Inspiracija u ljudima i konstantnom kretanju

Šta te okupira u poslednje vreme? Čime se baviš? 

Trenutno sam završna godina digitalne filmske produkcije, radim na svom diplomskom filmu i spremam prijemni za master studije iz fotografije u Ljubljani. Pored toga, radim kao freelance fotograf u Beogradu.

Kada si uzeo kameru u ruke prvi put, a kada je ovaj medij postao glavni način tvog izražavanja? 

Svoj prvi foto aparat sam dobio u 8. razredu osnovne, davne 2010. ggodine. To je bio jedan od prvih digitalnih aparata ikada napravljenih, imao je danas nezamislivih 2.7 megapiksela. Dobio sam ga od prijatelja, kog sad već mogu da nazovem kolegom :) U tom periodu, to je sve bilo samo na nivou hobija i razonode, da bi negde između 2. i 3. razreda gimnazije ja pronašao sebe u celokupnoj industriji i shvatio čime bih se bavio, pa onda i podigao to na dosta viši nivo.

Šta te u tvom poslu najviše uzbuđuje i inspiriše?

Ljudi. Ljudi sa kojima radim, bili oni moji saradnici koji su ispred ili iza objektiva. Da bi se bavio ovim poslom, ili bilo kojim kreativnim poslom, moraš da imas neki blaži “poremećaj”; i svi su različiti, svi imaju jako veliki ego (ne kažem ovo kao nesto loše, naprotiv). Od svih njih učim kako treba i kako ne treba da se radi, ali i kako da budem bolji čovek, poslovno i privatno.

Gde uglavnom provodiš vreme?

U kolima, haha, vozeći se na relacijama između kuće, studija, fakulteta i ostalih lokacija gde imam sastanke i snimanja, a neretko i nekog kluba.

Kako bi opisao svoju estetiku?

Netačnom. U radovima koje stvaram za sebe, ili za klijente koji mi daju slobodu, nije mi presudno da fotke budu “tačne”, u smislu kadra, svetla itd. Bitnija je ta neka atmosfera koju model i ja zajedno prenosimo gledaocu.

Omiljeni komad odeće koji poseduješ? 

Majice, i duksevi, i ostali odevni predmeti ljudi koji su sami započeli svoj brend: Dechko Tzar, Disciplina, Weedzor itd. Osim toga, lep je osecaj kad podržiš nekog ko je tek na početku i kad vidiš njegov entuzijazam. Nebitno čime se on bavi. Support locals.

Šta si poslednje kupio? A bacio?

Branik od auta, i kupio novi. Gledajte semafore.

Koliko te okupira moda?

Volim da fotkam modu. Pruža mi dosta slobode da eksperimentišem, i da sarađujem sa kreativnim ljudima. Tako da volim da sam u toku sa tim, i da znam šta je trenutno aktuelno, pogotovo što se iz dana u dan menja i tera me da idem napred.

Šta nikada ne bi obukao?

Nešto u čemu ne mogu da budem ceo dan – od 8 ujutru do sutradan u 8 ujutru. Moji dani su generalno vrlo isplanirani, ali skoro uvek se desi nešto i planovi se promene, tako da volim da odeća bude udobna i da me ne ometa u radu i kretanju. Na primer, sako, cipele, i te neke stvari za “odrasle”.

Gde ne može da bude dosadno? 

Što sam stariji, to mi je sve manje i manje dosadno kad sam negde sam sa sobom. Mislim da je to zdravo, jer ko može da funkcioniše sam sa sobom, može da funkcioniše i sa drugim ljudima. Naučis da ceniš tuđe, a i svoje vreme.

Koji savet nisi nikada poslušao? Zašto?

Savete koji počinju ili završavaju se sa “to je za tvoje dobro”. Najčešće su dolazili od strane roditelja. Ne znam, ali uvek su mi stvari koje matorci podržavaju delovale dosadno, iako sam se svaki put zajebao.

Koji bi bio soundtrack za tvoj rad? 

Kao veliki filmski entuzijasta i potencijalni filmski radnik, izuzetnu inspiraciju za mene predstavlja Crni talas jugoslovnskog filma. To su dela koja se nalaze sa druge strane “idilične” Jugoslavije i prikazuju otpadnike društva. Sebe i ljude kojima sam okruzen smatram tom vrstom ljudi, opravdano besnim, ali opet punim ambicija i snage da se borimo za sebe. Tako da bih svoj rad i život opisao pesmom Crne rupe iz filma Crni bombarder reditelja Darka Bajića. To nije zvanično ostvarenje Crnog talasa, ali tematski i ideološki bih rekao da je identičan.

Omiljeno mesto u Beogradu, a može i na svetu.

U Beogradu trenutno nemam omiljeno mesto, u potrazi sam. Do pre mesec dana je to bio studio od drugara koji je DJ, čuvena Prodavnica na Kanarevom brdu, u nekom napuštenom trznom centru. To je bilo mesto odvojeno od brzine grada i ljudi, gde smo blejali do ranih jutarnjih časova, puštali ploče, zaljubljivali se i sve što ide uz život nekog ko ima 20ak godina. Na svetu, to je plaža na Adi Bojani, kad izlazi i zalazi sunce.