pažljivo promišljenim prostorima, i to onima sa kojima može da se poveže. Naposletku, vodeća ideja ovog američkog reditelja i jeste da kroz vizuelni, pa i materijalni deo filma, publiku emotivno veže za priču. Scenografija nesumnjivo na ovaj način postaje još jedan junak, sa ličnom istorijom i čak sopstvenim raspoloženjem.