Da li imate preko 18 godina?

Revolucija je bitna, nebitna je nitna

Efemerne Konfesije je scensko-vokalni ansambl koji izvodi pesme o dekadenciji, raskoši, krizi očinstva, ljubavi, mržnji i alkoholu. Ovu subverzivnu queer umetnost dekonstruisanja rodnog kroz prenaglašen performans i prepoznatljivu eteričnu estetiku predvode četiri nakinđurene glave Markiza De Sada, Johana Helmut Kol, Dekadenca i Fric Klain.

Ispričaj nam priču o efemernim konfesijama.

Markiza de Sada: Ideja da Beogradu razotkrijem svoju pulenku Johanu Helmut Kol javila se na jesen 2015. godine kada sam bila pozvana od strane BEFEM festival da upriredim jedan zanimljiv skeč. Cela stvar je zamlišljena kao post-kabaretski igrokaz u okviru kojeg bismo ne samo predstavili intezitet odnosa moje malenkosti i anarho ratnice Helmut Kol, već i porazgovarale o stilu, umetnosti i politici. To nikako ne bi bilo moguće bez očaravajućeg Fritza Kleina, pijaniste neverovatnih ruku, ovo zaista nemojte shvaititi dvosmisleno, koji nas navigira kroz taj dijalog. Reinterpretacije odnosno prepevi fenomanilnih pop pesama tome idu u korist. Ubrzo nakon prvog nastupa, kao gošća nam se pridružuje moja zagrobno dekadentna prijateljica Dekadenca, koja i sama postaje deo trećih konfesija te se otkriva potpuno novi zaplet u okviru kojeg se Markiza i Dekadenca nadmeću koja je od nih dve Johanina prava majka. Iako dolazi do pomirenja, novi crv sumnje nagriza Johanu, te u poslednjem izvođenju ona detnjim pogledom traži svog oca, kada upoznajemo nove članove trupe – strogog i misterioznog Darlina Branda i gromoglasnog šarmera Zeda Zeldića Zeda.

00000011

U svakom vašem izvodjenju nagoveštava se parodija društvenih ideala “muškosti” i “ženstvenosti” kada se istovremeno stvara i klima za nove epizode o (ne)mogućnosti prihvatanja rodno društvenih normi. Koliki značaj pridajete tome?

Markiza: Da, EK su u suštini izuzetno politične. Konstantno poigravanje sa rodnim i polnim datostima, kao i sa normiranim međuljudskim odnosima, nam je neizmerno uzbudljivo. Prema tome, kroz prizmu roda razmatramo različite sporne društveno političke probleme na tragu levih politika. Iako su Efemerne Konfesije događaj koji moja malenkost piše, misli i oseća, insistiram na tome da je u pitanju kolektivna stvar. Kroz ovakvu formu svaki performer ima prostora da u celosti izrazi vlasite nadražaje a istovremeno je odlična površina za artikulisanje svega onog šta nas inače mori – a ovde najpre mislim na kapitalizam ili kako mi volimo da kažemo – REVOLUCIJA JE BITNA, NEBITNA JE NITNA!

Rastuća popularnost drega je neosporna. Šta je tebe povuklo da gravitiraš ka ovoj queer umetničkoj formi?

Fric: Sloboda kao u cirkusu, lenjost kao na ligeštulu i iščašena ljubav u srcu.

Johana: Revolucija je bitna, a dreg je revolucija. Sklona sam tome da slobodno biram i gde i u koji kadaif ću se umakati i šerbetom polivati, ako mi se hoće.

Kakvu estetiku voliš, a kakvu bi zabranila?

Dekadenca: Volim polupanu, ali promišljenu estetiku. Može, možda, veto na zabrane? Live and let live, leben und leben lassen!

Koje su najveće inspiracije za takav jedan nejasno očaravajući stil?

Johana: Zar nije jasno: sličice životinjskog carstva!

Markiza: Ta, lasakavice jedna, mačkice, negovanice! Inspiracije sežu od tananih rezbarija rokoko štuko dekoracije, preko avangradnih izraza i Holivuda predratnog period, pa sve do Biance Jagger i new romantics esetetike ranih 80-ih. Odista me svašta inspiriše, a posebno flora budi moju maštu – svi ti kaktusi, sukulente, sokovi, nadražaji, tučci – uf, malo sam se zanela, izvinjavam se. Inspirišu me i mnogi modni dizajneri od besprekorne Saint Laurent elegancije do Mugler nevaljalosti. Apropo biljaka – živim da ponesem nekom prilikom neku od kreacija Ines Van Herpen!

Opiši nam sebe u pet reči.

Fric: Pohotan, brkat, hromatski, atonalan i majka.

Kako se manifestuje tvoja potreba za skandalom?

DekadencaTako što volim da budem tamo gde ne treba, onda kada je to najpogodnije po mene.

---_0078

Koji su to modni užasi koje potajno voliš?

Markiza: Ovo je odveć intrigantno pitanje! Priznaću Vam da me starhovito uzbuđuju narodne nošnje, teški okovratnici, zagasiti pojasevi, rese, toke, jeleci, podsuknje od pruća i astraganski naramci. Ornamentika I kolorit takvih odevnih predmeta ja nečuvena, a jednoj dami to svakako ne pristaje iako se može dobro iskombinovati. Ovo je možda očekivan odgovor pa ću vam dati još mesa. Kada me niko ne gleda, leti na Kapriju obučem odurne vruće pantalonice, uradim privremenu letnju tetovažu, uobičajno je to neko heraldičko obeležje, a cirkoni lagano završe na mojim dugim zaobljenim noktima. Sunce me hipnotiše i nisam više svoja. Ovo se zove ekskluziva, draga moja!

Fric: Šiške na cipelama i šlafroci u bojama sladoleda.

Uz sve zablude povodom drega najtužnije živi ona o performiranju rodnog identiteta radi skretanja pažnje na sopstvenu nestabilnost. Koje su to još pogrešne predstave rezervisane specijalno za našu sredinu?

Johana: Da dreg ne može da ima jasnu ideološku poziciju i zrelu subverzivnu ulogu. To čak nisu pogrešne predstave nego nesvest. Ljudi se nejasno plaše ludila, a svaka perika je mala smrt (francuzi tako nazivaju orgazam), svaki nastup nova prilika za revolucioniranje.

Dekadenca: Ja mislim da svi i jesmo nestabilni. Mi, ljudi kabarea moramo da budemo granični da bismo uopšte postojali. Mislim da u našoj sredini ljudi samo često zaborave da iza ovih divnih žena stoje, takođe divni, muškarci, koji nisu društveno uslovljeni da trpe neprijatne ponude i komentare.

Kako bi proveo poslednji dan svog života, Fric?

Poslednji dan mog života morao bi biti u Fis-duru!

Tvoj najdraži stajling do sada?

Dekadenca:

19359032_1750729108277573_2141594468_o

Kako vidiš budućnost noćnih zabava u Beogradu?

Markiza: Beli grad posećujem često, međutim, ne nalazim adekvatnu količinu dekadencije, izuzev Dekadence, razumljivo. Nije mi jasno zašto se ljudi više ne sređuju, pa noć je pravo vreme za hir, dovoljno je čak staviiti na glavu i ogroman žir. Volela bih da vidim burlesku, cirkuske nakaze, fetiš predstavu ili vodvilj. Eleme, mi se sa Efemernim trudimo doprineti, ali tu su i sestrinski događaji poput Wyrd Sisters i Larger Than Life Ladies!

Kako bi izgledala kada bi bila vanzemaljac?

Johana: Bila bih brod/glava, bez očiju i sa plavom perikom od nerđajućeg čelika. Bitno mi je da sam u vazduhu i osmatram.

Da postoji soundtrack tvog života, koji bi to bio?

Fric: Album “Wrong Way Up” Brian Ena i John Cale-a, pa odmah “A Way Of Life” od Suicide.

U šta bi volela da se reinkarniraš?

Dekadenca: U neku malenu i suptilnu životinju, poput noja ili nilskog konja.

Johana: U dvoglavu kombinaciju Karla Marksa i Oskara Vajlda.

y00000029

  • Sve

    Sa đubreta i vojnih pohoda

  • Kruna

    Lara Popović

  • Haljina

    Slobodan Mihajlović

  • Haljina

    Handmade

  • Naočare

    Spitfire

Lajkuj:

Komentari:

  1. Slobodan Vujanovic says:

    četiri isidore bjelice. viva!

Ostavite komentar:

Slični članci: