TOP 10 evropskih utakmica za zaborav

Prosečan ljubitelj srpskog fudbala može sebe smatrati mazohistom svoje vrste – svaki put kada njegov tim doživi debakl u Evropi, on se tik pred sledeći nastup svog kluba u nekom od kontinentalnih takmičenja bukvalno resetuje i postane čovek pun nade da će upravo „naredna sezona biti njihova“.

Ipak, realnost je takva da se navijači brže oproste od evropskih gostovanja nego od prelepog mora na obalama Grčke, Crne Gore, Bugarske i ostalih destinacija. Da bismo vas unapred pripremili na potencijalne „mine“ i samim tim možda izbaksuzirali ispadanje srpskih klubova iz Evrope u „sezoni kupanja“, pripremili smo listu od deset najvećih blamaža u 21. veku.

Naravno da će lista biti i „zvezdaška“, „partizanovska“, „nekompetentna“ i svakakva, ali pretpostavljam da ste svesni da to nije nikakva zvanična lista gde se rangira najgori predstavnik srpskog fudbala u Evropi, već samo koliko-toliko objektivan pregled dvomeča od strane zaljubljenika u omiljenu nam igru koji je imao „zadovoljstvo“ da otprati skoro sve te mečeve. Nažalost.

Kriterijumi su bili različiti jer nije bilo baš lako „izmeriti“ blamaže, ali u obzir su uzeti renome protivnika, visina rezultata i kvalifikaciona runda za evropsko takmičenje.

Ne možemo vam reći da se zavalite i uživate, ali svakako pročitajte.

Kako su ovosezonske kvalifikacije krenule, neće vam biti na odmet iako su Crvena zvezda i Vojvodina ostvarile dobar rezultat u prvim utakmicama kod kuće.

10. Partizan – Zaglebje Lubin (ukupno 0:0, penali 3-4) – druga runda kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2015-2016.

Ekipa Ivana Tomića prosto nije mogla da poželi težeg protivnika u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Trećeplasirana ekipa poljske Ekstraklase sigurno nije tim koji se može potceniti niti u jednoj rundi, ali Beograđani su na ovoj listi dospeli zbog toga što su ispali već u julu, posle prve prepreke. Dolazak nekadašnjeg fudbalera Partizana trebalo je da označi novu eru u klubu, ali se sve završilo neslavno posle manje od polusezone, kada je došao Marko Nikolić i maestralno „povadio“ sezonu.

Imao je tim iz Humske igrače za velika, evropska dela. Uostalom, bilo je dosta igrača koji su sezonu pre toga zamalo prezimili u Evropi. Nemanja Mihajlović, Darko Brašanac i Miroslav Vulićević pojačani Evertonom, Miroslavom Radovićem i Nikolom Đurđevićem trebalo je da čine temelj ekipe, ali se on nakon mučnih 0:0 i ispadanja sa penala bukvalno raspao. Brašanac, Radović i Đurđević su ubrzo nakon toga napustili klub, ali je Partizan uspeo da osvoji duplu krunu protekle sezone.

9. Bežanija – Besa (ukupno 2:2, Besa prošla zbog gola u gostima) – prva runda kvalifikacija za Kup Uefa, sezona 2007-2008.

Bežanija je na opšte iznenađenje mnogih završila na 4. mestu Superlige Srbije prethodne sezone i strpljivo čekala svoj debi u Evropi. Kuglice su želele da „Lavovi“ krenu put Albanije i sastanu se sa tamošnjom Besom. Svakako da iskustvo nije bilo na strani fudbalera Bežanije, ali ispadanje od šestoplasirane ekipe albanskog šampionata svakako nije bilo za očekivati.

Beogradskih 2:2 na stadionu Partizana bilo je preveliki zalogaj za Marija Đurovskog, Dejana Osmanovića, Marka Putinčanina, Nenada Vanića i ostale, pa je revanš u Albaniji završen bez golova. Da to nije bilo slučajno pokazuje i činjenica da je Bežanija te sezone ispala iz Superlige kao ubedljivo poslednjeplasirana sa svega 19 osvojenih bodova.

8. Napredak – OFI Krit (ukupno 0:6) – prva runda Kupa Uefa, sezona 2000-2001.

Finalista Kupa Jugoslavije dobio je priliku da tek drugi put predstavi svoju zemlju u Evropi. I krenuli su jako dobro pošto su u kvalifikacijama za glavnu rundu Kupa Uefa ubedljivo eliminisali estonski Viljandi (ukupno 6:1). U sledećem dvomeču čekao ih je grčki OFI Krit koji je važio za jedan od najboljih klubova u grčkom fudbalu tokom 90-ih godina 20. veka.

Pitanje je da li je Napredak zaslužio da uopšte bude na ovoj listi, s obzirom da je OFI ipak bio favorit, ali nije se smela prenebregnuti činjenica da su „Čarapani“ primili čak šest golova u revanšu na Kritu. To i danas važi za jedan od najubedljivijih (ako ne i najubedljiviji) poraza srpskih klubova u Evropi. Napredak je imao u svojim redovima Jugoslava Lazića, Bojana Zajića, Sašu Antića, ali to nije bilo dovoljno za prolaz čak ni nakon kruševačkih 0:0 u prvoj utakmici.

7. Obilić – Haka (ukupno 1:3) – prva runda Intertoto kupa, sezona 2002-2003.

Jedini klub koji je prekinuo hegemoniju dva večita rivala 1998. godine (mada svi znamo i pod kojim okolnostima) nije uspeo da  pet godina kasnije prođe finskog predstavnika u sada već blaženopočivšem Intertoto kupu, koji je prestao da postoji 2008. godine.

Ekipa sa Vračara se nadala da će kroz ovo takmičenje uspeti da izbori plasman u Kup Uefa, ali Finci su takođe imali svoju računicu koja je očigledno bolje stajala. Igrači kao što su Nenad Đorđević, Predrag Ocokoljić, Ardijan Đokaj i Bojan Zajić su napravili sasvim respektabilne karijere, ali nisu uspeli da savladaju trećeplasirani tim Finske. U prvoj utakmici Obilić je izgubio sa 2:1, da bi u Skandinaviji bilo 1:1. Za utehu im ostaje to što je Haka u narednoj rundi propisno namučila Fulam od kojeg je ispala, ali ne i izgubila (0:0, 1:1).

6. Čukarički – Gredig (ukupno 2:5) – druga runda kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2014-2015.

Prvi srpski klub koji je ušao u priču oko privatnog vlasništva svoju šansu u Evropi je te sezone dobio (ne)očekivano pošto Crvena zvezda kao prvak države nije dobila licencu da se takmiči u Evropi zbog dobro poznatog finansijskog stanja. „Brđani“ su sezonu pre toga završili na sasvim solidnom petom mestu u Superligi, a imali su ekipu sastavljenu od dobrih pojedinaca, naročito za srpske uslove. Igor Matić, Nenad Mirosavljević, braća Slavoljub i Dragoljub Srnić i Rajko Brežančić su u tom trenutku bili jako dobri fudbaleri čak i za izlet u Evropu.

Može se reći da je ekipa Vladana Milojevića bila pomalo iznenađenja neplaniranim učešćem u Evropi, ali to ne treba da bude opravdanje za veoma loše izdanje protiv austrijskog predstavnika. Beograđani su u prvoj utakmici rano ostali sa igračem manje zbog isključenja defanzivca Pijasentina, a Gredig je stavio tačku na dvomeč pokerom golova. Čuka je uspela da pobedi u Austriji sa 2:1, ali to nije bilo ni izbliza dovoljno da se duel uvede u nešto neizvesniju završnicu.

5. Vojvodina – Trenčin (ukupno 3:4) – drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2014-2015.

Prvo od dva pojavljivanja slavnog novosadskog kluba na ovoj listi, mada bi pošteno bilo reći i da bi se ona pojavila u više navrata da je ova lista najvećih evropskih pobeda srpskih klubova u 21. veku. Aktuelni osvajač Kupa Srbije je te sezone ušao u novu sezonu sa velikim, evropskim ambicijama, a sve se završilo potpuno neočekivano već na prvom evropskom ispitu. Tamo ih je sačekao slovački Trenčin.

Otišla je Voša u Slovačku sa sve Nemanjom Radojom, Mirkom Ivanićem, Markom Poletanovićem, Srđanom Babićem i ostalima i bila je bukvalno počišćena sa čak 4:0. Sve su se nade praktično ugasile u Dubnici. Međutim, puleni Zorana Marića su uspeli da dođu nadomak velikog preokreta pošto je u 68. minutu revanša u Novom Sadu na semaforu stajalo 3:0 za Vojvodinu. Krenule su „Lale“na sve ili ništa i, na veliku žalost svojih navijača, dobili ništa.

4. Crvena zvezda – Kairat (ukupno 1:4) – prvo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2015-2016.

Jedino čega su se pribojavali u Zvezdi tada jeste bio dugačak put do Kazakstana, ali ispostavilo se da je klub platio ceh kasnog sklapanja ekipe na čijem je čelu došao Miodrag Božović. Bilo je tada priča o razlici između budžeta dva tima, mada se stiče utisak da to ne bi smelo da pije vodu kada je u pitanju nekadašnji prvak Evrope. Istina, bili su tu Predrag Rajković, Aleksandar Katai i Luka Jović, ali to jednostavno nije bilo dovoljno da se preskoči prvi stepenik u Evropi.

Već u trećem minutu prve utakmice u Beogradu je krenulo po zlu za ekipu iz Ljutice Bogdana pošto je Savo Pavićević dobio crveni karton. Sve od tada je bila samo jurnjava za nečim nedostižnim pošto je Kairat bio jako ozbiljniji u nameri da ugrozi gol Predraga Rajkovića. Ipak, i posle poraza od 2:0 na svom terenu postojalo je zrno nade da bi se rezultat mogao preokrenuti u gostima, ali su Kazakstanci gotovo rutinski priveli kraju revanš uz pobedu od 2:1.

3. Partizan – Artmedija (ukupno 0:0,penali 3-4) –plejof kvalifikacija za Ligu šampiona, sezona 2005-06.

Iako Partizan nije izgubio od slovačkog predstavnika, on se u dvomeču propisno obrukao jer nije uspeo da postigne ni gol. Gotovo nestvarno deluje da bi ekipa koja u svojim redovima ima iskusne igrače poput Ivice Kralja, Zorana Mirkovića, Alberta Nađa i Ivana Tomića mogla da ispadne od ne tako atraktivne Artmedije. Tu su bili i veoma perspektivni igrači u tom trenutku poput Simona Vukčevića, Nenada Brnovića, Marka Lomića i Stefana Babovića (na klupi).

„Parni valjak“ je dominirao u obe utakmice, ali se ipak pristupilo izvođenju jedanaesteraca. Uprkos tome što igrači nisu oduševili, navijači na stadionu JNA su bili uvereni da će posle dve godine ponovo otići u Ligu šampiona. I mogli su, da nije bilo nesrećnog Pjera Boje kojeg je iskusni Juraj Čobej lako pročitao i odbranio mu penal. „Grobari“ i dalje pamte taj promašaj Kamerunca, a za utehu im ostaje to da su Slovaci u prethodnoj rundi eliminisali i veliki Seltik tako što su u prvoj utakmici trijumfovali sa čak 5:0.

2. Partizan – Šamrok Rovers (ukupno 2:3) – plejof kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2011-2012.

Još jedno sramotno izdanje šampiona Srbije. Partizan je godinama bio dominantna sila u srpskom fudbalu iskoristivši velike probleme najvećeg rivala. I pored učešća u Ligi šampiona dve sezone ranije, „crno-beli“ su se propisno obrukali protiv amatera iz Republike Irske. Evropsko putešestvije je počelo dobro jer su sa lakoćom izbacili makedonsku Škendiju u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Usledio je dvomeč sa Genkom koji je nesrećno izgubljen, ali navijači to nisu zamerili svojim ljubimcima.

Kada je žreb spojio Partizan sa prvakom Irske Šamrokom, svi su očekivali lagan prolaz prvaka Srbije. Trener Aleksandar Stanojević bio je zadovoljan žrebom jer je na terenu imao Vladimira Stojkovića, Nemanju Tomića, Ivana Ivanova, Sašu Ilića, Meda Kamaru i supertalentovanog Lazara Markovića. Nerešen rezultat u Irskoj 1:1 nije bio previše dobar, ali je ipak postignut gol u gostima i šansa za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope je bila ogromna. Međutim, Šamrok je šokirao sve u Humskoj jer je nakon produžetaka eliminisao apsolutnog favorita sa 2:1 i tako obezbedio istorijski plasman u Ligu Evrope.

1. Vojvodina – Vaduc (ukupno 3:3, Vaduc prošao zbog gola u gostima) – druga runda kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2011-2012.

Pomenuta godina je bila kobna ne samo za Partizan, već i za novosadsku „Staru damu“. Prethodnu sezonu su završili na trećem mestu i nikada bliži dva beogradska kluba, ali ih je Vaduc žestoko „otreznio“ već u prvom evropskom dvoboju. Slobodan Medojević, Branislav Trajković, Abubakar Oumaru, Miroslav Stevanović i Miroslav Vulićević su samo neka imena ovog više nego respektabilnog sastava, kojeg je sa klupe predvodio Ljubomir Ristovski. Međutim, Vojvodina je veoma specifičan klub koji je uspevao da pobedi i daleko renomiranije i bogatije klubove, ali i da se oklizne negde gde niko ne bi mogao ni da sanja.

Nije se dalo ni naslutiti da će Voša biti eliminisana od nejakog Vaduca. Prva utakmica je u Lihtenštajnu rešena rutinski. Oumaru i Brana Ilić su u Novi Sad doneli prednost od dva gola i gotovo rešili pitanje pobednika u dvomeču. Ali, simpatični gosti predvođeni Holanđaninom Erikom Orijem nisu tako mislili. Sramno izdanje Novosađana omogućilo je gostima da u 78. minutu anuliraju prednost. Rezervista Nemanja Čović je postigao gol koji je smanjio prednost i koji bi odveo Vojvodinu u narednu rundu, ali je potom usledio šok. Moreno Merenda postiže pogodak u 96. minutu susreta, što je u očaj bacilo sve prisutne na stadionu Karađorđe. Mislim da su tada svi naučili onu staru fudbalsku „da se ne igra do 90. minuta, već do poslednjeg sudijskog zvižduka“.

Da nije sve tako crno u srpskom fudbalu pokazaće i dnevnik najvećih evropskih pobeda u ovom veku koji možete uskoro čitati.

* naslovna fotografija: Vincent Botta