Paleta: Katarina Erdeljan

Katarina Erdeljan je pred izložbu/pop up event koji će se održati u Galeriji Pro3or – i na kome će predstaviti svoju kolekciju nakita – razgovarala sa nama o mladom brendu Makre Design, svojoj estetici i omiljenim ulicama za šetnju Beogradom.

Nisi se oduvek bavila modom, niti su tvoje studije išle u tom pravcu. Kako si se odlučila da svoj profesionalni život usmeriš ka dizajnu?

Kao i svaki drugi tinejdžer, tada, posle završene gimnazije, nisam znala šta želim. Po “papirnoj” struci sam diplomirani ekonomista menadžmenta u hotelijerstvu, ali bila sam na drugoj godini (koliko se sećam) kada sam – umesto da se spremam za ispit i bubam – uhvatila sebe kako sa makazicama za nokte prepravljam svoj nakit onako kako se to meni više dopada. Tada sam i shvatila čime želim da se bavim u životu.

Kako je došlo do toga da radiš kao asistent kostimografa na pozorišnim i filmskim projektima?

Po završetku studija počela sam da radim kao asistent raznim stilistima i kostimografima. To su uglavnom bili projekti za modne editorijale domaćih magazina. Nakon nekog vremena, ukazala mi se prilika da asistiram jednoj od naših najboljih kostimografkinja, koju sam i koja me je oberučke prihvatila, a potom su usledili i pozorišni i filmski projekti.

Šta ti je u tom poslu bilo najuzbudljivije i koliko ti se usput promenio odnos prema odeći?

Sam proces stvaranja je bio i ostao najzanimljiviji deo posla. Kada od jednog parčeta materijala napraviš nosivi komad odeće ili kostim, baš onako kako si ga ti zamislila, to je momenat u kom znaš i osećaš da želiš da stvaraš, kreiraš dalje.

Kada si se i kako upustila u kreiranje brenda Makre Design?

Po povratku iz Šangaja, Kine, gde sam živela 3 godine, odlučila sam da se oprobam kao dizajner i započnem nešto što me je uvek privlačilo, dizajn nakita. Azija je jako inspirativna i nisam mogla da obuzdam ideje i želje, te sam ih pretvorila u Makre. Počela sam sa dizajnom nakita, a danas stvaram i odevne komade. U tome mi je najviše pomogla sestra koja je takođe deo brenda, ali više sa menadžerske i logističke strane.

Opiši Makre Design u tri reči.

Marina Katarina Erdeljan (smeh).

Koja ti je prva asocijacija na reč moda?

Mamin ormar.

Omiljeno mesto za doručak?

Kod kuće za šankom. Najviše volim da doručkujem za šankom koji deli kuhinju od dnevne sobe. Taj deo stana je okrenut ka istoku, a cela strana zida je u prozorima, pa samim tim ujutru ima najviše svetla i ceo momenat doručkovanja čini još lepšim. Uživam u ritualu doručka, nakon čega usledi kafa, a zatim počne novi radni, stvarajući dan.

Šta si poslednje kupila, a šta bacila?

Poslednje što sam kupila su kineske patike Feyue, trenutno najudobniji komad obuće koji posedujem. Uglavnom gledam da recikliram istrošenu odecu, a kada je nešto dotrajalo onda završi u kesi pored kontenjera. Poslednje čega sam se odrekla je bila stara mamina svilena haljina iz ’70-ih, koju nažalost nikako nisam mogla da recikliram.

Koliko ti je u odevanju važan nakit i drugi modni dodaci?

Aksesoar i nakit su mi uvek bili bitni. Posmatram ih kao začine u kuhinji. Svako dobro jelo se na kraju začini, tako i odevnu kombinaciju na kraju začiniš nakitom.

Gde ideš u potrazi za zabavom?

Zabava je uvek tamo gde su mi prijatelji.

Šta nikada ne bi obukla?

Uh… Nikad ne reci nikad. Mislila sam da nikada neću obuti ugg/ugly boots, ali zbog posla i terena na kojima sam radila… Priznajem, sačuvale su mi glavu.

Šta je najviše uticalo na tvoj modni, pa i dizajnerski ukus?

Definitivno ambijent i enterijer u kojem sam odrastala. Boba, moja mama, radila je kao stjuardesa JAT-a i zahvaljujući svom predivnom poslu – kako ona to kaže, u “zlatno doba” – proputovala je ceo svet, a sa svojih putešestvija je i donosila raznorazne suvenire. Jedna od njenih omiljenih destinacija u Aziji je Singapur, odakle je donela i više nego suvenire. Jedan deo stana je bio opremljen azijskim komadima nameštaja, od predivnog stola od ružinog drveta, preko velike keramičke vaze sa azijskim elementima ždralova i Niškigoi riba, do Peacock Queen’s stolice od bambusa i mnogih drugih detalja. O odeći da i ne počinjem. Tako da, miks svega toga je u svakom smislu uticao na formiranje mog današnjeg stila.

Omiljeni komad odeće koji poseduješ.

Kimono iz Kjotoa.

Postoje li u modi pravila, ili sva treba prekršiti?

Apsolutno da, postoje pravila, a da li ih kršimo? Takođe da. Svako formira svoj stil prema ukusu i osećaju. A o ukusima treba raspravljati, ali to je već neka druga tema.

Za koji odevni predmet se odlučuješ kada je naglašeno da je prilika svečana ili formalna?

Za koju god priliku da se oblačim, ono krucijalno po čemu biram odevni predmet su materijal i kroj.

Šta je precenjeno?

Mediokritetski brendovi koji se kriju iza velikih korporacija. Atak trikotaža na globalnom nivou.

Kako bi opisala estetiku koja te vodi?

Minimal začinjen azijskim začinima.

Otkrij nam neku dragu rutu za šetnju Beogradom.

Volim duge šetnje i volim Beograd, a zbog lokacije na kojoj stanujem mahom sve poslove po gradu završavam peške. Ukoliko idem u pravcu Terazija, iz svoje ulice izlazim na Takovsku, nakon nekoliko minuta dođem do Svetogorske, jedne od mojih omiljenih ulica u Beogradu. Šetnja tom ulicom proleti za tren. Pažnju mi uvek privuku prekrasne fasade zgrada koje i dalje vrište “Beograd je živ”, repertoar Ateljea 212, izlog Zanatskog doma – Radio Beograda i nažalost zatvorena, do daljnjeg, čuvena Srpska kafana.

Pesma koju slušaš u poslednje vreme?

S obzirom na to da ovih dana sedim i pravim veću količinu nakita za Makre pop-up show, koji lansiramo 18. novembra u Beogradu, na repeat-u mi ide album Antiphon od Alfa Mist-a.

Da li odeća može da ima sentimentalnu vrednost?

I te kako može, ali to može biti i malo opasno – ako čovek na većinu stvari ili komade odeće gleda sa sentimentalnošću, vrlo lako postaje horder (smeh).

Predmet koji uvek imaš sa sobom?

Krojački metar u formi priveska za ključeve.

Ko je za tebe ikona stila? ​

Ima ih više, verovatno je to i kombinacija svih njih; moja mama (smeh), Lou Doillon, Kate Moss, Jane Birkin, sestre Olsen, Alexa Chung…