Paleta: Ana Petrović

Kako izgleda jedan običan dan u životu profesorke engleskog koja je operska pevačica?

Rekla bih da su mi dani prilično jednostavni, ali uvek dugi i raznovrsni – predavanje, neki čas, proba ili vežbanje pevanja, (ne)planirani susret(i), trening, i obavezno dosta hodanja, razgovora i misli.

A kako se desi ovakav spoj dve karijere?

Potpuno slučajno, ali iz velike ljubavi i istinske potrebe. To nikada nije bio plan, sve je došlo spontano i instinktivno.

Koje su razlike u stilu oblačenja OperAne i Ane Petrović?

Ana profesorka ne može da nosi kostim Ane soprana svakoga dana, iako bi mnogo želela i verovatno se osećala veoma prirodno u tome.

A koje su im dodirne tačke?

Haljine, suknje, jake boje i (nadam se) elegancija.

Koji su neki od ustaljenih rituala na dan predstave?

Dosta zavisi od toga da li je nova uloga u pitanju. Ako jeste, onda svakako puno sna i dobar ručak. I mir, ali ne nužno samoća. Svaka dobra namera i lepa energija su uvek dobrodošla podrška i inspiracija. Ako je nešto što sam već igrala, ona se desi da nema nikakvog specijalnog rituala, niti odustajanja od uobičajenih obaveza. Često se desi da na dan koncerta imam profesorske obaveze. Kada su studenti inspirativni, onda to ume da pomogne. A i osećaj je super kada vidiš šta sve uspeš, a da kvalitet ne strada.

A pred početak časa?

Isključivo da znam šta radim i šta hoću da postignem. Što bi bilo važno navesti i za prethodno pitanje, bez sumnje.

Šta su najveći izazovi u pevačkoj profesiji?

Da su izbori dobri i odluke prave. Da ne manjka rada i upornosti, a i sreće. Uže, pronaći odgovarajići fah i uloge; u ranijim fazama, arije. U našoj zemlji, naveći izazov je veoma malo tržište i mala ulaganja u razvoj publike i u edukaciju. I razni problemi koji nisu u direktnoj vezi sa pevanjem, al da ih ne pominjemo.

A profesorskoj?

Izbeći rutinu, i ne odustati od svog poziva i svojih učenika. Ko ne voli poziv, ne sme da radi kao profesor / nastavnik / učitelj. Što opet važi i za pevanje.

Omiljena opera ili uloga?

Za sada, opera Onjegin i uloga Tatjane. Zbog priče, zbog muzike. Zbog Rusije, Puškina i Čajkovskog. Zbog filma koji sam gledala kad sam bila drugi gimnazije i čitala knjigu. Malo zbog Liv Tajler. Zbog mašte, snova i jakih emocija. Zbog sreće, tako važne za sve nas.

Kako izgleda savršeni kostim za predstavu?

Onaj koji pripada liku. U kom lik jeste ono što treba da bude.

Šta ne bismo mogli ni da pretpostavimo o životu operske pevačice?

Da umire od blama kad treba da peva u kafani. Jer uopšte ne ume to da radi, a ni rakija ne pomaže. Ako pitate ovu jednu sa kojom pričate. A voli da peva posle fajronta, za prijatelje.

A noć posle izvođenja?

Malo sna i mnogo sreće.

Šta bi Ana danas opomenula Anu sa osamnaest godina?

Da malo manje sluša usputne komentare (ako nisu od bliskih i pravih), da se ne plaši i ne sumnja.

A na šta bi je ohrabrila?

Da veruje u ono što zna da može.

Pet minuta u razgovoru sa Marijom Kalas i pravo na samo tri pitanja. Koja bi to tri pitanja bila?

Odakle tolika hrabrost, da li je više verovala u sebe ili volela muziku, i da li je vredelo.

Omiljena igračka iz detinjstva?

Ne sećam se baš određene igračke… Ono čega se veoma jasno sećam su audio kasete-  hor “Kolibri” i pesme Branka Kockice, Mika Antić koji čita svoje stihove i priče za laku noć Zijaha Sokolovića. To sam mogla da slušam svakog dana, znala napamet i pravila se da nastupam pred zamišljenom publikom do besvesti.

Kada bi delovi dana imali svoja imena, kako bi se zvali?

Meni se dopadaju postojeća, ali i vlastita imena koja su iz njih nastala – Zora, Dana, a i Sanja.

A kada bi meseci imali boje, koje bi bili jun i novembar?

Jun – ljubičasta, sigurno. Novembar – braon, možda. Možda tamno siva ili teget. Često ne volim novembar.

Koji komad garderobe nikada neće izaći  iz mode?

Čini mi se dosta toga što je jednostavno, a elegantno. Mala crna haljina ili bela košulja, dobar sako ili mantil, dobre salonke ili džins.

A koji nikada nije trebalo ni da se desi?

One neke cipele sandale (šta god da su) sa pertlama do kolena. Naročito ako ih obuje niska ženska osoba. Jeste obuća, a ne garderoba, ali ne mogu da odolim.

Koji je najbolji način da se iskoristi jedan repeat bilo kog događaja iz prošlosti?

Da se spremno dočeka sreća tog trenutka i oseti u potpunosti, bez straha i rezerve, i sa punom svešću.

Za kraj bilo šta.

Ljubav, najvažnija. Da je ima, u svemu.