Paleta: Boško Mijušković

Kaži nam priču o Turistima i koja se priča skriva iza naziva benda.

Turisti su nastali kao solo projekat, u kućnoj atmosferi, a onda se priključio moj mlađi brat Džimi, kao i ostatak porodice. Nakon toga smo proširili priču na ceo svet, naše prijatelje i kolege, i druge ljude. Ime bendu je dala moja bivša devojka na jednom od naših egzotičnih putovanja na kom smo bili, što se savršeno uklopilo u koncept muzike kakav sam imao na umu.

Da li je muzika ono čime si želeo oduvek da se baviš?

Jeste. S tim što sam u petom razredu želeo da igram košarku u NBA ligi, ali sam se na pripremama otrovao od hrane.

Šta ovih dana najviše slušaš?

Zach Hilla i Vince Staplesa. U stvari najviše slušam skice i demo snimke Turista, za drugi album.

O čemu pevaš?

Mislim da pevam o ljubavi i ludilu. Abu Dabi, otišla je ona, da li će da se vrati, a šta da radim, propada sve, ne zanima me ovo ili ono…. Tako neke teme.

Kakvu estetiku voliš, a kakvu bi zabranio?

Lično volim kombinacije, kako žanrova, tako i različitih uticaja. Ideje dolaze sa drugačijih mesta, neke stvari ne moraju da budu lepe i prijatne, a zajedno sa nečim što je lepo, što ima formu, može da napravi nešto posebno i značajno. Ne znam tačno šta bih zabranio u estetskim oblicima koji mi se ne dopadaju, valjda ono što je površno tj. one stvari koje samo postoje da bi opravdale neku već ustaljenu formu.

Kako se manifestuje tvoja potreba za zabavom?

Gotovo uvek kroz muziku. Verovatno i kroz pokret, samo da je akcija.

Da li je muzika ono od čega bi mogao da živiš, ili imaš i druge ambicije?

Da, muzika je ono od čega živim, s tim što je to za mene širok pojam. Tako da nastojim u tome da se bavim muzikom kroz nekoliko različitih sfera.

Šta uradiš kada te neočekivano napadne trenutak dosade?

Pa malo se ubedačim. I onda mi prođe neki rif kroz glavu, i onda uzmem da čačkam nešto oko toga.

Da li bi mogao da nam daš kratak presek srpske muzičke scene trenutno?

Pretpostavljam da bih mogao da kažem da je srpska scena veoma fluidna u poslednje vreme. Imamo i dobre i loše stvari. Meni su posebno zanimljivi oni koji uspevaju da izađu iz šablona, koji se vode instiktom i ličnim osećajem, ne zadržavaju se u nekom vremenu ili prostoru. Recimo Bojana Vunturišević, Klika i Repetitor.

Koji je to jedan komad odeće koji te najbolje opisuje?

Imam neku šarenu košulju, malo podseća na stil Sinana Sakića iz 80-ih ili tako nešto.

Koji je to hightlight tvoje karijere do sad?

Neki od koncerata Straight Mickey and the Boyz su ostavili na mene snažan utisak. A rekao bih poslednji “veliki” trenutak za mene je bio na prvom ikada koncertu Turista, kada se desio deo u jednoj pesmi koji zovemo “Portal”.

Koliko te moda interesuje u životu?

Ne znam baš da li me interesuje previše, u smislu da postoji skala – od veoma me interesuje, do ni najmanje. Volim malo taj šminkerski fazon, pa onda valjda razmišljam o tome da, kao, budem moderan.

Najdraža stvar koju imaš je?

Metalna trzalica i gaće iz spota Turista za pesmu “Abu Dabi”. Te stvari su mi recimo prve pale na pamet.

Koje modne vrednosti iz prošlosti ti se čini da nedostaju danas?

Nedostaju skromnost i neposrednost. Mislim da je danas sve kao zamaskirano da izgleda umereno i spontano, a zapravo nije tako. I kao ističu se detalji, ali to bude glupo i dosadno, jer je uglavnom bezlično. Tako nekako.

Šta se to oseća u Beogradu što ni jedan drugi grad ne poseduje?

Mislim da u Beogradu postoji neka vrsta nervoze, a opet i praznog hoda, koji te spušta od negativne energije. Taj spoj je neobičan, i daje neku frku, gde ima dosta jurnjave, a i dosta laganice neke.

Podeli sa nama neku sliku u outfitu od kog te danas može biti blam.

Ja sam dečko umeren. Uvek sam se oblačio onako da se dobro osećam. A nije da sam imao neke faze da bi me sada bilo blam. Tako da, ne mogu da se setim.

Tursti & Bikini @ Kulturni centar Grad